2. Mojsijeva 17:1-16
2. Mojsijeva 17:1-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
По заповести Господњој подиже се на пут сав збор синова Израиљевих из пустиње Син и улогори се у Рафидину. Ту не беше воде да народ пије. Тада народ поче да гунђа на Мојсија вичући: „Дај нам воде да пијемо!” Мојсије одговори: „Зашто гунђате на мене? Зашто кушате Господа?” Међутим, народ је био жедан, па је гунђао на Мојсија и говорио: „Зашто си нас извео из Египта да помремо од жеђи, ми, деца наша и стока наша?” Тада Мојсије завапи Господу говорећи: „Шта да радим са овим народом? Још мало па ће ме каменовати!” Господ тада рече Мојсију: „Изађи пред народ, поведи неке старешине израиљске, узми у руку штап којим си ударио по Нилу и пођи. Ја ћу стајати пред тобом онде, на стени, на Хориву. Ти удари по стени и потећи ће из ње вода да народ пије.” Мојсије тако учини пред старешинама израиљским. Он прозва то место Маса и Мерива зато што су се синови Израиљеви препирали и кушали Господа говорећи: „Да ли је Господ међу нама или није?” Тада дођоше Амаличани да ратују са Израиљем код Рафидина. Мојсије рече Исусу: „Одабери људе, изађи и бори се против Амаличана, а ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.” Исус учини онако како му је Мојсије рекао, поби се са Амаличанима, а Мојсије, Арон и Ор успеше се на врх брда. Док је Мојсије држао руке уздигнуте, Израиљци побеђиваху, а кад би спустио руке, побеђиваху Амаличани. Међутим, Мојсију руке отежаше и зато узе камен, седе на њега, а Арон и Ор му држаху руке, један с једне, а други с друге стране, и не клонуше му руке до заласка сунца. Тако Исус разби Амалика и народ његов оштрим мачем. Потом рече Господ Мојсију: „Запиши то у књигу за спомен и кажи Исусу да ћу сасвим избрисати спомен Амаликов под тобом!” Тада Мојсије начини жртвеник и назва га „Господ, застава моја”. Потом рече: „Ставите руке на престо Господњи – Господ ће ратовати против Амалика од колена до колена!”
2. Mojsijeva 17:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сва израелска заједница крену даље из пустиње Син, путујући од места до места као што им је ГОСПОД заповедио. Утаборише се у Рефидиму, али тамо није било воде да народ пије. Зато почеше да се препиру с Мојсијем, говорећи: »Дај нам воде да пијемо!« »Зашто се препирете са мном?« упита их Мојсије. »Зашто искушавате ГОСПОДА?« Али народ је био жедан воде и гунђао је против Мојсија. »Зашто си нас извео из Египта?« питали су га. »Зар зато да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?« Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Шта да радим с овим народом? Само што ме не каменују.« »Иди испред народа«, рече ГОСПОД Мојсију, »и поведи неколико израелских старешина. Узми у руку штап којим си ударио по Нилу и иди, а ја ћу стајати пред тобом на стени на Хореву. Удари по стени, и из ње ће потећи вода, па нека народ пије.« И Мојсије тако учини наочиглед израелским старешинама. То место назва Маса и Мерива, јер су се Израелци препирали и искушавали ГОСПОДА, говорећи: »Да ли је ГОСПОД међу нама или није?« Тада дођоше Амалечани и нападоше Израелце у Рефидиму. Мојсије рече Исусу Навину: »Одабери људе, па иди и нападни Амалечане, а ја ћу сутра стати на врх брда са Божијим штапом у руци.