Knjiga o Jestiri 8:1-17

Tog je dana car Artakserks dao carici Jestiri kuću Amana, zlotvora Jevreja, a Mardohej je došao pred cara, jer mu je Jestira ispričala šta joj je on. Car je skinuo pečatni prsten, koji je oduzeo Amanu i dao ga Mardoheju, a Jestira je postavila Mardoheja nad Amanovom kućom. Jestira je ponovo progovorila pred carem. Pala je pred njegove noge, plakala i preklinjala ga za milost da ukloni zlo Amana Agageja i njegov naum koji je skovao protiv Jevreja. Car je pružio Jestiri zlatno žezlo i Jestira je ustala i stala pred cara. Rekla je: „Ako je caru po volji, ako sam našla blagonaklonost pre njim, ako je ova stvar pogodna caru i ako sam mu ja draga – neka se zapiše i pismima opozove naum Amana Agageja, Amadetovog sina, koji je napisao da se unište Jevreji koji su u carevim oblastima. Jer kako bih mogla da gledam zlo koje bi zadesilo moj narod? Kako bih mogla da gledam uništenje svoga roda?“ Car Artakserks je odgovorio carici Jestiri i Mardoheju Jevrejinu: „Evo, Amanovu kuću sam dao Jestiri, a njega su obesili na vešala, jer je podigao svoju ruku protiv Jevreja. Sad i vi pišite u korist Jevreja ono što smatrate da je dobro, u carevo ime, i opečatite carevim pečatnim prstenom. Jer je neopozivo pismo napisano u carevo ime i opečaćeno carevim pečatnim prstenom.“ Tada su okupili sve careve pisare, baš u to vreme – trećeg meseca, a to je mesec sivan, dvadeset trećeg dana. Zapisano je sve što je Mardohej zapovedio Jevrejima, upraviteljima, zapovednicima i glavarima oblasti od Indije do Kuša za stotinu dvadeset sedam oblasti. I to za svaku oblast njenim pismom, za svaki narod njegovim jezikom i za Jevreje njihovim pismom i njihovim jezikom. Pisao je u ime cara Artakserksa i opečatio carevim pečatnim prstenom. Poslao je pisma po glasnicima na konjima. Oni su jahali najbrža carska grla. Naime, car je dozvolio Jevrejima u svim gradovima da se okupe, da brane svoje živote, da istrebe, pobiju i unište svaku vojsku naroda i oblasti koja bi ih napala sa njihovom decom i ženama, kao i da im zaplene dobra. I to u jednom danu u svim oblastima cara Artakserksa – trinaestog dana dvanaestog meseca adara. Prepis pisma je učinjen zakonom za svaku oblast i objavljen svakom narodu kako bi se Jevreji pripremili za ovaj dan i osvetili se svojim neprijateljima. Užurbani glasnici, koji su jahali najbrža carska grla, su izašli da pohitaju po carevoj zapovesti. Proglas je bio izdan na dvoru u Susanu. Mardohej je od cara otišao u ljubičastoj i beloj carskoj odeći, sa velikom zlatnom krunom, u ogrtaču od finog belog i skerletnog platna. A grad Susan je klicao i radovao se. To je za Jevreje bilo svetlo, radost, milina i čast. U svakoj oblasti i u svakom gradu dokle je dosegnula careva zapovest i njegov proglas, za Jevreje su nastali veselje, radost, gozba i radostan dan. Mnogi narodi zemlje su postali Jevreji jer ih spopao strah od Jevreja.