2. Knjiga Samuilova 7:1-29
2. Knjiga Samuilova 7:1-29 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Цар се настани у свом двору, а Господ му даде мир са свим непријатељима унаоколо. Тада цар рече пророку Натану: „Погледај! Ја седим у двору од кедровине, а ковчег Божји почива под шатором.” Натан рече цару: „Све што ти је на срцу уради јер је Господ с тобом.” Међутим, те ноћи дође реч Господња Натану говорећи: „Иди и кажи слуги моме Давиду. Овако говори Господ: ‘Зар хоћеш да ми градиш дом да у њему боравим? Нисам боравио у кући откад сам извео синове Израиљеве из Египта до данас, него сам ишао под шатором и у стану. Док сам ишао свуда са свим синовима Израиљевим, да ли сам неком од вођа Израиљевих, којима сам заповедио да напасају народ мој Израиљ, рекао: Зашто ми не саградите кућу од кедровине?’ Сада кажи слуги моме Давиду. Овако говори Господ Саваот: ‘Ја сам те узео из овчијег тора да будеш вођа народу мом Израиљу. Био сам с тобом куд год си ишао. Истребио сам пред тобом све непријатеље твоје. Учинићу да ти име буде велико као оним највећим на земљи. Дао сам народу своме Израиљу место, поставио сам га да борави и да се не узнемирује, нити да га зликовци муче као раније кад сам поставио судије над народом својим Израиљем. Смирио сам те од свих непријатеља твојих. Господ ти јавља да ће ти учврстити дом. Кад се наврше дани твоји и починеш код отаца својих, подићи ћу потомка после тебе, који ће бити од твог тела, и утврдићу царство његово. Он ће саградити дом имену мом и утврдићу царство његово довека. Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Ако шта погреши, казнићу га прутом људским и ударцима синова људских. Међутим, милост моја неће се удаљити од њега као што сам је удаљио од Саула, којег сам уклонио испред тебе. Дом твој и царство твоје биће постојани пред тобом заувек, а престо твој учвршћен довека.’” Све ове речи и цело виђење исприча Натан Давиду. Тада дође цар Давид, клекну пред Господом и рече: „Ко сам ја, Господе, Господе мој? Какав је дом мој па ти да ме довде доведеш? И то је било мало у очима твојим, Господе, Господе мој, него си и дому слуге твога обећао будућност. Да ли је такав људски закон, Господе, Господе мој? Шта да ти још каже Давид? Ти познајеш слугу свога, Господе, Господе мој! По свом обећању и по срцу свом учинио си сва ова велика дела и саопштио слуги своме. У томе је твоја величина, Господе, Господе мој! Нема таквог и нема Бога осим тебе по свему што смо чули ушима својим. Који је народ на земљи као народ твој Израиљ, због којег је Бог дошао да га избави, да му буде народ који ће да стекне велико име, да због нас учини велика и страшна дела, да прогна пред народом твојим, којег си извео из Египта, варваре и богове њихове? Учврстио си себи народ свој Израиљ да ти буде народ заувек, а ти си му, Господе, постао његов Бог. Сад, Господе, Господе мој, испуни обећање заувек које си дао слуги свом и дому његовом и учини као што си рекао. Нека се велича име твоје довека и нека се говори: ‘Господ Саваот је Бог над Израиљем и дом слуге твога Давида нека је утврђен пред тобом.’ Ти си, Господе Саваоте, Боже Израиљев, јавио слуги свом: ‘Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се слуга твој усуди да ти се помоли овом молитвом. Сад, Господе, Господе мој, ти си Бог и речи твоје су истините које си лепо обећао слуги своме. Буди вољан и благослови дом слуге свога да буде заувек пред тобом. Ти си, Господе, Господе мој, рекао и благословом твојим биће благословен дом слуге твога довека.”
