1. Mojsijeva 18:1-33

Gospod se ukazao Avrahamu kod hrastova Mamrije dok je ovaj sedeo na ulazu u šator tokom dnevne žege. Avraham podigne pogled i ugleda tri čoveka kako stoje nedaleko od njega. Čim ih je ugledao, potrčao je s ulaza u šator njima u susret. Onda se poklonio do zemlje i rekao: „Gospode, ako sam stekao naklonost pred tobom, nemoj mimoići mene, svoga slugu. Neka se donese malo vode: operite noge i odmorite se pod ovim drvetom. Doneću hleba da se okrepite, pre nego što produžite svojim putem. Jer navratili ste k svome sluzi.“ Oni odgovoriše: „Učini kako si rekao.“ Avraham je požurio Sari u šator i rekao: „Brzo uzmi tri mere brašna, umesi pogače i ispeci ih!“ Avraham onda požuri govedima, uhvati mlado i ugojeno tele, pa ga preda momku da ga brže zgotovi. Onda je uzeo maslo, mleko i ono tele koje je zgotovio, pa je sve to izneo pred one posetioce. A on sam je stajao pred njima, pod drvetom, dok su oni jeli. Onda su ga upitali: „Gde je tvoja žena Sara?“ Avraham odgovori: „Eno je u šatoru.“ Gospod reče: „Zaista ću se vratiti k tebi dogodine u ovo vreme, i evo, tvoja žena Sara će imati sina.“ Sara je to slušala na ulazu u šator koji je bio iza njega. I Avraham i Sara su već bili ostareli i u odmaklim godinama. U Sare je, naime, bilo prestalo što biva u mlađih žena. Sara se na to nasmejala u sebi rekavši: „Zar ću sada iskusiti radost, kad sam već uvenula, a moj gospodar ostareo?“ Gospod reče Avrahamu: „Zašto se smejala tvoja žena Sara i govorila: ’Zar ću sada roditi kad sam već ostarela?’ Zar je za Gospoda išta nemoguće? Da, vratiću se k tebi dogodine u ovo vreme i Sara će imati sina.“ Uplašivši se, Sara je poricala: „Ne, nisam se smejala!“ Ali Gospod joj reče: „Jesi, smejala si se.“ Zatim su ljudi ustali i pogledali prema Sodomi. Avraham je pošao s njima da ih isprati. Gospod reče: „Zar ću od Avrahama skrivati šta ću učiniti, kad ću od njega učiniti veliki i moćni narod, preko koga će biti blagosloveni svi narodi na zemlji? Jer njega sam izabrao da pouči svoje sinove i svoj dom posle sebe da se drže Gospodnjeg puta čineći što je pravedno i pravo, da bi Gospod ostvario ono što je obećao Avrahamu.“ Gospod nastavi: „Glasna je tužba protiv Sodome i Gomore, jer je njihov greh veoma težak. Sići ću, stoga, da vidim čine li zaista ono za šta ih tereti tužba što je k meni došla. Ako nije, znaću.“ Ljudi su se odande zaputili ka Sodomi, ali je Avraham ostao da stoji pred Gospodom. Avraham mu pristupi i reče: „Zar ćeš pogubiti i pravednoga s grešnikom? Možda u gradu ima pedeset pravednika. Zar ćeš i njih da uništiš i ne oprostiš tom mestu radi onih pedeset koji budu u njemu? Daleko bilo od tebe da učiniš takvu stvar! Zar da pogubiš pravednoga s grešnikom, pa da pravednika snađe isto što i grešnika? Daleko bilo od tebe! Zar ni sudija celog sveta da ne čini što je pravo?“ Gospod odgovori: „Ako u gradu Sodomi nađem pedeset pravednika, zbog njih ću oprostiti celom mestu.“ Avraham nastavi: „Usuđujem se, evo, da opet kažem nešto svome Gospodu, iako sam prah i pepeo. Možda u gradu nedostaje pet od pedeset pravednika. Zar ćeš uništiti celo mesto zbog petorice?“ Gospod odgovori: „Ako nađem tamo četrdeset pet pravednika, neću ga uništiti.“ Avraham mu se ponovo obratio: „A ako se u njemu nađe četrdeset pravednika?“ Gospod odgovori: „Neću ga uništiti zbog tih četrdeset.“ Avraham opet reče: „Neka se Gospod ne gnevi ako nastavim. Šta ako se tamo nađe trideset pravednika?“ Gospod odgovori: „Neću ga uništiti ako ih tamo nađem trideset.“ Avraham će opet: „Usuđujem se, evo, da opet kažem nešto svome Gospodu. Ako ih se u gradu nađe dvadeset?“ „Neću uništiti grad zbog onih dvadeset.“ Avraham opet reče: „Neka se moj Gospod ne ljuti ako mu se samo još jednom obratim. A ako se u gradu nađe samo deset pravednih?“ Gospod odgovori: „Neću ga uništiti zbog tih deset.“ Kad je završio razgovor s Avrahamom, Gospod je otišao, a Avraham se vratio kući.