David je ispevao Gospodu reči ove pesme onoga dana kada ga je Gospod izbavio iz ruku svih njegovih neprijatelja i iz Saulove ruke. Rekao je:
Gospode, steno moja,
tvrđavo moja, izbavitelju moj.
Moj Bog je meni stena,
gde zaklon nalazim.
Štite moj, rože mog spasenja,
zaklone moj, utočište moje!
Od nasilja ti me izbavljaš.
Prizvaću Gospoda slave predostojnog,
i on će me spasti od mojih dušmana.
Jer, smrtni me talasi okružiše,
užasnut sam razornim rekama.
Užad su me Sveta mrtvih opkolila,
smrt me vreba sa svojim zamkama.
U nevolji zavapih Gospodu,
i povikah ka Bogu svojemu.
Iz svog hrama glas je moj čuo,
moj vapaj stiže do njegovih ušiju.
Tad se zemlja uzdrma, zatrese,
zadrhtaše temelji nebeski,
stresoše se zbog njegovog gneva.
Dim se diže njemu iz nozdrva,
oganj plamti iz njegovih usta,
žar ugljeni iz njega izbija.
On nebesa presavi i siđe,
pod nogama gusta mu je tama.
Heruvima uzjaha, polete,
i zaplovi na krilima vetra.
Od tame načini oko sebe šator,
od oblaka tamnih, od zborišta voda.
Od sjaja pred njim ugalj užareni bljuju.
Tada Gospod zagrme s nebesa,
razleže se glas Svevišnjega.
Strele odape i dušmane rasu,
bljesnu munjom, smete ih i razbi.
Kad je Gospod počeo da kara,
kad mu dah iz nozdrva planu,
doline se morske pokazaše,
otkriše se temelji sveta.
Ruku pruži sa visina, dohvati me,
iz voda me moćnih izvuče,
od moćnog me izbavi dušmana,
od onih jačih što me mrze.
Navališe na mene u dan moje muke,
ali Gospod mi je bio oslonac.
Izvede me na prostrano mesto,
izbavi me jer sam mu po volji.
Gospod mi po pravdi mojoj plati,
nagradi mi čistoću ruku mojih,
jer puteve Gospodnje sačuvah;
Bogu svome ja nisam skrivio.
Sudovi njegovi svi su mi pred očima,
od odredbi njegovih odvratio se nisam.
Pred njim sam ja bio besprekoran,
sačuvao sam sebe od krivice,
po pravdi me je mojoj Gospod nagradio,
moja mu je nedužnost pred očima.
Ti vernima iskazuješ vernost,
besprekornima uzvraćaš poštenjem.
S čistima ti postupaš čisto,
a s opakima postupaš lukavo.
Ti izbavljaš krotak narod,
a uznosite gledaš da oboriš.
Jer ti si mi svetiljka, Gospode,
Gospod moju tamu rasvetljuje.
Jer sa tobom ja razbijam četu,
s Bogom mojim preskačem zidine.
Put je Božiji besprekoran,
reč je Gospodnja u vatri prekaljena;
štit je svima što u njemu utočište traže.
Jer ko je Bog osim Gospoda?
Ko je stena osim našeg Boga?
On je Bog, tvrđava moja jaka;
on put moj čini besprekornim.
Dade mi noge hitre ko u košute,
postavi me čvrsto na visine.
Ruke moje uči vojevanju,
da luk bronzani natežem mišicama.
Ti mi daješ štit spasenja svoga,
tvoj odaziv čini me velikim.
Širiš tlo pod korakom mojim,
da mi noge ne bi posrnule.
Dušmane svoje gonim i tamanim,
ne vraćam se dok ih ne dokrajčim.
Zatirem ih, razbijam, i neće se dići,
i padaju pod moje noge.
Ti me opremaš snagom za bitku,
i obaraš poda mnom moje protivnike.
Ti učini da dušmani moji
rep svoj podviju preda mnom,
da mrzitelje svoje iskorenim.
Pogledaše, ali im spasa nema niotkuda;
Gospodu zavapiše, ali on im ne odgovara.
Izmrvih ih kao prah zemaljski,
izgazih ih kao blato sa ulica.
Ti me izbavi od sukoba s mojim narodom,
sačuvao si me za glavu pucima.
Narod koji nisam znao, taj mi narod služi.
Tuđinci mi laskaju,
čim me čuju, oni me slušaju.
Tuđinci gube srčanost,
iz svojih tvrđava izlaze drhćući.
Živeo Gospod! Blagoslovena bila stena moja!
Uzvišen bio Bog, stena moga spasenja!
To je Bog što me osvećuje,
on obara narode poda mnom;
on me rešava mojih dušmana.
Nad mojim si me mrziteljima uzvisio,
izbavio me od čoveka nasilnog.
Zato ću te hvaliti, Gospode, među pucima,
tvoje ću ime pesmom proslavljati.
Veliko spasenje daje svome caru;
iskazuje milost pomazaniku svome, Davidu,
i njegovom potomstvu doveka.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
