YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

2. Mojsijeva 12:9-51

2. Mojsijeva 12:9-51 Novi srpski prevod (NSPL)

Ne jedite sirovo ili kuvano meso, nego ispečeno na vatri: sa glavom, nogama i iznutricama. Ne ostavljajte ništa do jutra. Ako nešto preostane do jutra, spalite na vatri. A ovako ćete ga jesti: opasanog struka, sa obućom na nogama i štapom u ruci. Ješćete ga u žurbi: to je pasha Gospodnja. Jer te ću noći proći egipatskom zemljom i pobiti sve prvence u Egiptu, kako ljude tako životinje. Ja sam Gospod, i ja ću kazniti sve egipatske bogove. A krv neka vam služi kao znak na kućama u kojima živite. Kad budem opazio krv, proći ću mimo vas, tako da vas neće zadesiti zatirući pomor kad budem udario egipatsku zemlju. Taj dan neka vam bude spomen-dan. Slavite ga kao praznik Gospodu. Praznujte ga od pokolenja do pokolenja; to je trajna uredba. Sedam dana jedite beskvasni hleb. Prvoga dana uklonite sav kvasac iz vaših kuća. Jer, ko god bi jeo nešto s kvascem između prvog i sedmog dana, taj neka se istrebi iz Izrailja. Prvoga dana održavajte sveti sabor, a tako i sedmoga dana. Tih dana ne radite nikakva posla. Pripremaćete samo ono što svako mora da jede. Slavite praznik Beskvasnih hlebova, jer sam baš tog dana izveo vaše čete iz Egipta. Slavite, stoga, ovaj dan od pokolenja do pokolenja; to je trajna uredba. Od večeri četrnaestoga dana prvoga meseca do večeri dvadeset prvoga dana istoga meseca jedite beskvasni hleb. Sedam dana ne sme da se nađe kvasca u vašim kućama. Ko god bi jeo nešto s kvascem, taj neka se istrebi iz izrailjske zajednice, bilo da je stranac ili domaći. Ne jedite ništa što je s kvascem. U svim svojim naseobinama jedite beskvasni hleb.’“ Mojsije je zatim sazvao sve izrailjske starešine i rekao im: „Idite i nabavite jagnjad za vaše porodice, pa zakoljite pashalno jagnje. Zatim uzmite kitu izopa i zamočite je u krv koja je u zdeli, pa tom krvlju iz zdele poškropite nadvratnik i oba dovratka. Niko od vas neka ne izlazi preko kućnih vrata do jutra. Kad Gospod bude prolazio da potuče Egipćane, videće krv na nadvratniku i na oba dovratka, pa će proći pokraj vrata, te neće dozvoliti Pogubitelju da uđe kroz vrata vaših kuća i potuče vas. Ova uputstva držite kao trajnu uredbu za sebe i za svoju decu. I kada uđete u zemlju koju će vam Gospod dati, vršite ovaj obred. Kad vas zapitaju vaša deca: ’Kakav je to obred?’, vi im recite: ’Ovo je pashalna žrtva Gospodu, koji je prošao pokraj kuća Izrailjaca u Egiptu kad je ubijao Egipćane, dok je naše domove pošteđivao.’“ A narod je kleknuo i poklonio se. Izrailjci odu i učine onako kako je Gospod zapovedio Mojsiju i Aronu. A u ponoć Gospod pobije sve prvence u egipatskoj zemlji: od faraonovog prvenca koji sedi na prestolu do prvenca zatvorenika u tamnici, a tako i prvinu stoke. Faraon se probudio te noći, kao i svi njegovi dvorani i svi Egipćani, jer se glasan lelek otegnuo Egiptom. Naime, nije bilo kuće u kojoj nije bilo mrtvaca. Iste noći je faraon pozvao Mojsija i Arona i rekao im: „Ustajte i odlazite od mog naroda i vi i Izrailjci! Idite i služite Gospodu kako ste zahtevali. Povedite svoju sitnu i krupnu stoku kako ste tražili, i idite pa i mene blagoslovite.“ Egipćani su terali narod da što pre ode iz zemlje, jer su govorili: „Svi ćemo izginuti!