U nedelju smo se okupili na pričest. Pavle je poučavao narod, ali kako je nameravao da otputuje sledećeg dana, nastavio je da propoveda sve do ponoći. U gornjoj sobi, u kojoj smo se sabrali, bilo je mnogo svetiljki. Kako se Pavlovo naučavanje odužilo, jedan mladić po imenu Evtih, koji je sedeo na prozoru, utonu u dubok san, te savladan snom, pade s trećeg sprata. Kada su ga podigli, bio je mrtav. Pavle je sišao, nadneo se nad njim, zagrlio ga i rekao: „Ne uznemiravajte se, još je živ!“ Zatim se vratio gore, razlomio hleb i jeo, pa im je još dugo govorio – sve do zore. Nakon toga je otišao. A mladića su doveli kući živog, te su se veoma utešili.
Mi smo se, pak, ranije ukrcali na brod i otplovili za As. Odande je trebalo da povedemo Pavla. On je, naime, tako odredio, nameravajući da sam putuje kopnom. Kada se sastao sa nama u Asu, ukrcali smo ga u lađu i otišli u Mitilinu. Sutradan smo otplovili odande i došli nadomak Hiosa. Prekosutra smo pristali u Samosu, a sledećeg dana smo stigli u Milit. Pavle je odlučio da zaobiđe Efes da se ne bi zadržavao u Maloj Aziji; žurio se da, ako je moguće, na praznik Pedesetnice bude u Jerusalimu.
Iz Milita je poslao ljude u Efes i pozvao crkvene starešine. Kada su došli k njemu, Pavle im je rekao: „Vi znate kako sam se sve vreme vladao među vama od prvog dana kada sam stupio u Malu Aziju. Služio sam Gospodu sa svom poniznošću, uz suze i nevolje koje su me zadesile zbog judejskih zaseda. Nisam propustio ništa korisno da vam navestim i da vas poučim, kako javno, tako i po kućama. Uveravao sam i Jevreje i Grke da se moraju okrenuti Bogu u pokajanju i verovati u našeg Gospoda Isusa.
A sad, evo, po nalogu Duha, idem u Jerusalim i ne znam šta me čeka tamo. Jedino što mi Duh Sveti potvrđuje u svakom gradu je da me čekaju okovi i nevolje. Do svog života mi nimalo nije stalo, već samo do toga da istrčim trku i dovršim službu koju sam dobio od Gospoda Isusa – da objavim Radosnu vest o Božijoj milosti.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
