2. Korinćanima 5:1-9

Znamo, naime, da ako se zemaljski šator u kome živimo i razruši, imamo stan od Boga, večni dom na nebesima koji nije sagrađen ljudskom rukom. Jer, u ovom šatoru uzdišemo i čeznemo da preko njega obučemo na sebe naše nebesko obitavalište. Zaista, kada ga obučemo na sebe, nećemo biti neodeveni. Mi, naime, koji živimo u šatoru tela, stenjemo pod njegovim teretom, ali ne želimo da ga se rešimo, nego da preko njega obučemo novo telo, tako da život proguta ono što je smrtno. A Bog nas je za to pripravio davši nam svoga Duha u zalog. Zato smo uvek puni pouzdanja, iako znamo da dok god živimo u kući tela, daleko smo od Gospoda. Živimo, naime, po veri, a ne po gledanju. Ispunjeni, dakle, ovim pouzdanjem, najradije bismo izašli iz tela i nastanili se kod Gospoda. Zato se trudimo da mu ugodimo, bilo da smo već kod kuće ili u tuđini.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na 2. Korinćanima 5:1-9