Dela apostolska 4:1-22

Dok su oni još govorili narodu, priđoše im sveštenici, zapovednik hramske straže i sadukeji. Bili su veoma uznemireni što su učili narod i objavljivali da je u Isusu vaskrsao mrtvih. Uhvatili su Petra i Jovana i bacili ih u zatvor do narednog dana, jer je već bilo veče. Ipak, mnogi od onih koji su čuli Petrovu poruku su uzverovali, tako da je broj vernika porastao na pet hiljada. Sledećeg dana su se u Jerusalimu okupili poglavari, starešine i znalci Svetog pisma, zatim Prvosveštenik Ana, Kajafa, Jovan, Aleksandar i drugi iz prvosvešteničke loze. Izveli su apostole pred sebe i upitali ih: „Kakvom silom i u čije ime ste to učinili?“ Tada Petar, ispunjen Svetim Duhom, odgovori: „Poglavari i starešine naroda! Ako smo danas izvedeni na saslušanje zbog dobrog dela koje smo učinili bolesnom čoveku i zbog načina njegovog iscelenja, onda znajte i vi i čitav izrailjski narod: to je učinjeno u ime Isusa Hrista iz Nazareta, koga ste vi razapeli, a koga je Bog vaskrsao. Njegova sila je učinila da ovaj čovek stoji pred vama zdrav. Isus je ’kamen što ste vi, graditelji, odbacili, a koji je postao kamen ugaoni.’ Spasenja nema ni u jednom drugom, jer pod nebom nema drugog imena među ljudima, koje nas može spasti.“ Kada su prisutni videli Petrovu i Jovanovu odvažnost i doznali da su neobrazovani i obični ljudi, bili su zapanjeni. Prepoznali su u njima one koji su bili sa Isusom. No, gledajući isceljenog čoveka kako stoji sa njima, ostali su bez reči. Tada su naredili Petru i Jovanu da napuste Veliko veće, a oni su počeli da se savetuju među sobom: „Šta da radimo sa ovim ljudima? Ne možemo poreći da su učinili ovaj znak, jer se to odigralo naočigled svih stanovnika Jerusalima. Ipak, da se ovo učenje ne bi još više proširilo u narodu, zapretićemo im da nikome ne propovedaju u Isusovo ime.“ Tada su dozvali apostole i naredili im da nipošto ne govore niti uče u Isusovo ime. Ali, Petar i Jovan im odgovoriše: „Prosudite sami da li je pravo pred Bogom da se više pokoravamo vama ili Bogu, jer ne možemo prestati da govorimo o onome što smo čuli i videli.“ Članovi Veća su im još jednom zapretili, pa su ih pustili na slobodu. Nisu mogli da se odluče kako da ih kazne, jer je sav narod slavio Boga za ono što se dogodilo. Naime, čovek koji je bio čudesno isceljen imao je više od četrdeset godina.