Dela apostolska 21:5-32

Kad su istekli dani našeg boravka, otišli smo odande i otputovali. Ispratili su nas svi, zajedno sa ženama i decom, sve do izvan grada. Onda smo klekli na obali i pomolili se. Pošto smo se pozdravili sa njima, ukrcali smo se na lađu, a oni su se vratili svojim kućama. Dovršavajući plovidbu, iz Tira smo stigli u Ptolemaidu, gde smo pozdravili braću i ostali sa njima jedan dan. Sutradan smo otišli odatle i došli u Kesariju. Tamo smo došli u kuću evanđeliste Filipa – jednog od sedmorice đakona – i ostali kod njega. On je imao četiri neudate ćerke, koje su imale dar prorokovanja. Pošto smo se tu zadržali duže vreme, iz Judeje dođe neki prorok po imenu Agav. Došavši k nama, uzeo je Pavlov kaiš, svezao njime svoje ruke i noge i rekao: „Ovo govori Sveti Duh: ’Ovako će Jevreji u Jerusalimu svezati čoveka kome pripada ovaj kaiš i predati ga u ruke neznabošcima.’“ Kada smo to čuli, molili smo ga i mi i meštani da ne ide u Jerusalim. Pavle nam je tada odgovorio: „Zašto plačete i lomite mi srce? Ja sam spreman ne samo da me u Jerusalimu svežu, već i da umrem za ime Gospoda Isusa.“ Ali kako se nije dao nagovoriti, smirili smo se i rekli: „Neka bude Gospodnja volja!“ Nakon toga smo se spremili za put i otišli gore u Jerusalim. Sa nama su pošli i neki učenici iz Kesarije i doveli nas u kuću Mnasona s Kipra, jednog od prvih učenika, da budemo njegovi gosti. Kad smo došli u Jerusalim, braća su nas radosno primila. Sledećeg dana, Pavle je sa nama otišao k Jakovu, gde su došle i sve starešine. Pošto ih je pozdravio, Pavle im je potanko ispričao šta je Bog njegovom službom učinio među neznabošcima. Kada su to čuli, počeli su da slave Boga, pa su mu rekli: „Pogledaj, brate, koliko je hiljada Jevreja poverovalo i svi revno slede Zakon. Međutim, obavešteni su da poučavaš sve Jevreje koji žive među neznabošcima da odbace Mojsijev Zakon, da ne obrezuju svoju decu i da se ne drže naših običaja. Šta sada da radimo? Svakako će čuti da si došao. Zato poslušaj ono što ćemo ti reći: imamo ovde četiri čoveka koja su se zavetovala. Povedi ih i podvrgni se sa njima obredu očišćenja, pa im plati da obriju glave. Tako će svi znati da ništa od onog što su čuli o tebi nije istina, nego da se i sam držiš Zakona i živiš po njemu. Što se tiče neznabožaca koji su poverovali, mi smo ih pismeno izvestili o onome što smo odlučili, a to je: da se klone mesa žrtvovanog idolima, krvi, mesa udavljenih životinja i bluda.“ Pavle je poveo sa sobom onu četvoricu, pa se sutradan zajedno sa njima podvrgao obredu očišćenja. Zatim je otišao u hram i objavio da će se dani njihovog očišćenja okončati kada se za svakoga od njih prinese žrtva. Upravo kad se navršavalo tih sedam dana, neki Jevreji iz Male Azije opaziše Pavla u hramu, pa uzbuniše sav narod i uhvatiše ga, vičući: „Izrailjci, pomagajte! Ovaj čovek posvuda uči sve ljude protiv našeg naroda, Zakona i ovog mesta. Čak je i neke Grke uveo u hram, i time obeščastio ovo sveto mesto.“ (Jevreji su, naime, pre toga videli Trofima iz Efesa sa Pavlom, pa su pretpostavili da ga je Pavle uveo u hram.) U celom gradu je nastala gužva, a narod se strčao sa svih strana. Uhvatili su Pavla i odvukli ga iz hrama. Vrata su se odmah zatvorila. Dok su oni nastojali da ga ubiju, dođe glas do zapovednika rimske čete da je sav Jerusalim uskomešan. On je odmah poveo vojnike i kapetane i dotrčao do njih. Kad su Jevreji ugledali zapovednika i vojnike, prestali su da tuku Pavla.