Dela apostolska 26:2-32

„Smatram sebe srećnim, o, care Agripa, što ću se baš pred tobom braniti od svega za šta me Jevreji optužuju, tim pre što znam da si dobro upućen u judejske običaje i sporna pitanja. Zato te molim da me strpljivo saslušaš. Svi Jevreji znaju kakav način života sam provodio od najranije mladosti među svojim narodom u Jerusalimu. Oni me znaju od ranije, pa mogu, ako hoće, da potvrde da sam kao farisej živeo po najstrožem pravcu naše vere. A sada mi se sudi zbog moje nade u ispunjenje obećanja koje je Bog dao našim precima. Isto tako se i dvanaest naših plemena, koja predano služe Bogu danju i noću, nadaju ispunjenju istog obećanja. Zbog te nade me, o, care, Jevreji optužuju. Zar smatrate neverovatnim da Bog vaskrsava mrtve? Pa i ja sam bio uveren da se moram svim silama suprotstaviti imenu Isusa Nazarećanina, što sam i činio u Jerusalimu. Kad sam dobio ovlašćenje od vodećih sveštenika, ja sam mnoge svete zatvorio, a kada su ih ubijali, ja sam davao svoj pristanak. Po svim sinagogama sam ih kažnjavanjem prisiljavao da se odreknu svoje vere. U svome prekomernom besu, proganjao sam ih čak i po stranim gradovima. Povodom toga sam se zaputio u Damask sa ovlašćenjem i odobrenjem od vodećih sveštenika. Negde oko podne, o, care, na putu sam ugledao svetlost sa neba, koja je mene i moje saputnike obasjala jače od sunčevog sjaja. Svi smo popadali na zemlju, a ja sam čuo glas koji mi se obratio na jevrejskom jeziku: ’Savle! Savle! Zašto me progoniš? Teško ti je da se ritaš protiv bodila.’ ’Ko si ti, Gospode?’ – upitao sam. Gospod mi je odgovorio: ’Ja sam Isus koga ti progoniš. Ustani i stani na svoje noge! Objavio sam ti se da bih te postavio za svog slugu i svedoka onoga što si video i onoga što ću ti objaviti. Ja ću te izbavljati od tvoga naroda i od neznabožaca. Njima te šaljem, da im otvoriš oči kako bi se odvratili od tame k svetlu i od satanske vlasti k Bogu, te da bi primili oproštenje od greha i deo među onima koji su posvećeni verom u mene.’ Otada, care Agripa, nisam bio neposlušan nebeskom viđenju. Prvo sam propovedao onima u Damasku, te u Jerusalimu i u celoj Judeji, a potom i neznabošcima, da treba da se pokaju od greha i da se okrenu Bogu čineći dela koja dokazuju pokajanje. Zato su me Jevreji uhvatili u hramu i pokušali da me ubiju. Međutim, Bog mi je pomagao sve do današnjega dana, te stojim tu i svedočim i neuglednima i uglednima. Ja ne govorim ništa drugo osim onoga što su Proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi: da će Hristos postradati i da će, kao prvi koji je vaskrsao iz mrtvih, navestiti svetlo narodu izrailjskom i neznabošcima.“ Dok se Pavle branio ovim rečima, Fest glasno uzviknu: „Nisi pri zdravom razumu, Pavle! Velika učenost ti muti razum!“ Pavle odgovori: „Nisam ja lud, uvaženi Feste, nego govorim istinite i razumne reči. Sve ove stvari su poznate i caru kome slobodno govorim. Uveren sam, naime, da mu ništa od toga nije nepoznato, jer se to nije dogodilo u nekom zapećku. Care Agripa, veruješ li Prorocima? Znam da veruješ.“ „Još malo, pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin“ – rekao je Agripa Pavlu. „Daj Bože da, pre ili kasnije, ne samo ti, već i svi koji me danas slušaju, postanu takvi kakav sam ja, osim ovih okova.“ Posle ovoga ustadoše car, namesnik i Vernika kao i svi koji su sa njima sedeli. Odlazeći, razgovarali su među sobom: „Ovaj čovek ne čini ništa što zaslužuje smrt ili tamnicu.“ Agripa reče Festu: „Ovaj čovek bi mogao da bude oslobođen da se nije pozvao na cara.“