“ Tako je narod poneo svoje još neuskislo testo, noseći ga na ramenima u naćvama uvijenim u ogrtače. Izrailjci su, takođe, učinili onako kako im je Mojsije rekao: tražili su od Egipćana dragocenosti od srebra i zlata, i odeću. Gospod je učinio da Egipćani budu blagonakloni prema narodu, pa su davali. Tako su oplenili Egipćane. Izrailjci se zapute iz Ramese prema Sokotu. Bilo je oko šest stotina hiljada ratnika-pešaka, ne računajući žene i decu. Sa njima je otišlo i mnoštvo različitih naroda i veoma mnogo stoke, krupne i sitne. Zatim su od testa koje su poneli iz Egipta ispekli beskvasne lepinje. Testo nije bilo uskislo, jer su bili isterani iz Egipta, te nisu mogli da se duže zadržavaju. Zato nisu pripremili ni zalihe hrane za put. Izrailjci su u Egiptu proveli ukupno četiri stotine trideset godina. A kada se navršilo četiri stotine trideset godina, na sam taj dan, sve čete Gospodnje su izašle iz egipatske zemlje. Pošto je te noći Gospod probdeo da ih izvede iz Egipta, ova noć će za sve Izrailjce biti noć bdenja Gospodu za sva pokolenja. Gospod reče Mojsiju i Aronu: „Ovo je uredba za Pashu: Nijedan stranac ne sme jesti pashalnu večeru. Svaki rob, kupljen novcem i obrezan, može je jesti. Ipak, došljak ili najamnik ne mogu je jesti. Jedite je u jednoj kući. Meso ne iznosite iz kuće. Ne lomite ni jednu kost žrtve. Sva izrailjska zajednica mora da se pridržava ovoga. Ako stranac koji boravi kod tebe želi da proslavi Pashu Gospodu, svi muški u njegovom domu moraju da se obrežu. Tek onda može da je proslavi, jer će biti kao i žitelj zemlje. Nijedan neobrezani ne može da pristupi večeri. Isti zakon neka važi i za domaćeg i za stranca koji boravi kod tebe.“ Svi Izrailjci su učinili onako kako je Gospod zapovedio Mojsiju i Aronu. Tog istog dana je Gospod izveo Izrailjce iz Egipta, četu po četu.

2. Mojsijeva 12:9-51 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Нека не једу ништа пресно ни кувано у води, него на ватри печено, с главом, и с ногама, и изнутрицом. Ништа не остављајте за сутра. Ако шта до јутра остане, спалите на ватри. Једите овако: опасаних бедара, са обућом на ногама и штапом у руци. Једите брзо јер је Пасха Господња. Проћи ћу те ноћи земљу египатску и побићу све првенце у земљи египатској од човека до животиње. Ја, Господ, казнићу сва божанства египатска. Она крв нека означава куће у којима ћете бити ви. Кад видим крв, мимоићи ћу вас, па неће бити међу вама помора кад ударим земљу египатску. Тај дан ће вам бити за сећање и празноваћете га Господу. Празнујте га законом вечним од колена до колена. Седам дана једите бесквасан хлеб и првога дана уклоните квасац из кућа својих. Ако би ко јео квасан хлеб од првога до седмога дана, нека се та душа истреби из Израиља. Првог дана одржите свети сабор, а и седмога дана одржите свети сабор. Немојте да радите тих дана никакав посао, сем да свакој души припремите храну. Држите празник бесквасних хлебова јер сам у те дане извео ваше чете из земље египатске. Држите тај дан законом вечним од колена до колена. Од вечери четрнаестог дана првога месеца па до вечери двадесет првог дана истог месеца једите бесквасан хлеб. У тих седам дана нека се не нађе квасац у вашим кућама. Ко год би јео нешто с квасцем, нека се та душа истреби из збора Израиљевог, био он странац или домаћи. Ништа с