2. Knjiga Samuilova 7:1-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када се цар настанио у својој палати, а ГОСПОД му дао починак од свих његових непријатеља који су га окруживали, он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у палати од кедровине, а Божији ковчег је остао у шатору.« А Натан одговори цару: »Учини што год да си наумио, јер ГОСПОД је с тобом.« Те ноћи реч ГОСПОДЊА дође Натану: »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Зар си ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити? Нисам боравио у кући откад сам Израелце извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од места до места, а шатор ми је био боравиште. Али, куд год да сам се селио са свим Израелцима, никад нисам рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа Израела: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘ »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као што су славна имена највећих људи на земљи. А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци, као што су чинили у почетку и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А даћу ти и починак од свих твојих непријатеља. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. Када дође време да умреш, учинићу да те наследи твој потомак – један од твоје крви – и учврстићу његово царство. Он ће саградити дом за моје Име, а ја ћу довека учврстити престо његовог царства. Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Када учини неко зло, казнићу га шибом и ударцима какве задају људи. Али нећу му ускратити своју љубав, као што сам је ускратио Саулу, кога сам уклонио пред тобом. Твоја владарска кућа и твоје царство опстаће преда мном довека. Твој престо биће довека учвршћен.‘« И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео. Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, Господе ГОСПОДЕ, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? И као да ти то није било довољно, Господе ГОСПОДЕ, него си још говорио и о будућности моје породице. И још, Господе ГОСПОДЕ, пушташ да то човек види. »Шта бих ја, Давид, још могао да ти кажем? Јер, ти ме знаш, Господе ГОСПОДЕ. Ради своје речи и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио га мени, свом слузи. Заиста си велик, Господе ГОСПОДЕ! Нема никога као што си ти и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела за своју земљу, пред својим народом, који си за себе избавио из Египта, од народâ и њихових богова. Поставио си Израел да буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог. »А сада ГОСПОДЕ, Боже, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. Име ће ти бити велико довека и људи ће говорити: ‚ГОСПОД над војскама Бог је над Израелом!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом. ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, ти си ово открио мени, свом слузи, кад си рекао: ‚Подићи ћу ти владарску кућу.‘ Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. Да, Господе ГОСПОДЕ, ти си Бог! Твоје речи су истините, а ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си, Господе ГОСПОДЕ, обећао, и нека твојим благословом моја владарска кућа буде благословена довека.«
2. Knjiga Samuilova 7:1-29 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad se car nastanio u svome dvoru, i kad mu je Gospod dao da otpočine od svih njegovih neprijatelja unaokolo, car reče proroku Natanu: „Evo, pogledaj, ja živim u dvoru od kedrovine, a Kovčeg Božiji prebiva pod šatorskim zavesama.“ Natan reče caru: „Idi i učini što ti je na srcu, jer je Gospod s tobom.“ Ali iste noći reč Gospodnja dođe Natanu, govoreći: „Idi i reci mome sluzi Davidu: ’Ovako kaže Gospod: zar ćeš mi ti sagraditi dom da prebivam u njemu? Ja nisam prebivao u domu od dana kad sam izveo Izrailjce iz Egipta, pa sve do danas. Dok sam se selio od mesta do mesta, Šator mi je bio prebivalište. Gde god sam išao sa svim Izrailjcima, jesam li rekao i jednu reč kojem od Izrailjevih sudija, kojima sam zapovedio da budu pastiri mom narodu Izrailju: „Zašto mi niste izgradili dom od kedrovine?“’ A sad ovako reci mome sluzi Davidu: ’Govori Gospod nad vojskama: ja sam te odveo s pašnjaka i od ovaca, da budeš vladar mome narodu Izrailju. Bio sam s tobom gde god si išao i zatirao sam sve tvoje neprijatelje pred tobom. Ja ću tvoje ime učiniti velikim, kao ime velikaša na zemlji. Odrediću mesto za moj narod Izrailj i zasaditi ga tamo, pa će stanovati na svom mestu i neće više strepeti, a opaki ih više neće mučiti kao nekada, kad sam postavio sudije nad svojim narodom Izrailjem. Ja ću ti dati odmor od svih tvojih neprijatelja. Gospod ti objavljuje: Gospod će ti sazidati dom. A kad se završe tvoji dani i ti počineš sa svojim precima, ja ću podići tvoga potomka posle tebe, od tebe samog, i utvrditi njegovo carstvo. On će sagraditi dom mome imenu, a ja ću zauvek utvrditi presto njegovog carstva. Ja ću mu biti Otac, a on će mi biti sin. Kad učini nepravdu, kazniću ga prutem ljudi, i udarcima potomaka ljudi. Ipak, neću povući svoju milost od njega, kao što sam je povukao od Saula, koga sam uklonio ispred tebe. Tvoj dom i tvoje carstvo biće čvrsto doveka pred tobom, i tvoj presto će biti doveka utvrđen.’