Knjiga o Jestiri 8:1-17
Knjiga o Jestiri 8:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Tog je dana car Artakserks dao carici Jestiri kuću Amana, zlotvora Jevreja, a Mardohej je došao pred cara, jer mu je Jestira ispričala šta joj je on. Car je skinuo pečatni prsten, koji je oduzeo Amanu i dao ga Mardoheju, a Jestira je postavila Mardoheja nad Amanovom kućom. Jestira je ponovo progovorila pred carem. Pala je pred njegove noge, plakala i preklinjala ga za milost da ukloni zlo Amana Agageja i njegov naum koji je skovao protiv Jevreja. Car je pružio Jestiri zlatno žezlo i Jestira je ustala i stala pred cara. Rekla je: „Ako je caru po volji, ako sam našla blagonaklonost pre njim, ako je ova stvar pogodna caru i ako sam mu ja draga – neka se zapiše i pismima opozove naum Amana Agageja, Amadetovog sina, koji je napisao da se unište Jevreji koji su u carevim oblastima. Jer kako bih mogla da gledam zlo koje bi zadesilo moj narod? Kako bih mogla da gledam uništenje svoga roda?“ Car Artakserks je odgovorio carici Jestiri i Mardoheju Jevrejinu: „Evo, Amanovu kuću sam dao Jestiri, a njega su obesili na vešala, jer je podigao svoju ruku protiv Jevreja. Sad i vi pišite u korist Jevreja ono što smatrate da je dobro, u carevo ime, i opečatite carevim pečatnim prstenom. Jer je neopozivo pismo napisano u carevo ime i opečaćeno carevim pečatnim prstenom.“ Tada su okupili sve careve pisare, baš u to vreme – trećeg meseca, a to je mesec sivan, dvadeset trećeg dana. Zapisano je sve što je Mardohej zapovedio Jevrejima, upraviteljima, zapovednicima i glavarima oblasti od Indije do Kuša za stotinu dvadeset sedam oblasti. I to za svaku oblast njenim pismom, za svaki narod njegovim jezikom i za Jevreje njihovim pismom i njihovim jezikom. Pisao je u ime cara Artakserksa i opečatio carevim pečatnim prstenom. Poslao je pisma po glasnicima na konjima. Oni su jahali najbrža carska grla. Naime, car je dozvolio Jevrejima u svim gradovima da se okupe, da brane svoje živote, da istrebe, pobiju i unište svaku vojsku naroda i oblasti koja bi ih napala sa njihovom decom i ženama, kao i da im zaplene dobra. I to u jednom danu u svim oblastima cara Artakserksa – trinaestog dana dvanaestog meseca adara. Prepis pisma je učinjen zakonom za svaku oblast i objavljen svakom narodu kako bi se Jevreji pripremili za ovaj dan i osvetili se svojim neprijateljima. Užurbani glasnici, koji su jahali najbrža carska grla, su izašli da pohitaju po carevoj zapovesti. Proglas je bio izdan na dvoru u Susanu. Mardohej je od cara otišao u ljubičastoj i beloj carskoj odeći, sa velikom zlatnom krunom, u ogrtaču od finog belog i skerletnog platna. A grad Susan je klicao i radovao se. To je za Jevreje bilo svetlo, radost, milina i čast. U svakoj oblasti i u svakom gradu dokle je dosegnula careva zapovest i njegov proglas, za Jevreje su nastali veselje, radost, gozba i radostan dan. Mnogi narodi zemlje su postali Jevreji jer ih spopao strah od Jevreja.
