2. Knjiga Samuilova 1:1-27

Nakon Saulove smrti, David se vratio pošto je porazio Amaličane. David je ostao u Siklagu dva dana. A trećeg dana dođe neki čovek iz Saulovog tabora. Odeća mu je bila poderana, a na glavi mu je bila prašina. Kad je došao k Davidu, bacio se pred njegove noge. David mu reče: „Odakle si došao?“ Ovaj mu odgovori: „Pobegao sam iz izrailjskog tabora.“ David ga upita: „Šta se dogodilo? Reci mi!“ Čovek odgovori: „Narod je pobegao iz bitke, i mnogo je od naroda poginulo. Poginuo je i Saul i njegov sin Jonatan.“ David opet upita mladića, koji mu je doneo vest: „Kako znaš da je mrtav Saul i njegov sin Jonatan?“ Mladić, glasnik, odgovori: „Desilo se da sam se našao na gori Gelvuji, a tamo, Saul se naslonio na svoje koplje, a bojna kola i konjanici ga pritisli. Kad se osvrnuo oko sebe, ugledao me je, pa me pozvao. ’Evo me!’ – odazvah se. On me upita: ’Ko si ti?’ ’Ja sam Amaličanin’ – odgovorio sam mu. On mi reče: ’Dođi, pa stani ovde i ubij me, jer me je obuzela smrtna muka, ali je duša još u meni.’ Stao sam nad njim i ubio ga znajući da neće preživeti nakon pada. Potom sam uzeo krunu koja mu je bila na glavi, i narukvicu s njegove ruke, i doneo ih ovde svome gospodaru.“ Tada je David zgrabio svoju odeću i razderao je, a tako i svi ljudi s njim. Jadikovali su, naricali i postili do večeri za Saulom i njegovim sinom Jonatanom, za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevim, jer su pali od mača. David reče mladiću koji je doneo vest: „Odakle si?“ Ovaj odgovori: „Ja sam Amaličanin, sin jednog doseljenog stranca.“ David ga upita: „Kako se nisi bojao da usmrtiš pomazanika Gospodnjeg?“ Tada David pozva jednog od momaka i reče mu: „Dođi ovamo i pogubi ga!“ Momak ga udari i ovaj umre. David mu reče: „Tvoja krv na tvoju glavu, jer su tvoja usta svedočila protiv tebe govoreći: ’Ubio sam pomazanika Gospodnjeg.’“ Tada je David ispevao tužbalicu za Saulom i njegovim sinom Jonatanom. Rekao je Judejcima da nauče „Pesmu o luku“, koja je zapisana u Knjizi Pravednika. „Slava tvoja, Izrailju, izgibe na tvojim brdima! Kako padoše junaci? Ne pričajte to u Gatu, ne objavljujte po ulicama Askalona, da se ćerke filistejske ne raduju, da ćerke neobrezanih ne likuju. O, gore gelvujske, ne padala rosa na vas, kiša ne natapala polja prvina! Jer štit junaka tamo je okaljan, štit Saulov nije uljem namazan, već krvlju palih, i salom ratnika. Luk Jonatanov nije ustuknuo, mač Saulov nije se vratio prazan. Saul i Jonatan, u životu voljeni i mili, ni u smrti nisu se rastali. Od orlova behu hitriji, od lavova behu snažniji. Ćerke izrailjske, za Saulom naričite, koji vas je u grimiz i lan odevao, i zlatnim vam nakitom haljine kitio. Kako li junaci padoše usred boja! Jonatan je posečen na tvojim brdima. Duša me boli zbog tebe, Jonatane, moj brate; drag si meni bio veoma, ljubav mi tvoja beše čudesnija od ženske ljubavi. Kako padoše junaci! Kako propade oružje!“