Knjiga proroka Jezekilja 43:1-12

Čovek me je onda doveo na vrata koja gledaju na istok. Uto, Slava Boga Izrailjevog dođe sa istoka. Huk joj je bio kao huk silnih voda, a zemlja se sijala od njegove slave. Viđenje koje sam video, bilo je slično viđenju koje sam video kada sam došao da navestim uništenje grada, i slično viđenju koje sam video na reci Hevaru. Ja padoh ničice. Slava Gospodnja je došla u Dom na vrata koja gledaju na istok. Tada me je Duh poneo i doveo me u unutrašnje dvorište. A tamo, slava Gospodnja ispunila Dom. Dok je onaj čovek stajao pored mene, čuo sam da mi neko govori iz Doma. Rekao mi je: „Sine čovečiji, ovo je mesto mog prestola, i mesto gde ću zauvek položiti stope svojih nogu usred naroda izrailjskog. Dom Izrailjev i njihovi carevi neće više kaljati moje sveto ime svojim bludnim delima i mrtvim telima svojih careva kada umru. Oni su postavili svoj prag pored mog praga, svoje dovratnike pored mojih dovratnika, i ništa osim zida između mene i njih. Tako su okaljali moje sveto ime svojim gadostima koje su učinili, pa sam ih zatro u svom gnevu. Stoga, neka uklone preda mnom svoje bludničenje i mrtva tela svojih careva na svojim uzvišicama, i ja ću zauvek prebivati među njima. A ti, sine čovečiji, opiši Dom domu Izrailjevom, da se postide svoje krivice. Oni neka uzmu mere za njegov nacrt. Ako se postide za sve što su učinili, tada im saopšti nacrt i izgled Doma, njegove izlaze i ulaze – celokupni nacrt – i sva uputstva i zakone za celokupni nacrt. Napiši im na njihove oči kako bi se držali celokupnog nacrta i izvršili sva uputstva. Ovo je zakon o Domu: sva okolina oko vrha gore biće najsvetija svetinja. To je zakon o Domu.