Knjiga o Jestiri 8:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Истог дана даде цар Асвир Јестири кућу прогонитеља Амана. Мардохеј ступи пред цара јер је Јестира објаснила шта јој је он. Цар скиде печатни прстен који је узео од Амана и даде га Мардохеју. Јестира постави Мардохеја да управља Амановом кућом. Јестира се поново обрати цару. Пала је пред његове ноге, плакала је и преклињала га да поништи злу намеру Амана Агагејца и наум његов који је смислио против Јудејаца. Цар пружи Јестири златну палицу, Јестира се усправи и стаде пред цара. Тад она рече: „Ако је цару по вољи, ако сам нашла милост пред њим, ако се цар слаже и ако сам му мила, нека напише опозив писма с намером Амедатиног сина Амана, Агагејца. У њему стоји да треба да се истребе Јудејци по свим областима царевим. Па како бих ја могла да гледам пропаст свог народа?” Цар Асвир одговори царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: „Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега сам обесио јер је дигао своју руку на Јудејце. Ви морате да напишете за Јудејце шта желите и да запечатите царским прстеном. Оно што је написано у име царево и што је запечаћено прстеном царевим не може да се опозове!” Потом сазваше у исто време цареве писаре двадесет трећег дана трећег месеца, а то је сиван. Написа се по упутству Мардохејевом Јудејцима, управитељима, намесницима и владарима у свим земљама од Индије до Етиопије, у сто двадесет седам земаља, свакој области њеним писмом, сваком народу његовим језиком и Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком. Било је написано у име царево и запечаћено царевим прстеном. Писма су послата по гласницима на јахаћим коњима, пастувима из царских коњушница. Цар је дозволио Јудејцима у свим градовима да се окупљају, бране свој живот и да потру, побију и униште сваку војску народа и покрајина који их нападну, са женама и децом, а имања њихова да се заплене. У свим земљама цара Асвира истог дана, тринаестог дана дванаестог месеца, а то је адар, у писмима је стајало да се огласи заповест по свим земљама и међу свим народима да Јудејци буду спремни да се освете својим непријатељима. Гласници који су јахали брзе пастуве отидоше брзо по царевој заповести. Заповест је била објављена у престоници Сусану. Мардохеј отиде од цара у царском оделу, љубичастом и белом, с великом златном круном и са огртачем од финог платна и скерлета. Град Сусан се радовао и веселио. Јудејцима дођоше светлост, весеље, радост и слава. У свакој области и у сваком граду, где год је дошла заповест царева и наредба његова, владали су радост и весеље међу Јудејцима, биле су гозбе и свечаности. Многи од околних народа постали су Јудејци јер их је ухватио страх од Јудејаца.
Knjiga o Jestiri 8:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тог истог дана цар Ксеркс даде царици Јестири имање Хамана, непријатеља Јудеја. А и Мордехај изађе пред цара, јер је Јестира рекла цару шта јој је он. Цар скину свој прстен-печатњак, који је одузео Хаману, и даде га Мордехају, а Јестира одреди Мордехаја да управља Хамановим имањем. Потом је Јестира поново разговарала с царем. Бацила му се пред ноге и плачући га преклињала да осујети опаки наум Хамана Агаговца који је овај сковао против Јудеја. Цар пружи своје златно жезло према Јестири, и она се диже и стаде пред њега. »Ако је цару по вољи«, рече Јестира, »и ако сам нашла милост у његовим очима, и ако мисли да је добро да се тако уради, ако сам му по вољи, нека се написмено опозову писма која је Хаман син Хамедатин, Агаговац, смислио и написао да затре Јудеје у свим царевим покрајинама. Јер, како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам затирање своје породице?« Цар Ксеркс одговори царици Јестири и Мордехају Јудејину: »Ето, Хаманово имање дао сам Јестири, а њега су обесили на вешала јер је дигао руку на Јудеје. А ви у царево име напишите за Јудеје што вам драго и то запечатите царевим прстеном. Јер, ниједан проглас написан у царево име и запечаћен његовим прстеном не може се опозвати.