« Исус Навин учини како му је Мојсије рекао и нападе Амалечане, а Мојсије, Аарон и Хур се попеше на врх брда. Докле год је Мојсије држао руке подигнуте, Израелци су побеђивали, а када би их спустио, побеђивали су Амалечани. Када су се Мојсију умориле руке, они узеше један камен и подметнуше га под њега. Он седе на камен, а Аарон и Хур су му држали руке, један са једне, а други са друге стране, тако да су му руке остале подигнуте све до заласка сунца. Тако Исус Навин мачем потуче војску Амалечана. Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Ово запиши на свитак, да бисте се тога сећали, и постарај се да то чује и Исус Навин: ‚Сасвим ћу избрисати сваки спомен на Амалечане под небом.‘« Потом Мојсије подиже жртвеник и назва га »ГОСПОД је мој барјак«, па рече: »Зато што се рука дигла на ГОСПОДЊИ престо, ГОСПОД ће из поколења у поколење ратовати против Амалечана.«
2. Mojsijeva 17:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Cela izrailjska zajednica je krenula dalje iz pustinje Sin, putujući od postaje do postaje, kako je Gospod zapovedio. Utaborili su se kod Rafidina, ali tamo nije bilo vode da narod pije. Tada je narod počeo da se svađa s Mojsijem, govoreći: „Daj nam da pijemo vode!“ Mojsije im odgovori: „Zašto se sa mnom svađate? Zašto iskušavate Gospoda?“ Narod je bio žedan, pa je gunđao protiv Mojsija. Rekli su mu: „Zašto si nas izveo iz Egipta? Zar hoćeš da žeđu pomoriš nas, našu decu i našu stoku?“ Mojsije zavapi Gospodu: „Šta da radim s ovim narodom? Još malo pa će da me kamenuju!“ Gospod odgovori Mojsiju: „Izađi pred narod i povedi sa sobom nekoliko izrailjskih starešina. Zatim uzmi u ruku svoj štap kojim si udario po Nilu, pa pođi. Evo, ja ću stati pred tobom na stenu kod Horiva, a ti ćeš udariti po steni i iz nje će poteći voda da narod pije.“ Mojsije učini tako na oči izrailjskih starešina. To mesto je nazvao Masa i Meriva , jer su se tu Izrailjci svađali i iskušavali Gospoda govoreći: „Da li je Gospod među nama ili nije?“ Tada naiđu Amaličani i zavojšte protiv Izrailjaca kod Rafidina. Mojsije reče Isusu Navinu: „Izaberi ljude, pa idi i zametni bitku protiv Amaličana. A ja ću sutra stati na vrh brda s Božijim štapom u svojoj ruci.“ Isus Navin učini onako kako mu je rekao Mojsije, te ode u boj protiv Amaličana. A Mojsije, Aron i Or se popnu na vrh brda. Dok su Mojsijeve ruke bile uzdignute, Izrailjci bi pobeđivali, a kad bi ih spustio, Amaličani bi pobeđivali. No, Mojsijeve ruke se umore. Zato su uzeli kamen i stavili ga pod njega, te je seo, a Aron i Or su mu držali ruke, jedan s jedne strane, a drugi s druge. Tako mu ruke nisu klonule do zalaska sunca. Isus Navin porazi Amalika i njegov narod oštricom mača. Tada Gospod reče Mojsiju: „Zapiši ovo u knjigu da se pamti i prenesi ovo Isusu Navinu: potpuno ću izbrisati sećanje na Amalika pod nebom!“ Mojsije podigne žrtvenik i nazva ga – „Gospod je moja zastava“ – jer je rekao: „Pošto se ruka podigla na Gospodnji presto, Gospod će voditi rat protiv Amalika od naraštaja do naraštaja.“
2. Mojsijeva 17:1-16 Нови српски превод (NSP)
Цела израиљска заједница је кренула даље из пустиње Син, путујући од постаје до постаје, како је Господ заповедио. Утаборили су се код Рафидина, али тамо није било воде да народ пије. Тада је народ почео да се свађа с Мојсијем, говорећи: „Дај нам да пијемо воде!“ Мојсије им одговори: „Зашто се са мном свађате? Зашто искушавате Господа?“ Народ је био жедан, па је гунђао против Мојсија. Рекли су му: „Зашто си нас извео из Египта? Зар хоћеш да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?“ Мојсије завапи Господу: „Шта да радим с овим народом? Још мало па ће да ме каменују!