2. Mojsijeva 17:1-16

Cela izrailjska zajednica je krenula dalje iz pustinje Sin, putujući od postaje do postaje, kako je Gospod zapovedio. Utaborili su se kod Rafidina, ali tamo nije bilo vode da narod pije. Tada je narod počeo da se svađa s Mojsijem, govoreći: „Daj nam da pijemo vode!“ Mojsije im odgovori: „Zašto se sa mnom svađate? Zašto iskušavate Gospoda?“ Narod je bio žedan, pa je gunđao protiv Mojsija. Rekli su mu: „Zašto si nas izveo iz Egipta? Zar hoćeš da žeđu pomoriš nas, našu decu i našu stoku?“ Mojsije zavapi Gospodu: „Šta da radim s ovim narodom? Još malo pa će da me kamenuju!“ Gospod odgovori Mojsiju: „Izađi pred narod i povedi sa sobom nekoliko izrailjskih starešina. Zatim uzmi u ruku svoj štap kojim si udario po Nilu, pa pođi. Evo, ja ću stati pred tobom na stenu kod Horiva, a ti ćeš udariti po steni i iz nje će poteći voda da narod pije.“ Mojsije učini tako na oči izrailjskih starešina. To mesto je nazvao Masa i Meriva , jer su se tu Izrailjci svađali i iskušavali Gospoda govoreći: „Da li je Gospod među nama ili nije?“ Tada naiđu Amaličani i zavojšte protiv Izrailjaca kod Rafidina. Mojsije reče Isusu Navinu: „Izaberi ljude, pa idi i zametni bitku protiv Amaličana. A ja ću sutra stati na vrh brda s Božijim štapom u svojoj ruci.“ Isus Navin učini onako kako mu je rekao Mojsije, te ode u boj protiv Amaličana. A Mojsije, Aron i Or se popnu na vrh brda. Dok su Mojsijeve ruke bile uzdignute, Izrailjci bi pobeđivali, a kad bi ih spustio, Amaličani bi pobeđivali. No, Mojsijeve ruke se umore. Zato su uzeli kamen i stavili ga pod njega, te je seo, a Aron i Or su mu držali ruke, jedan s jedne strane, a drugi s druge. Tako mu ruke nisu klonule do zalaska sunca. Isus Navin porazi Amalika i njegov narod oštricom mača. Tada Gospod reče Mojsiju: „Zapiši ovo u knjigu da se pamti i prenesi ovo Isusu Navinu: potpuno ću izbrisati sećanje na Amalika pod nebom!“ Mojsije podigne žrtvenik i nazva ga – „Gospod je moja zastava“ – jer je rekao: „Pošto se ruka podigla na Gospodnji presto, Gospod će voditi rat protiv Amalika od naraštaja do naraštaja.“