« Тада – двадесет трећег дана трећег месеца, месеца сивана – позваше царске бележнике и они написаше све Мордехајеве заповести за Јудеје и за сатрапе, намеснике и поглаваре сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша. Свакој покрајини било је написано њеним писмом и сваком народу на његовом језику, а тако и Јудејима њиховим писмом и на њиховом језику. Мордехај написа писма у име цара Ксеркса, запечати их царевим прстеном и разасла по гласницима који су јахали брзе коње из цареве штале. Цар је дозволио Јудејима у сваком граду да се окупљају и бране свој живот, да затру, убију и униште сваку оружану силу народа или покрајине која нападне њих, њихову нејач и жене, и да заплене добра својих непријатеља, и то све истог дана у свим покрајинама цара Ксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара. Требало је да препис овог указа постане закон у свакој покрајини и да се обзнани свим народима како би Јудеји тога дана били спремни да се освете својим непријатељима. По царевој заповести, гласници похиташе, јашући царске коње. А указ је издат и у тврђави града Сузе. Мордехај изађе од цара, а на њему је било бело и плаво царско рухо, велика златна круна и пурпурни огртач од танког лана. Град Суза испуни се клицањем и весељем. За Јудеје је то било време среће и радости, весеља и части. У свакој покрајини и у сваком граду, у сваком месту у које је дошао царев указ, настајала је радост и весеље међу Јудејима, уз гошћење и славље. И многи људи из других народа постадоше Јудеји, јер их је обузео страх од Јудеја.
Knjiga o Jestiri 8:1-17 Нови српски превод (NSP)
Тог је дана цар Артаксеркс дао царици Јестири кућу Амана, злотвора Јевреја, а Мардохеј је дошао пред цара, јер му је Јестира испричала шта јој је он. Цар је скинуо печатни прстен, који је одузео Аману и дао га Мардохеју, а Јестира је поставила Мардохеја над Амановом кућом. Јестира је поново проговорила пред царем. Пала је пред његове ноге, плакала и преклињала га за милост да уклони зло Амана Агагеја и његов наум који је сковао против Јевреја. Цар је пружио Јестири златно жезло и Јестира је устала и стала пред цара. Рекла је: „Ако је цару по вољи, ако сам нашла благонаклоност пре њим, ако је ова ствар погодна цару и ако сам му ја драга – нека се запише и писмима опозове наум Амана Агагеја, Амадетовог сина, који је написао да се униште Јевреји који су у царевим областима. Јер како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам уништење свога рода?“ Цар Артаксеркс је одговорио царици Јестири и Мардохеју Јеврејину: „Ево, Аманову кућу сам дао Јестири, а њега су обесили на вешала, јер је подигао своју руку против Јевреја. Сад и ви пишите у корист Јевреја оно што сматрате да је добро, у царево име, и опечатите царевим печатним прстеном. Јер је неопозиво писмо написано у царево име и опечаћено царевим печатним прстеном.“ Тада су окупили све цареве писаре, баш у то време – трећег месеца, а то је месец сиван, двадесет трећег дана. Записано је све што је Мардохеј заповедио Јеврејима, управитељима, заповедницима и главарима области од Индије до Куша за стотину двадесет седам области. И то за сваку област њеним писмом, за сваки народ његовим језиком и за Јевреје њиховим писмом и њиховим језиком. Писао је у име цара Артаксеркса и опечатио царевим печатним прстеном. Послао је писма по гласницима на коњима. Они су јахали најбржа царска грла. Наиме, цар је дозволио Јеврејима у свим градовима да се окупе, да бране своје животе, да истребе, побију и униште сваку војску народа и области која би их напала са њиховом децом и женама, као и да им заплене добра. И то у једном дану у свим областима цара Артаксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца адара. Препис писма је учињен законом за сваку област и објављен сваком народу како би се Јевреји припремили за овај дан и осветили се својим непријатељима. Ужурбани гласници, који су јахали најбржа царска грла, су изашли да похитају по царевој заповести. Проглас је био издан на двору у Сусану. Мардохеј је од цара отишао у љубичастој и белој царској одећи, са великом златном круном, у огртачу од финог белог и скерлетног платна. А град Сусан је клицао и радовао се. То је за Јевреје било светло, радост, милина и част. У свакој области и у сваком граду докле је досегнула царева заповест и његов проглас, за Јевреје су настали весеље, радост, гозба и радостан дан. Многи народи земље су постали Јевреји јер их спопао страх од Јевреја.