квасцем не смете јести, већ једите бесквасан хлеб у свим обитавалиштима својим.’” Потом Мојсије сазва све старешине израиљске и рече им: „Идите и изаберите животиње из стада по породицама својим и закољите пасхално јагње. Затим узмите стручак исопа, замочите га у крв која је у чинији и покропите надвратник крвљу из чиније и оба довратка. Нека нико не излази на кућна врата до јутра. Кад Господ буде пролазио да удари Египат, видеће крв на надвратнику и на оба довратка, па ће мимоићи та врата истребљивач и неће ући у куће ваше да убија. Овај закон држите заувек ти и синови твоји. Кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је обећао, држите овај обред. Кад вас ваша деца запитају шта значи овај обред, ви им одговорите ово је Пасха Господња, кад је Он мимоишао куће Израиљаца у Египту, убијао Египћане, а наше куће сачувао.” Тада се народ сагну и поклони. Потом отидоше синови Израиљеви и учинише како им је Господ преко Мојсија и Арона заповедио, тако учинише. Око поноћи поби Господ све првенце у замљи египатској, од првенца фараоновог, који је требало да седи на његовом престолу, до првенца сужња у тамници и сву првину од стоке. Те ноћи устаде фараон, све слуге његове и сви Египћани и разлеже се страшан јаук у Египту јер не беше куће у којој није био мртвац. Фараон позва Мојсија и Арона по ноћи и рече им: „Устајте и идите од народа мога и ви и синови Израиљеви! Идите и служите Господу као што сте говорили! Узмите и ситну и крупну стоку као што сте тражили! Идите, па и мене благословите!” И Египћани наваљиваху да народ иде што брже из земље јер говораху: „Изгибосмо сви!” Тада народ узе тесто своје бесквасно, наћве уви у огртаче и понесе на раменима. Синови Израиљеви учинише онако како им је Мојсије рекао и затражише од Египћана сребрне и златне украсе и одећу. Господ учини да народ нађе милост у Египћана, те им дадоше то што су тражили. Тако опленише Египат. Синови Израиљеви пођоше из Рамсеса у Сохот. Било их је око шест стотина хиљада пешака, мушкараца, не рачунајући децу. Пође с њима и много другог света и много стоке, ситне и крупне. Испекоше бесквасне погаче од теста које није ускисло, које понеше. Кад су их потерали Египћани, нису могли оклевати да спремају храну. Четири стотине тридесет година боравили су синови Израиљеви у Египту. Кад прође четири стотине тридесет година, тога дана изиђоше све војске Господње из земље египатске. Та ноћ, у којој их Он изведе из Египта, празнује се Господу. Ту ноћ треба да празнују синови Израиљеви од колена до колена. Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Ово нека буде закон за Пасху: Ниједан странац да је не једе. Сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, може да је једе. Странац или најамник нека је не једе. У кући нека се једе, немојте износити меса из куће и не ломите кости. Сав збор Израиљев нека чини тако. Ако би код тебе седео странац и хтео да празнује Пасху Господњу, сви његови мушкарци морају да се обрежу, па онда нека приступи и нека је празнује. Тада ће бити као домаћи у земљи, а нико необрезан нека је не једе. Нека исто правило важи и за домаћег и за дошљака који седи међу вама.” Сви синови Израиљеви учинише како Господ заповеди Мојсију и Арону, тако све извршише. Тог дана изведе Господ синове Израиљеве из земље египатске по четама њиховим.

