Ne jedite sirovo ili kuvano meso, nego ispečeno na vatri: sa glavom, nogama i iznutricama. Ne ostavljajte ništa do jutra. Ako nešto preostane do jutra, spalite na vatri. A ovako ćete ga jesti: opasanog struka, sa obućom na nogama i štapom u ruci. Ješćete ga u žurbi: to je pasha Gospodnja. Jer te ću noći proći egipatskom zemljom i pobiti sve prvence u Egiptu, kako ljude tako životinje. Ja sam Gospod, i ja ću kazniti sve egipatske bogove. A krv neka vam služi kao znak na kućama u kojima živite. Kad budem opazio krv, proći ću mimo vas, tako da vas neće zadesiti zatirući pomor kad budem udario egipatsku zemlju.
Taj dan neka vam bude spomen-dan. Slavite ga kao praznik Gospodu. Praznujte ga od pokolenja do pokolenja; to je trajna uredba. Sedam dana jedite beskvasni hleb. Prvoga dana uklonite sav kvasac iz vaših kuća. Jer, ko god bi jeo nešto s kvascem između prvog i sedmog dana, taj neka se istrebi iz Izrailja. Prvoga dana održavajte sveti sabor, a tako i sedmoga dana. Tih dana ne radite nikakva posla. Pripremaćete samo ono što svako mora da jede.
Slavite praznik Beskvasnih hlebova, jer sam baš tog dana izveo vaše čete iz Egipta. Slavite, stoga, ovaj dan od pokolenja do pokolenja; to je trajna uredba. Od večeri četrnaestoga dana prvoga meseca do večeri dvadeset prvoga dana istoga meseca jedite beskvasni hleb. Sedam dana ne sme da se nađe kvasca u vašim kućama. Ko god bi jeo nešto s kvascem, taj neka se istrebi iz izrailjske zajednice, bilo da je stranac ili domaći. Ne jedite ništa što je s kvascem. U svim svojim naseobinama jedite beskvasni hleb.’“
Mojsije je zatim sazvao sve izrailjske starešine i rekao im: „Idite i nabavite jagnjad za vaše porodice, pa zakoljite pashalno jagnje. Zatim uzmite kitu izopa i zamočite je u krv koja je u zdeli, pa tom krvlju iz zdele poškropite nadvratnik i oba dovratka. Niko od vas neka ne izlazi preko kućnih vrata do jutra. Kad Gospod bude prolazio da potuče Egipćane, videće krv na nadvratniku i na oba dovratka, pa će proći pokraj vrata, te neće dozvoliti Pogubitelju da uđe kroz vrata vaših kuća i potuče vas.
Ova uputstva držite kao trajnu uredbu za sebe i za svoju decu. I kada uđete u zemlju koju će vam Gospod dati, vršite ovaj obred. Kad vas zapitaju vaša deca: ’Kakav je to obred?’, vi im recite: ’Ovo je pashalna žrtva Gospodu, koji je prošao pokraj kuća Izrailjaca u Egiptu kad je ubijao Egipćane, dok je naše domove pošteđivao.’“ A narod je kleknuo i poklonio se. Izrailjci odu i učine onako kako je Gospod zapovedio Mojsiju i Aronu.
A u ponoć Gospod pobije sve prvence u egipatskoj zemlji: od faraonovog prvenca koji sedi na prestolu do prvenca zatvorenika u tamnici, a tako i prvinu stoke. Faraon se probudio te noći, kao i svi njegovi dvorani i svi Egipćani, jer se glasan lelek otegnuo Egiptom. Naime, nije bilo kuće u kojoj nije bilo mrtvaca.
Iste noći je faraon pozvao Mojsija i Arona i rekao im: „Ustajte i odlazite od mog naroda i vi i Izrailjci! Idite i služite Gospodu kako ste zahtevali. Povedite svoju sitnu i krupnu stoku kako ste tražili, i idite pa i mene blagoslovite.“
Egipćani su terali narod da što pre ode iz zemlje, jer su govorili: „Svi ćemo izginuti!“ Tako je narod poneo svoje još neuskislo testo, noseći ga na ramenima u naćvama uvijenim u ogrtače. Izrailjci su, takođe, učinili onako kako im je Mojsije rekao: tražili su od Egipćana dragocenosti od srebra i zlata, i odeću. Gospod je učinio da Egipćani budu blagonakloni prema narodu, pa su davali. Tako su oplenili Egipćane.
Izrailjci se zapute iz Ramese prema Sokotu. Bilo je oko šest stotina hiljada ratnika-pešaka, ne računajući žene i decu. Sa njima je otišlo i mnoštvo različitih naroda i veoma mnogo stoke, krupne i sitne. Zatim su od testa koje su poneli iz Egipta ispekli beskvasne lepinje. Testo nije bilo uskislo, jer su bili isterani iz Egipta, te nisu mogli da se duže zadržavaju. Zato nisu pripremili ni zalihe hrane za put.
Izrailjci su u Egiptu proveli ukupno četiri stotine trideset godina. A kada se navršilo četiri stotine trideset godina, na sam taj dan, sve čete Gospodnje su izašle iz egipatske zemlje. Pošto je te noći Gospod probdeo da ih izvede iz Egipta, ova noć će za sve Izrailjce biti noć bdenja Gospodu za sva pokolenja.
Gospod reče Mojsiju i Aronu: „Ovo je uredba za Pashu:
Nijedan stranac ne sme jesti pashalnu večeru. Svaki rob, kupljen novcem i obrezan, može je jesti. Ipak, došljak ili najamnik ne mogu je jesti.
Jedite je u jednoj kući. Meso ne iznosite iz kuće. Ne lomite ni jednu kost žrtve. Sva izrailjska zajednica mora da se pridržava ovoga.
Ako stranac koji boravi kod tebe želi da proslavi Pashu Gospodu, svi muški u njegovom domu moraju da se obrežu. Tek onda može da je proslavi, jer će biti kao i žitelj zemlje. Nijedan neobrezani ne može da pristupi večeri. Isti zakon neka važi i za domaćeg i za stranca koji boravi kod tebe.“
Svi Izrailjci su učinili onako kako je Gospod zapovedio Mojsiju i Aronu. Tog istog dana je Gospod izveo Izrailjce iz Egipta, četu po četu.