2. Knjiga o carevima 19

Poslanstvo proroku Isaiji

1Kad je to čuo, car Jezekija je razdro svoju odeću, navukao na sebe kostret i otišao u Dom Gospodnji. 2Zatim je poslao Elijakima, upravitelja dvora, pisara Somnu, i starešine svešteničke obučene u kostret, proroku Isaiji, sinu Amocovom. 3Rekli su mu: „Govori Jezekija: ’Dan je ovaj dan nevolje, kazne i sramote. Deca su prispela za porođaj, a nema snage da se rode. 4Može biti da je Gospod, Bog tvoj, čuo sve reči Ravsaka, koga je njegov gospodar asirski car poslao da vređa živoga Boga, pa će ga pokarati zbog reči koje je Gospod, Bog tvoj, čuo, kad se pomoliš za ostatak što je preostao.’“

5Kad su sluge cara Jezekije došle k Isaiji, 6Isaija im je rekao: „Ovako recite svome Gospodaru: ’Govori Gospod: ne boj se reči što si čuo, kojima su me ružile sluge asirskog cara. 7Evo, udahnuću u njega duh, i kad čuje jednu vest, vratiće se u svoju zemlju, a ja ću učiniti da pogine od mača u svojoj zemlji.’“

8Kad se Ravsak vratio, našao je asirskog cara kako ratuje s Livnom; čuo je, naime, da je napustio Lahis.

Drugi pokušaj cara Senaheriva

9Čuvši da je Tiraka, kuški car, izašao u rat protiv njega, asirski car je poslao glasnike Jezekiji, i rekao mu: 10„Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: ’Neka te ne vara Bog tvoj u koga se uzdaš govoreći ti: Jerusalim neće pasti u ruke asirskom caru. 11Čuo si šta su asirski carevi učinili svim zemljama, kako su ih izručili prokletstvu. Zar ćeš ti da se izbaviš? 12Jesu li bogovi naroda spasli one koje su uništili moji preci: Gozance, Harance, Resefe i sinove Edena u Telasaru? 13Gde je car amatski, car arfadski, i car Laira, Sefarvima, Ena i Ava?’“

Jezekijina molitva

14Jezekija je primio pismo iz ruku poslanika i pročitao ga. Zatim se popeo u Dom Gospodnji i razvio ga pred Gospodom. 15Onda se Jezekija ovako pomolio pred Gospodom: „Gospode, Bože Izrailjev, koji stoluješ nad heruvimima! Samo si ti Bog svih carstava zemaljskih, ti si načinio nebo i zemlju. 16Prigni uho svoje, Gospode, i počuj; otvori oči svoje i pogledaj. Čuj Senaherivove reči koje je poslao da se ruga Bogu živome!

17Istina je, o, Gospode, opustošili su carevi asirski narode i njihovu zemlju, 18pobacali im bogove u vatru, jer oni i nisu bogovi, nego delo ljudskih ruku, drvo i kamen; zato su ih razorili. 19A sad, Gospode, Bože naš, izbavi nas iz njegovih ruku, neka znaju sva carstva na zemlji, Gospode, da si samo ti Bog!“

Isaijino proroštvo

20Tada je Isaija, sin Amocov, poslao poruku Jezekiji: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Čuo sam tvoju molitvu koju si mi uputio za Senaheriva, asirskog cara. 21Ovo je reč koju je Gospod rekao protiv njega:

Prezire te, ruga ti se, devica, ćerka sionska,

maše glavom za tobom ćerka jerusalimska.

22Koga si ružio i vređao?

Na koga si glasno vikao

i oholi pogled dizao?

Na Sveca Izrailjeva!

23Preko tvojih glasnika vređao si mog Gospoda.

Rekao si: „Konjima svojim i jahačima mnogim,

na visine sam se gorske uspeo,

do najviših vrhova livanskih.

Posekao sam mu najviše kedrove

i njegove poizbor čemprese.

Dosegao sam mu vrh najkrajnji,

vrt njegov u bujnoj šumi.

24Iskopao sam studence i pio tuđe vode,

stopalima svojih nogu

isušio sam sve potoke egipatske.“

25Zar nisi čuo? Od iskona sam to odredio,

uredio od pradavnih dana,

a sada sam to ostvario:

u ruševine si pretvorio utvrđene gradove.

26Stanovnici njihovi

nemoćni, isprepadani, postiđeni,

bili su kao rastinje u polju,

kao mlado zelenilo,

kao trava po krovovima,

što usahne pre nego što nikne.

27Ja znam kad sedaš, kad izlaziš i kad se vraćaš,

i kako si protiv mene besneo.

28Zato što si na mene besneo,

i što mi je tvoja obest došla do ušiju,

brnjicu ću ti kroz nozdrve provući,

u usta ću ti uzde staviti,

i vratiti te putem kojim si došao.

Znak za Jezekiju

29A ovo je znak za tebe:

Ove godine ćeš jesti što sâmo izraste,

a dogodine ono što nikne od toga,

a treće godine sej, žanji i sadi vinograde

i jedi njihov rod.

30A preživeli iz doma Judinog,

opet će pustiti svoj koren u dubinu,

i roditi svoje plodove u visinu.

31Jer iz Jerusalima će izaći ostatak,

i preživeli sa gore Siona.

To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.’

Proroštvo o Asiriji

32Zato govori Gospod o caru asirskom:

’On neće ući u ovaj grad,

i neće odapeti strelu na njega,

neće sa štitom krenuti na njega,

niti nasipati bedem protiv njega,

33nego će se vratiti putem kojim je došao.

U ovaj grad on ući neće – govori Gospod.

34Ja ću odbraniti ovaj grad i izbaviti ga

radi sebe i radi moga sluge Davida.’“

Senaherimov poraz i smrt

35Iste noći je izašao Anđeo Gospodnji i pobio stotinu osamdeset pet hiljada u asirskom taboru. Kada je narod ustao ujutro, a ono sve sami mrtvaci. 36Senaheriv, asirski car, je podigao svoju vojsku i povukao se; vratio se u Ninivu. 37I dok se klanjao u hramu svoga boga Nisroka, ubili su ga mačem njegovi sinovi Adrameleh i Sarasar. Potom su pobegli u zemlju araratsku. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Esaradon.

Trenutno izabrano:

2. Knjiga o carevima 19: NSPL

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi

Sveto pismo, Novi srpski prevod

Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.

The Holy Bible, New Serbian Translation

Saznaj više o Novi srpski prevod

2. Knjiga o carevima 19

Popularni biblijski stihovi iz
2. Knjiga o carevima 19

Biblija:

Српски Srpski

Prevod: Novi srpski prevod - NSPL