2. Mojsijeva 12:9-51 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Не једите сирово месо, ни скувано у води, него само оно испечено на ватри заједно с главом, ногама и утробом. Ништа од животиње немојте да оставите до јутра. Ако нешто остане до јутра, то спалите. А овако ћете је јести: опасаних бокова, са обућом на ногама и са штапом у руци. Једите је журно. То је ГОСПОДЊА Пасха. »‚Те ноћи ћу проћи Египтом и побити све првенце у Египту – и људе и стоку. Ја, ГОСПОД, извршићу казну и над свим египатским боговима. А крв ће бити знак за вас на кућама у којима се налазите. Када видим крв, проћи ћу изнад вас, па ће вас заобићи пошаст уништења када ударим Египат. »‚Нека вам тај дан буде за спомен. Славите га као ГОСПОДЊУ светковину, славите га из поколења у поколење – то је трајна уредба.‘« »‚Седам дана једите бесквасни хлеб. Већ првог дана уклоните квасац из својих кућа, јер ко год од првог до седмог дана буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из Израела. Првог дана одржите свети сабор, а исто тако и седмог дана. Тих дана не обављајте никакав посао, изузев спремања јела за сваког од вас – једино то можете чинити. Славите Празник бесквасног хлеба, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите тај дан из поколења у поколење – то је трајна уредба. У првом месецу једите бесквасни хлеб од вечери четрнаестога дана до вечери двадесет првог дана. Седам дана нека се квасац не затекне у вашим кућама. Јер, ко год буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из израелске заједнице, био он дошљак или рођен међу вама. Не једите ништа с квасцем. Где год живели, бесквасни хлеб једите.‘« Мојсије сазва све израелске старешине и рече им: »Идите и одаберите по јагње или јаре за своје породице и закољите пасхалну животињу. Узмите струк исопа, умочите га у крв која је у чинији, па крвљу из чиније премажите надвратак и оба довратка. Нека нико не излази на врата своје куће до јутра. Када ГОСПОД буде пролазио да побије Египћане, видеће крв на надвратку и оба довратка, па ће проћи изнад тих врата и неће дати Затирачу да уђе у ваше куће и побије вас. »Држите се ових налога као трајне уредбе за вас и ваше потомке. Када уђете у земљу коју ће вам ГОСПОД дати као што је обећао, вршите овај обред. А када вас деца упитају: ‚Шта вам значи овај обред?‘, ви им одговорите: ‚То је пасхална жртва ГОСПОДУ, који је прошао изнад кућа Израелаца у Египту и поштедео наше укућане када је убијао Египћане.‘« Народ се тада дубоко поклони Богу. И Израелци учинише онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону. У поноћ ГОСПОД поби све првенце у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина сужња у тамници, као и све првине стоке. Те ноћи устадоше фараон, сви његови службеници и сви Египћани, и Египтом се разлеже силан лелек, јер није било куће у којој није било мртваца. Те исте ноћи фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Спремите се! Одлазите од мог народа, и ви и Израелци! Идите и служите ГОСПОДУ као што сте тражили. Узмите своју ситну и крупну стоку као што сте тражили, и идите. А и мене благословите.« Египћани почеше да наговарају Израелце да што пре оду из земље. »Јер«, говорили су, »иначе ћемо сви изгинути.« Народ узе своје тесто пре него што је квасац био додат и понесе га на плећима у наћвама умотаним у одећу. Израелци учинише као што им је Мојсије био рекао и затражише од Египћана предмете од злата и сребра и одећу. А ГОСПОД је учинио да народ нађе милост у очима Египћана, па им ови дадоше оно што су тражили. Тако опљачкаше Египћане. Израелци кренуше на пут из Рамзеса ка Сукоту. Било их је око шест стотина хиљада који су ишли пешице, не рачунајући жене и нејач. А с њима пође и мноштво људи мешаног порекла, као и огромна стада ситне и крупне стоке. Од теста које су понели из Египта пекли су бесквасне лепиње. Тесто је било без квасца, јер су били истерани из Египта, па нису имали времена да себи припреме јело за пут. Израелци су у Египту живели четири стотине тридесет година. Када се навршило четири стотине тридесет година, баш тог дана, све ГОСПОДЊЕ чете изађоше из Египта. Пошто је ГОСПОД ту ноћ пробдео да их изведе из Египта, та ноћ је за све Израелце ноћ ГОСПОДЊЕГ бдења из поколења у поколење. ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Ово су прописи о Пасхи: Нека је не једе ниједан туђинац, а роб купљен новцем може је јести пошто га обрежете. Нека је не једе ни странац, ни најамник. »Једите је у једној кући – ништа од меса не износите из куће и ниједну кост немојте да јој поломите. Нека је слави сва Израелска заједница. »Ако дошљак који борави међу вама хоће да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека се прво обрежу сви његови мушки укућани, па тек онда може да је слави, јер ће тада бити раван онима који су рођени међу вама. Али нека од ње не једе ниједан необрезани. Нека исти закон важи за рођенога међу вама и за дошљака који борави међу вама.« И сви Израелци учинише баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону. Управо тог дана ГОСПОД је из Египта извео Израелце по њиховим четама.

