Dela apostolska 1:1-26

Uvaženi Teofile! U svom prvom pismu sam ti govorio o svemu; o tome kako je Isus počeo da deluje i poučava, do dana kada se uzneo na nebo, pošto je Duhom Svetim dao nalog svojim izabranim apostolima. Nakon svoje patnje, Isus je dao mnogo dokaza da je živ: ukazivao im se četrdeset dana i govorio im o Carstvu Božijem. Jednom prilikom, dok je još bio sa njima, Isus im je zapovedio: „Ne udaljavajte se iz Jerusalima, nego čekajte ispunjenje Očevog obećanja o kome ste ranije slušali od mene: Jovan je krštavao vodom, ali vi ćete za nekoliko dana biti kršteni Svetim Duhom.“ Okupivši se oko njega, pitali su ga: „Gospode, hoćeš li u ovo vreme da obnoviš izrailjsko carstvo?“ On je odgovorio: „Vama nije dano da saznate vremena ili čas koji je Otac odredio svojom vlašću. Međutim, kada Sveti Duh siđe na vas, primićete silu da svedočite za mene u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji, i do na kraj sveta.“ Rekavši ovo, Isus se uzneo na nebo, a jedan oblak ga je sakrio od njihovih pogleda. Dok su im još oči bile uprte ka nebu gde je Isus otišao, odjednom su se pred njima pojavila dva čoveka obučena u bele haljine. Rekli su im: „Galilejci, zašto stojite tu i gledate u nebo? Ovaj isti Isus koji se od vas uzneo na nebo, vratiće se na isti način kako ste ga videli da odlazi na nebo.“ Zatim su se vratili u Jerusalim s gore, zvane „Maslinska“, koja je blizu Jerusalima, udaljena jedan subotnji dan hoda. Kad su stigli, popeli su se u gornju sobu gde su obično boravili Petar, Jovan, Jakov, Andrija, Filip, Toma, Vartolomej, Matej, Jakov (Alfejev sin), Simon (koga su zvali „Zilot“) i Juda (Jakovljev sin). Tu su se jednodušno i postojano molili. Sa njima je bilo i nekoliko žena, Isusova majka Marija i Isusova braća. Tih dana, kada je bilo okupljeno oko stotinu dvadeset osoba, apostol Petar je ustao i obratio se verujućima: „Braćo, treba da se ispuni Pismo u kome je Duh Sveti posredstvom Davida prorokovao o Judi, koji je predvodio one što su uhvatili Isusa. Juda je bio izabran da, kao i mi, bude učesnik u apostolskoj službi.“ (On je stekao sebi njivu novcem koji je primio za svoje nepravedno delo. Tu je pao naglavce, raspukao se po sredini, tako da mu se prosula sva utroba. Svi stanovnici Jerusalima su saznali za ovaj događaj, pa su ovu njivu na svom jeziku prozvali Akeldamah  – „Krvna njiva“.) „O ovome je zapisano u knjizi Psalama, gde piše: ’Kuća njegova neka bude pusta; ne živeo niko u njoj.’ Isto tako, stoji napisano: ’Neka se njegova služba da drugome.’ Sada, dakle, moramo odabrati nekoga ko je sa nama bio sve vreme od kako je Gospod Isus došao među nas, pa sve do dana kada je otišao od nas, počevši sa krštenjem koje je Jovan propovedao, do dana kada je bio vaznet na nebo. Taj treba da bude svedok njegovog vaskrsenja zajedno sa nama.“ Predložena su dvojica: Josif Just (zvani „Varsava“) i Matija. Zatim su se pomolili ovim rečima: „O, Gospode, ti što poznaješ srca svih ljudi, pokaži nam koga si od ove dvojice izabrao da zauzme mesto u ovoj službi i među apostolima, od kojih je Juda otpao i otišao na mesto koje mu i pripada.“ Zatim su bacili kocku i kocka je pala na Matiju, koji je time bio pridodat jedanaestorici apostola.