2. Knjiga Samuilova 7:1-29

Kad se car nastanio u svome dvoru, i kad mu je Gospod dao da otpočine od svih njegovih neprijatelja unaokolo, car reče proroku Natanu: „Evo, pogledaj, ja živim u dvoru od kedrovine, a Kovčeg Božiji prebiva pod šatorskim zavesama.“ Natan reče caru: „Idi i učini što ti je na srcu, jer je Gospod s tobom.“ Ali iste noći reč Gospodnja dođe Natanu, govoreći: „Idi i reci mome sluzi Davidu: ’Ovako kaže Gospod: zar ćeš mi ti sagraditi dom da prebivam u njemu? Ja nisam prebivao u domu od dana kad sam izveo Izrailjce iz Egipta, pa sve do danas. Dok sam se selio od mesta do mesta, Šator mi je bio prebivalište. Gde god sam išao sa svim Izrailjcima, jesam li rekao i jednu reč kojem od Izrailjevih sudija, kojima sam zapovedio da budu pastiri mom narodu Izrailju: „Zašto mi niste izgradili dom od kedrovine?“’ A sad ovako reci mome sluzi Davidu: ’Govori Gospod nad vojskama: ja sam te odveo s pašnjaka i od ovaca, da budeš vladar mome narodu Izrailju. Bio sam s tobom gde god si išao i zatirao sam sve tvoje neprijatelje pred tobom. Ja ću tvoje ime učiniti velikim, kao ime velikaša na zemlji. Odrediću mesto za moj narod Izrailj i zasaditi ga tamo, pa će stanovati na svom mestu i neće više strepeti, a opaki ih više neće mučiti kao nekada, kad sam postavio sudije nad svojim narodom Izrailjem. Ja ću ti dati odmor od svih tvojih neprijatelja. Gospod ti objavljuje: Gospod će ti sazidati dom. A kad se završe tvoji dani i ti počineš sa svojim precima, ja ću podići tvoga potomka posle tebe, od tebe samog, i utvrditi njegovo carstvo. On će sagraditi dom mome imenu, a ja ću zauvek utvrditi presto njegovog carstva. Ja ću mu biti Otac, a on će mi biti sin. Kad učini nepravdu, kazniću ga prutem ljudi, i udarcima potomaka ljudi. Ipak, neću povući svoju milost od njega, kao što sam je povukao od Saula, koga sam uklonio ispred tebe. Tvoj dom i tvoje carstvo biće čvrsto doveka pred tobom, i tvoj presto će biti doveka utvrđen.’“ Natan je preneo Davidu sve ove reči i celo viđenje. Tada je car David ušao, seo pred Gospoda i rekao: „Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je moj dom da si me doveo dovde? I kao da je ovo bilo malo u tvojim očima, Gospode Bože, nego si još govorio o domu svoga sluge za daleka vremena. Zar je čovek vredan da ga ovako učiš, Gospode Bože? Šta još da ti David kaže? Ti poznaješ svoga slugu, Gospode Bože. Radi tvoje reči i po svom srcu učinio si svu ovu veliku stvar da bi je obznanio svome sluzi. Zato si veličanstven, Gospode Bože, jer nema nikog kao što si ti, i nema Boga osim tebe po svemu što smo čuli svojim ušima. I ko je narod kao tvoj narod, kao Izrailj, jedini narod na zemlji čiji je Bog otišao da otkupi svoj narod i da proslavi svoje ime čineći velika i strašna dela za njih i za svoju zemlju, otkupivši ih za sebe iz Egipta, od naroda i njihovih bogova? Ti si podigao sebi tvoj narod Izrailj da ti bude narod doveka, i da im ti, Gospode, budeš Bog. A sad, Gospode Bože, održi doveka obećanje koje si dao za svoga slugu i za njegov dom, i učini kako si rekao. Neka se zauvek veliča tvoje ime, da bi ljudi rekli: ’Gospod nad vojskama je Bog nad Izrailjem.’ A dom tvoga sluge Davida neka bude utvrđen pred tobom. Jer ti si, Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, otkrio ovo svome sluzi, rekavši: ’Ja ću ti podići dom.’ Zato se tvoj sluga usudio da ti se pomoli ovom molitvom. A sad, Gospode Bože, ti si Bog i tvoje su reči istina; ti si dao svome sluzi dobro obećanje. Neka ti, stoga, bude po volji da blagosloviš dom svoga sluge da ostane doveka pred tobom, jer ti si to rekao, Gospode Bože. Neka dom tvoga sluge bude blagosloven tvojim blagoslovom doveka.“