2. Mojsijeva 12:9-51 Нови српски превод (NSP)

Не једите сирово или кувано месо, него испечено на ватри: са главом, ногама и изнутрицама. Не остављајте ништа до јутра. Ако нешто преостане до јутра, спалите на ватри. А овако ћете га јести: опасаног струка, са обућом на ногама и штапом у руци. Јешћете га у журби: то је пасха Господња. Јер те ћу ноћи проћи египатском земљом и побити све првенце у Египту, како људе тако животиње. Ја сам Господ, и ја ћу казнити све египатске богове. А крв нека вам служи као знак на кућама у којима живите. Кад будем опазио крв, проћи ћу мимо вас, тако да вас неће задесити затирући помор кад будем ударио египатску земљу. Тај дан нека вам буде спомен-дан. Славите га као празник Господу. Празнујте га од поколења до поколења; то је трајна уредба. Седам дана једите бесквасни хлеб. Првога дана уклоните сав квасац из ваших кућа. Јер, ко год би јео нешто с квасцем између првог и седмог дана, тај нека се истреби из Израиља. Првога дана одржавајте свети сабор, а тако и седмога дана. Тих дана не радите никаква посла. Припремаћете само оно што свако мора да једе. Славите празник Бесквасних хлебова, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите, стога, овај дан од поколења до поколења; то је трајна уредба. Од вечери четрнаестога дана првога месеца до вечери двадесет првога дана истога месеца једите бесквасни хлеб. Седам дана не сме да се нађе квасца у вашим кућама. Ко год би јео нешто с квасцем, тај нека се истреби из израиљске заједнице, било да је странац или домаћи. Не једите ништа што је с квасцем. У свим својим насеобинама једите бесквасни хлеб.’“ Мојсије је затим сазвао све израиљске старешине и рекао им: „Идите и набавите јагњад за ваше породице, па закољите пасхално јагње. Затим узмите киту изопа и замочите је у крв која је у здели, па том крвљу из зделе пошкропите надвратник и оба довратка. Нико од вас нека не излази преко кућних врата до јутра. Кад Господ буде пролазио да потуче Египћане, видеће крв на надвратнику и на оба довратка, па ће проћи покрај врата, те неће дозволити Погубитељу да уђе кроз врата ваших кућа и потуче вас. Ова упутства држите као трајну уредбу за себе и за своју децу. И када уђете у земљу коју ће вам Господ дати, вршите овај обред. Кад вас запитају ваша деца: ’Какав је то обред?’, ви им реците: ’Ово је пасхална жртва Господу, који је прошао покрај кућа Израиљаца у Египту кад је убијао Египћане, док је наше домове поштеђивао.’“ А народ је клекнуо и поклонио се. Израиљци оду и учине онако како је Господ заповедио Мојсију и Арону. А у поноћ Господ побије све првенце у египатској земљи: од фараоновог првенца који седи на престолу до првенца затвореника у тамници, а тако и првину стоке. Фараон се пробудио те ноћи, као и сви његови дворани и сви Египћани, јер се гласан лелек отегнуо Египтом. Наиме, није било куће у којој није било мртваца. Исте ноћи је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Устајте и одлазите од мог народа и ви и Израиљци! Идите и служите Господу како сте захтевали. Поведите своју ситну и крупну стоку како сте тражили, и идите па и мене благословите.“ Египћани су терали народ да што пре оде из земље, јер су говорили: „Сви ћемо изгинути!