Knjiga o Jestiri 8:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
Istoga dana dade car Asvir carici Jestiri kuæu Amana neprijatelja Judejskoga. A Mardohej izide pred cara, jer Jestira kaza šta joj je on; I car snimiv prsten svoj, koji bješe uzeo od Amana, dade ga Mardoheju; a Jestira postavi Mardoheja nad kuæom Amanovom. Potom Jestira opet govori caru i padnuvši pred noge njegove i plaèuæi moljaše ga da ukloni zloæu Amana Agageja i misao njegovu koju bješe smislio na Judejce. Tada car pruži zlatnu palicu prema Jestiri, i Jestira usta i stade pred carem, I reèe: ako je ugodno caru i ako sam našla milost pred njim, i ako je pravo pred carem i ako sam mu mila, neka se piše da se poreku knjige u kojima je misao Amana sina Amedatina, Agageja, koje je raspisao da se istrijebe Judejci što su po svijem zemljama carevijem. Jer kako bih mogla gledati zlo koje bi zadesilo moj narod? i kako bih mogla gledati da se potre rod moj? A car Asvir reèe carici Jestiri i Mardoheju Judejcu: eto, dao sam kuæu Amanovu Jestiri a njega su objesili na vješala zato što šæaše dignuti ruku svoju na Judejce. Vi dakle pišite za Judejce kako vam je drago u ime carevo i zapeèatite prstenom carevijem; jer što se piše u ime carevo i zapeèati prstenom carevijem ne može se poreæi. I dozvaše pisare careve u isto vrijeme, treæega mjeseca, koje je mjesec Sivan, dvadeset treæega dana, i pisa se sve, kako zapovjedi Mardohej, Judejcima i namjesnicima i knezovima i upraviteljima po zemljama, od Indije do Etiopije, sto i dvadeset i sedam zemalja, u svaku zemlju njezinijem pismom i svakom narodu njegovijem jezikom, i Judejcima njihovijem pismom i njihovijem jezikom. A napisa u ime cara Asvira i zapeèati prstenom carevijem, i razasla knjige po glasnicima koji jahahu na brzijem konjma i na mladijem mazgama: Da je car dopustio Judejcima što su u kome god gradu da se skupe i brane život svoj, da potru i pobiju i istrijebe svaku vojsku kojega mu drago naroda i zemlje, koji bi udarili na njih, i djecu njihovu i žene njihove, a imanje njihovo da razgrabe. U isti dan po svijem zemljama cara Asvira, trinaestoga dana mjeseca dvanaestoga, koje je mjesec Adar. U knjigama se govoraše da se oglasi zapovijest po svijem zemljama i da se objavi svijem narodima da Judejci budu gotovi za onaj dan da se osvete svojim neprijateljima. Glasnici koji jahahu na brzijem konjma i mazgama otidoše brzo i hitno po zapovijesti carevoj; i zapovijest bi oglašena u Susanu carskom gradu. A Mardohej otide od cara u carskom odijelu ljubièastom i bijelom i pod zlatnijem vijencem velikim i u plaštu od tankoga platna i skerleta, i grad Susan radovaše se i veseljaše se. Judejcima doðe svjetlost i veselje i radost i slava. I u svakoj zemlji i u svakom gradu, gdje god doðe zapovijest careva i naredba njegova, bješe radost i veselje meðu Judejcima, gozba i blagi dani, i mnogi iz naroda zemaljskih postajahu Judejci, jer ih popade strah od Jevreja.