Dela apostolska 22:1-29

„Braćo i oci, poslušajte sada reči moje odbrane koju upućujem vama.“ Kada su oni čuli da im se obraća na jevrejskom jeziku, još pažljivije su ga slušali. „Ja sam Jevrejin – nastavio je Pavle. Rođen sam u Tarsu kilikijskom, ali sam odgojen u ovom gradu, gde sam pod Gamalilovim nadzorom bio strogo podučen Zakonu naših otaca. Bio sam revan za Boga, baš kao i vi danas Do smrti sam proganjao sledbenike ovog Puta; vezivao sam i muškarce i žene i predavao ih u tamnicu. To može da mi potvrdi Prvosveštenik i celo Veće starešina. Od njih sam, naime, primio pisma za njihovu sabraću u Damasku, gde sam otišao da sprovedem u Jerusalim tamošnje svezane, da budu kažnjeni. Dok sam se putujući približavao Damasku, oko podne me je odjednom zabljesnulo jako svetlo s neba. Pao sam na zemlju i čuo glas kako mi govori: ’Savle! Savle! Zašto me progoniš?’ Upitao sam: ’Ko si ti, Gospode?’ On mi je odgovorio: ’Ja sam Isus iz Nazareta koga ti progoniš.’ Moji pratioci su videli svetlo, ali nisu razumeli glas onoga koji mi je govorio. ’Šta da radim, Gospode?’ – upitao sam. Gospod mi je odgovorio: ’Ustani i idi u Damask. Tamo će ti biti rečeno sve što ti je određeno da činiš.’ Pošto sam bio obnevideo od bljeska onog svetla, moji pratioci su me poveli za ruku, pa sam tako došao u Damask. A izvesni Ananija, pobožan čovek koji je živeo po Zakonu, o kome su pohvalno govorili svi tamošnji Jevreji, dođe k meni, priđe mi i reče: ’Brate Savle, progledaj!’ Istog časa sam progledao, te sam ga video. Ananija je nastavio: ’Bog naših otaca te je izabrao da saznaš njegovu volju, da vidiš Pravednika i da čuješ glas iz njegovih usta. Jer ti ćeš biti njegov svedok pred svim ljudima, pa ćeš govoriti što si video i čuo. Šta sad još čekaš! Ustani, krsti se, te se očisti od svojih greha prizivajući njegovo ime!’ Nakon što sam se vratio u Jerusalim, dok sam se jednom molio u hramu, pao sam u zanos i video Gospoda. On mi je rekao: ’Požuri i idi brzo iz Jerusalima, jer neće prihvatiti tvoje svedočanstvo o meni!’ A ja rekoh: ’Gospode, znaju oni da sam bacao u tamnicu i tukao po sinagogama one koji veruju u tebe. A kada se prolivala krv tvoga svedoka Stefana, ja sam stajao tamo, odobravao i čuvao odeću onih koji su ga ubijali.’ Ali on mi je rekao: ’Idi, jer ću te poslati daleko među neznabošce.’“ Jevreji su ga slušali sve do ovih reči. Međutim, tada su počeli da viču: „Istrebi takvog sa zemlje! Taj ne zaslužuje da živi!“ Pošto su oni vikali, vitlali ogrtačima i dizali prašinu u vazduh, zapovednik je naredio da Pavla odvedu u kasarnu i bičevanjem ga ispitaju kako bi saznao zbog čega to narod diže toliku viku protiv njega. Kada su ga opružili i svezali kaiševima, Pavle reče kapetanu koji je stajao do njega: „Zar vi smete da bičujete rimskog građanina koji nije osuđen?“ Kad je to čuo, kapetan je prišao zapovedniku i obavestio ga o tome. Rekao je: „Šta to hoćeš da učiniš? Pa, ovaj čovek je rimski građanin!“ Zapovednik je prišao Pavlu i upitao ga: „Reci mi, jesi li ti rimski građanin?“ „Jesam“ – odgovori Pavle. Zapovednik reče: „Ja sam velikom svotom stekao to građanstvo.“ „A ja sam se s njim i rodio“ – reče Pavle. Vojnici koji su pristupili da bičevanjem ispitaju Pavla istog su trenutka ustuknuli. I sam zapovednik se uplašio kad je saznao da je on rimski građanin, a on ga je svezao.