“ Тако је народ понео своје још неускисло тесто, носећи га на раменима у наћвама увијеним у огртаче. Израиљци су, такође, учинили онако како им је Мојсије рекао: тражили су од Египћана драгоцености од сребра и злата, и одећу. Господ је учинио да Египћани буду благонаклони према народу, па су давали. Тако су опленили Египћане. Израиљци се запуте из Рамесе према Сокоту. Било је око шест стотина хиљада ратника-пешака, не рачунајући жене и децу. Са њима је отишло и мноштво различитих народа и веома много стоке, крупне и ситне. Затим су од теста које су понели из Египта испекли бесквасне лепиње. Тесто није било ускисло, јер су били истерани из Египта, те нису могли да се дуже задржавају. Зато нису припремили ни залихе хране за пут. Израиљци су у Египту провели укупно четири стотине тридесет година. А када се навршило четири стотине тридесет година, на сам тај дан, све чете Господње су изашле из египатске земље. Пошто је те ноћи Господ пробдео да их изведе из Египта, ова ноћ ће за све Израиљце бити ноћ бдења Господу за сва поколења. Господ рече Мојсију и Арону: „Ово је уредба за Пасху: Ниједан странац не сме јести пасхалну вечеру. Сваки роб, купљен новцем и обрезан, може је јести. Ипак, дошљак или најамник не могу је јести. Једите је у једној кући. Месо не износите из куће. Не ломите ни једну кост жртве. Сва израиљска заједница мора да се придржава овога. Ако странац који борави код тебе жели да прослави Пасху Господу, сви мушки у његовом дому морају да се обрежу. Тек онда може да је прослави, јер ће бити као и житељ земље. Ниједан необрезани не може да приступи вечери. Исти закон нека важи и за домаћег и за странца који борави код тебе.“ Сви Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију и Арону. Тог истог дана је Господ извео Израиљце из Египта, чету по чету.

2. Mojsijeva 12:9-51 Sveta Biblija (SRP1865)

Nemojte jesti sirovo ni u vodi kuhano, nego na vatri peèeno, s glavom i s nogama i s drobom. I ništa nemojte ostaviti do jutra; ako li bi što ostalo do jutra, spalite na vatri. A ovako jedite: opasani, obuæa da vam je na nogu i štap u ruci, i jedite hitno, jer je prolazak Gospodnji. Jer æu proæi po zemlji Misirskoj tu noæ, i pobiæu sve prvence u zemlji Misirskoj od èovjeka do živinèeta, i sudiæu svijem bogovima Misirskim, ja Gospod. A krv ona biæe vam znak na kuæama, u kojima æete biti; i kad vidim krv, proæi æu vas, te neæe biti meðu vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji Misirskoj. I taj æe vam dan biti za spomen, i praznovaæete ga Gospodu od koljena do koljena; praznujte ga zakonom vjeènijem. Sedam dana jedite hljebove prijesne, i prvoga dana uklonite kvasac iz kuæa svojih; jer ko bi god jeo što s kvascem od prvoga dana do sedmoga, istrijebiæe se ona duša iz Izrailja. Prvi dan biæe sveti sabor; tako i sedmi dan imaæete sveti sabor; nikakav posao da se ne radi u te dane, osim što treba za jelo svakoj duši, to æete samo gotoviti. I držite dan prijesnijeh hljebova, jer u taj dan izvedoh vojske vaše iz zemlje Misirske; držite taj dan od koljena do koljena zakonom vjeènijem. Prvoga mjeseca èetrnaesti dan uveèe poènite jesti prijesne hljebove pa do dvadeset prvoga dana istoga mjeseca uveèe. Za sedam dana da se ne naðe kvasca u kuæama vašim; jer ko bi god jeo što s kvascem, istrijebiæe se ona duša iz zbora Izrailjeva, bio došljak ili roðen u zemlji. Ništa s kvascem nemojte jesti, nego jedite hljeb prijesan po svijem stanovima svojim. I sazva