“ Natan je preneo Davidu sve ove reči i celo viđenje. Tada je car David ušao, seo pred Gospoda i rekao: „Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je moj dom da si me doveo dovde? I kao da je ovo bilo malo u tvojim očima, Gospode Bože, nego si još govorio o domu svoga sluge za daleka vremena. Zar je čovek vredan da ga ovako učiš, Gospode Bože? Šta još da ti David kaže? Ti poznaješ svoga slugu, Gospode Bože. Radi tvoje reči i po svom srcu učinio si svu ovu veliku stvar da bi je obznanio svome sluzi. Zato si veličanstven, Gospode Bože, jer nema nikog kao što si ti, i nema Boga osim tebe po svemu što smo čuli svojim ušima. I ko je narod kao tvoj narod, kao Izrailj, jedini narod na zemlji čiji je Bog otišao da otkupi svoj narod i da proslavi svoje ime čineći velika i strašna dela za njih i za svoju zemlju, otkupivši ih za sebe iz Egipta, od naroda i njihovih bogova? Ti si podigao sebi tvoj narod Izrailj da ti bude narod doveka, i da im ti, Gospode, budeš Bog. A sad, Gospode Bože, održi doveka obećanje koje si dao za svoga slugu i za njegov dom, i učini kako si rekao. Neka se zauvek veliča tvoje ime, da bi ljudi rekli: ’Gospod nad vojskama je Bog nad Izrailjem.’ A dom tvoga sluge Davida neka bude utvrđen pred tobom. Jer ti si, Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, otkrio ovo svome sluzi, rekavši: ’Ja ću ti podići dom.’ Zato se tvoj sluga usudio da ti se pomoli ovom molitvom. A sad, Gospode Bože, ti si Bog i tvoje su reči istina; ti si dao svome sluzi dobro obećanje. Neka ti, stoga, bude po volji da blagosloviš dom svoga sluge da ostane doveka pred tobom, jer ti si to rekao, Gospode Bože. Neka dom tvoga sluge bude blagosloven tvojim blagoslovom doveka.“
2. Knjiga Samuilova 7:1-29 Нови српски превод (NSP)
Кад се цар настанио у своме двору, и кад му је Господ дао да отпочине од свих његових непријатеља унаоколо, цар рече пророку Натану: „Ево, погледај, ја живим у двору од кедровине, а Ковчег Божији пребива под шаторским завесама.“ Натан рече цару: „Иди и учини што ти је на срцу, јер је Господ с тобом.“ Али исте ноћи реч Господња дође Натану, говорећи: „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: зар ћеш ми ти саградити дом да пребивам у њему? Ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиљце из Египта, па све до данас. Док сам се селио од места до места, Шатор ми је био пребивалиште. Где год сам ишао са свим Израиљцима, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу Израиљу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’ А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. Био сам с тобом где год си ишао и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити великим, као име великаша на земљи. Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, кад сам поставио судије над својим народом Израиљем. Ја ћу ти дати одмор од свих твојих непријатеља. Господ ти објављује: Господ ће ти сазидати дом. А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство. Он ће саградити дом моме имену, а ја ћу заувек утврдити престо његовог царства. Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Кад учини неправду, казнићу га прутем људи, и ударцима потомака људи. Ипак, нећу повући своју милост од њега, као што сам је повукао од Саула, кога сам уклонио испред тебе. Твој дом и твоје царство биће чврсто довека пред тобом, и твој престо ће бити довека утврђен.’“ Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење. Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао: „Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? И као да је ово било мало у твојим очима, Господе Боже, него си још говорио о дому свога слуге за далека времена. Зар је човек вредан да га овако учиш, Господе Боже? Шта још да ти Давид каже? Ти познајеш свога слугу, Господе Боже. Ради твоје речи и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар да би је обзнанио своме слузи. Зато си величанствен, Господе Боже, јер нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе по свему што смо чули својим ушима. И ко је народ као твој народ, као Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи свој народ и да прослави своје име чинећи велика и страшна дела за њих и за своју земљу, откупивши их за себе из Египта, од народа и њихових богова? Ти си подигао себи твој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог. А сад, Господе Боже, одржи довека обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. Нека се заувек велича твоје име, да би људи рекли: ’Господ над војскама је Бог над Израиљем.’ А дом твога слуге Давида нека буде утврђен пред тобом. Јер ти си, Господе над војскама, Боже Израиљев, открио ово своме слузи, рекавши: ’Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се твој слуга усудио да ти се помоли овом молитвом. А сад, Господе Боже, ти си Бог и твоје су речи истина; ти си дао своме слузи добро обећање. Нека ти, стога, буде по вољи да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом, јер ти си то рекао, Господе Боже. Нека дом твога слуге буде благословен твојим благословом довека.“
2. Knjiga Samuilova 7:1-29 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad car sjeðaše kod kuæe svoje, i Gospod mu dade mir svuda unaokolo od svijeh neprijatelja njegovijeh, Reèe car Natanu proroku: vidi, ja stojim u kuæi od kedrova drveta, a kovèeg Božji stoji pod zavjesima. A Natan reèe caru: šta ti je god u srcu, idi, èini, jer je Gospod s tobom. Ali onu noæ doðe rijeè Gospodnja k Natanu govoreæi: Idi i reci sluzi mojemu Davidu: ovako veli Gospod: ti li æeš mi naèiniti kuæu da u njoj nastavam? Kad nijesam nastavao u kuæi otkad izvedoh sinove Izrailjeve iz Misira do danas, nego sam hodio u šatoru i u naslonu, Kuda sam god hodio sa svijem sinovima Izrailjevim, jesam li jednu rijeè rekao kome od sudija Izrailjevijeh, kojima zapovijedah da pasu narod moj Izrailja, i kazao: zašto mi ne naèinite kuæe od kedra? Ovako dakle reci Davidu sluzi mojemu: ovako veli Gospod nad vojskama: ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš voð narodu mojemu, Izrailju; I bjeh s tobom kuda si god hodio, i istrijebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime veliko, kao što je ime velikijeh ljudi koji su na zemlji. I odrediæu mjesto narodu svojemu Izrailju, i posadiæu ga, te æe nastavati u svom mjestu, i neæe se više pretresati, niti æe ih više muèiti nepravednici kao prije, I od onoga dana kad postavih sudije nad narodom svojim Izrailjem; i smiriæu te od svijeh neprijatelja tvojih. Jošte ti javlja Gospod da æe ti Gospod naèiniti kuæu. Kad se navrše dani tvoji, i poèineš kod otaca svojih, podignuæu sjeme tvoje nakon tebe, koje æe izaæi iz utrobe tvoje, i utvrdiæu carstvo njegovo. On æe sazidati dom imenu mojemu, i utvrdiæu prijesto carstva njegova dovijeka. Ja æu mu biti otac, i on æe mi biti sin; ako uèini što zlo, karaæu ga prutom ljudskim i udarcima sinova èovjeèijih. Ali milost moja neæe se ukloniti od njega kao što sam je uklonio od Saula, kojega uklonih ispred tebe. Nego æe tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje dovijeka pred tobom, i prijesto æe tvoj stajati dovijeka. Po svijem ovijem rijeèima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu. Tada doðe car David i stade pred Gospodom, i reèe: ko sam ja, Gospode, Gospode, i šta je moj dom, te si me doveo dovde? Pa i to ti se još èini malo, Gospode, Gospode, nego si govorio i za dom sluge svojega na dugo vremena. Je li to zakon èovjeèji, Gospode, Gospode! Ali šta æe jošte David da ti govori? ta ti znaš slugu svojega, Gospode, Gospode! Radi rijeèi svoje i po srcu svojemu uèinio si sve ove velike stvari obznanjujuæi ih sluzi svojemu. Zato si velik, Gospode Bože, nema takoga kakav si ti; i nema Boga osim tebe, po svemu što èusmo svojim ušima. Jer koji je narod na zemlji kao tvoj narod Izrailj? kojega je radi Bog išao da ga iskupi da mu bude narod i da steèe sebi ime i da vam uèini velika i strašna djela u zemlji tvojoj, pred narodom tvojim, koji si iskupio sebi iz Misira, od naroda i bogova njihovijeh. Jer si utvrdio sebi narod svoj Izrailja da ti bude narod dovijeka; a ti si im, Gospode, Bog. I tako, Gospode Bože, rijeè koju si obrekao sluzi svojemu i domu njegovu, potvrdi zasvagda, i uèini kako si rekao. Neka se velièa ime tvoje dovijeka, da se govori: Gospod je nad vojskama Bog nad Izrailjem; i dom sluge tvojega Davida neka stoji tvrdo pred tobom. Jer si ti, Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, javio sluzi svojemu govoreæi: dom æu sazidati tebi. Zato sluga tvoj naðe u srcu svojem da ti se pomoli ovom molitvom. Tako, Gospode, Gospode, ti si Bog, i rijeèi su tvoje istina; ti si ovo dobro obrekao sluzi svojemu. Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svojega da bude dovijeka pred tobom; jer si ti, Gospode, rekao, i tvojim æe blagoslovom biti blagosloven dom sluge tvojega dovijeka.