“ Господ одговори Мојсију: „Изађи пред народ и поведи са собом неколико израиљских старешина. Затим узми у руку свој штап којим си ударио по Нилу, па пођи. Ево, ја ћу стати пред тобом на стену код Хорива, а ти ћеш ударити по стени и из ње ће потећи вода да народ пије.“ Мојсије учини тако на очи израиљских старешина. То место је назвао Маса и Мерива , јер су се ту Израиљци свађали и искушавали Господа говорећи: „Да ли је Господ међу нама или није?“ Тада наиђу Амаличани и завојште против Израиљаца код Рафидина. Мојсије рече Исусу Навину: „Изабери људе, па иди и заметни битку против Амаличана. А ја ћу сутра стати на врх брда с Божијим штапом у својој руци.“ Исус Навин учини онако како му је рекао Мојсије, те оде у бој против Амаличана. А Мојсије, Арон и Ор се попну на врх брда. Док су Мојсијеве руке биле уздигнуте, Израиљци би побеђивали, а кад би их спустио, Амаличани би побеђивали. Но, Мојсијеве руке се уморе. Зато су узели камен и ставили га под њега, те је сео, а Арон и Ор су му држали руке, један с једне стране, а други с друге. Тако му руке нису клонуле до заласка сунца. Исус Навин порази Амалика и његов народ оштрицом мача. Тада Господ рече Мојсију: „Запиши ово у књигу да се памти и пренеси ово Исусу Навину: потпуно ћу избрисати сећање на Амалика под небом!“ Мојсије подигне жртвеник и назва га – „Господ је моја застава“ – јер је рекао: „Пошто се рука подигла на Господњи престо, Господ ће водити рат против Амалика од нараштаја до нараштаја.“
2. Mojsijeva 17:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
I podiže se iz pustinje Sina sav zbor sinova Izrailjevih putem svojim po zapovjesti Gospodnjoj, i stadoše u oko u Rafidinu; a ondje ne bješe vode da narod pije. I narod se svaðaše s Mojsijem govoreæi: daj nam vode da pijemo. A on im reèe: što se svaðate sa mnom? što kušate Gospoda? Ali narod bješe ondje žedan vode, te vikaše narod na Mojsija, i govoraše: zašto si nas izveo iz Misira da nas i sinove naše i stoku našu pomoriš žeðu? A Mojsije zavapi ka Gospodu govoreæi: šta æu èiniti s ovijem narodom? Još malo pa æe me zasuti kamenjem. A Gospod reèe Mojsiju: proði pred narod, i uzmi sa sobom starješine Izrailjske, i štap svoj kojim si udario vodu uzmi u ruku svoju, i idi. A ja æu stajati pred tobom ondje na stijeni na Horivu; a ti udari u stijenu, i poteæi æe iz nje voda da pije narod. I uèini Mojsije tako pred starješinama Izrailjskim. A mjesto ono prozva Masa i Meriva zato što se svaðaše sinovi Izrailjevi i što kušaše Gospoda govoreæi: je li Gospod meðu nama ili nije? Ali doðe Amalik da se bije s Izrailjem u Rafidinu. A Mojsije reèe Isusu: izberi nam ljude, te izaði i bij se s Amalikom; a ja æu sjutra stati na vrh brda sa štapom Božjim u ruci. I uèini Isus kako mu reèe Mojsije, i pobi se s Amalikom; a Mojsije i Aron i Or izaðoše na vrh brda. I dokle Mojsije držaše u vis ruke svoje, nadbijahu Izrailjci, a kako bi spustio ruke, odmah nadbijahu Amalièani. Ali ruke Mojsiju otežaše, zato uzeše kamen i podmetnuše poda nj, te sjede; a Aron i Or držahu mu ruke jedan s jedne strane a drugi s druge, i ne klonuše mu ruke do zahoda sunèanoga. I razbi Isus Amalika i narod njegov oštrijem maèem. Potom reèe Gospod Mojsiju: zapiši to za spomen u knjigu, i kaži Isusu neka pamti da æu sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba. Tada naèini Mojsije oltar, i nazva ga: Gospod zastava moja. I reèe: što se ruka bješe podigla na prijesto Gospodnji, Gospod æe ratovati na Amalika od koljena do koljena.