Mojsije sve starješine Izrailjske, i reèe im: izberite i uzmite sebi jagnje ili jare po porodicama svojim, i zakoljite pashu. I uzmite kitu isopa i zamoèite je u krv, koja æe biti u zdjeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju, koja æe biti u zdjeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata kuæna do jutra. Jer æe zaæi Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proæi æe Gospod mimo ona vrata, i neæe dati krvniku da uðe u kuæe vaše da ubija. I držite ovo kao zakon tebi i sinovima tvojim dovijeka. I kad doðete u zemlju koju æe vam dati Gospod, kao što je kazao, držite ovu službu. I kad vam reku sinovi vaši: kakva vam je to služba? Recite: ovo je žrtva za prolazak Gospodnji, kad proðe kuæe sinova Izrailjevih u Misiru ubijajuæi Misirce, a domove naše saèuva. Tada narod savi glavu i pokloni se. I otidoše i uèiniše sinovi Izrailjevi, kako zapovjedi Gospod preko Mojsija i Arona, tako uèiniše. A oko ponoæi pobi Gospod sve prvence u zemlji Misirskoj od prvenca Faraonova koji šæaše sjedjeti na prijestolu njegovu do prvenca sužnja u tamnici, i što god bješe prvenac od stoke. Tada usta Faraon one noæi, on i sve sluge njegove i svi Misirci, i bi vika velika u Misiru, jer ne bješe kuæe u kojoj ne bi mrtvaca. I dozva Mojsija i Arona po noæi i reèe: ustajte, idite iz naroda mojega i vi i sinovi Izrailjevi, i otidite, poslužite Gospodu, kao što govoriste. Uzmite i ovce svoje i goveda svoja, kao što govoriste, i idite, pa i mene blagoslovite. I Misirci navaljivahu na narod da brže idu iz zemlje, jer govorahu: izgibosmo svi. I narod uze tijesto svoje još neuskislo, umotavši ga u haljine svoje, na ramena svoja. I uèiniše sinovi Izrailjevi po zapovijesti Mojsijevoj, i zaiskaše u Misiraca nakita srebrnijeh i nakita zlatnijeh i haljina. I Gospod uèini, te narod naðe ljubav u Misiraca, te im dadoše; tako oplijeniše Misirce. I otidoše sinovi Izrailjevi iz Ramese u Sohot, oko šest stotina tisuæa pješaka, samijeh ljudi osim djece. I drugih ljudi mnogo otide s njima, i stoke sitne i krupne vrlo mnogo. I od tijesta koje iznesoše iz Misira ispekoše pogaèe prijesne, jer ne bješe uskislo kad ih potjeraše Misirci, te ne mogaše oklijevati, niti spremiše sebi brašnjenice. A baviše se sinovi Izrailjevi u Misiru èetiri stotine i trideset godina. I kad se navrši èetiri stotine i trideset godina, u isti dan izaðoše sve vojske Gospodnje iz zemlje Misirske. Ta se noæ svetkuje Gospodu, u koju ih izvede iz Misira; to je noæ Gospodnja, koju treba da svetkuju sinovi Izrailjevi od koljena na koljeno. I reèe Gospod Mojsiju i Aronu: ovo neka bude zakon za pashu: nijedan tuðin da je ne jede; A svaki sluga vaš kupljen za novce, kad ga obrežete, onda neka je jede. Došljak ili najamnik da je ne jede. U istoj kuæi da se jede, da ne iznesete mesa od nje iz kuæe, i kosti da joj ne prelomite. Sav zbor Izrailjev neka èini tako. Ako bi kod tebe sjedio tuðin i htio bi svetkovati pashu Gospodnju, neka mu se obreže sve muškinje, pa onda neka pristupi da je svetkuje, i neka bude kao roðen u zemlji; a niko neobrezan da je ne jede. Zakon jedan da je i roðenome u zemlji i došljaku koji sjedi meðu vama. I uèiniše svi sinovi Izrailjevi kako zapovjedi Gospod Mojsiju i Aronu, tako uèiniše. I taj dan izvede Gospod sinove Izrailjeve iz zemlje Misirske u èetama njihovijem.