2. Mojsijeva 32:1-25

Kad je narod video da Mojsije dugo ne silazi s gore, sabrao se oko Arona i rekao mu: „Na noge! Napravi nam boga koji će ići pred nama, jer ne znamo šta se dogodilo sa onim Mojsijem koji nas je izveo iz Egipta.“ Aron im odgovori: „Poskidajte zlatne naušnice sa ušiju svojih žena, sinova i ćerki, pa ih donesite k meni.“ Sav narod je poskidao zlatne naušnice sa svojih ušiju i doneo ih Aronu. Ovaj je to zatim uzeo od njih, rastopio zlato u kalupu i od toga napravio kip teleta. Narod reče: „Evo, tvojih bogova, Izrailju, koji su te izveli iz egipatske zemlje!“ Kad je Aron to video, sagradio je pred njim žrtvenik i objavio: „Sutra je praznik Gospodu!“ Sledećeg jutra su ustali, prineli žrtvu svespalnicu i pristupili sa žrtvama mira. Onda je narod posedao da jede i pije, i ustao da se zabavlja. Tada Gospod reče Mojsiju: „Idi i siđi, jer se iskvario tvoj narod, koji si izveo iz zemlje egipatske! Brzo su skrenuli s puta koji sam im zapovedio. Izlili su sebi kip teleta, klanjali mu se i prineli mu žrtve. I još su govorili: ’Ovo je bog tvoj, Izrailju, koji te je izveo iz Egipta!’“ Gospod nastavi: „Vidim da je ovaj narod tvrda vrata. Zato me pusti sada da iskalim svoj gnev na njima i da ih pobijem. Onda ću od tebe učiniti veliki narod.“ Tada Mojsije stade da preklinje Gospoda, svoga Boga: „Zašto, Gospode, da iskaljuješ svoj gnev na tvoj narod koji si izveo iz Egipta velikom silom i moćnom rukom? Zašto da Egipćani kažu: ’Sa zlom ih je namerom izveo, da ih pobije u gorama, i istrebi ih s lica zemlje’? Odvrati svoj plamteći gnev i odustani od nevolje kojom hoćeš da udariš svoj narod! Seti se svojih slugu Avrahama, Isaka i Izrailja, kojima si se zakleo samim sobom, rekavši im: ’Umnožiću vaše potomstvo kao zvezde na nebu, i svu ovu zemlju koju sam vam obećao daću vašem potomstvu, da zauvek postane njihovo nasledstvo.’“ I Gospod je odustao od nesreće, koju je nameravao da svali na svoj narod. Mojsije se okrene i siđe s gore. U rukama je nosio dve ploče Svedočanstva. Ploče su bile ispisane na obe strane; ispisane i s jedne i s druge strane. Ploče su bile Božije delo; reči na pločama je urezao sam Bog. Isus Navin je čuo buku naroda koji je galamio, pa je rekao Mojsiju: „Ratna buka u taboru!“ Mojsije mu na to reče: „Ne kliču to pobednici, niti žale pobeđeni, pevanje je sve što čujem.“ Kad se približio taboru i video tele i igranje, Mojsije planu gnevom. Baci on ploče iz ruku i razbije ih na podnožju gore. Onda uzme tele, spali ga i izmrvi u prah, pa ga prospe u vodu i natera Izrailjce da je piju. Mojsije, potom, upita Arona: „Šta ti je skrivio ovaj narod, da si ga uvalio u tako veliki greh?“ „Neka se moj gospodar ne gnevi – odgovori mu Aron. I sam znaš da je ovaj narod sklon zlu. Oni su mi rekli: ’Napravi nam bogove koji će ići pred nama, jer ne znamo šta se dogodilo s onim čovekom Mojsijem, koji nas je izveo iz Egipta.’ Ja sam im onda rekao: ’Ko ima zlata, neka ga skine sa sebe.’ Oni su mi dali zlato, a ja sam ga bacio u vatru, i izašlo je ovo tele.“ Mojsije je video da se narod razuzdao, jer ga je Aron prepustio razuzdanosti, na zluradost njegovih neprijatelja.