2. Korinćanima 5:1-9
2. Korinćanima 5:1-9 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Знамо, наиме, ако се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, да имамо зграду од Бога, вечну кућу на небесима, која није људском руком саграђена. Та зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у свој небески стан; само ако смо се у њега обукли, нећемо се наћи голи. Јер ми, који смо у шатору, уздишемо оптерећени зато што не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. А Бог нас је баш за то приправио тиме што нам је дао Духа као капару. Пошто смо, дакле, увек пуни поуздања и знамо да смо путници у туђини далеко од Господа, док год боравимо у телу – јер још у вери живимо, а не у гледању – уздамо се и спремни смо да радије изађемо из тела и да се код Господа настанимо као код куће. Зато се и старамо да му увек будемо угодни – било да смо већ код куће или још у туђини.
2. Korinćanima 5:1-9 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Знамо, наиме, да када се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, имамо здање од Бога, вечну кућу на небесима, која није сазидана људском руком. Зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у своје небеско боравиште. Јер, ако смо обучени, нећемо се затећи голи. Ми, наиме, који смо у овом шатору, уздишемо под теретом, јер не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. А баш за то нас је и припремио Бог, који нам је дао Духа као залог. Увек смо, дакле, пуни поуздања и знамо да смо, док боравимо у телу, далеко од Господа, јер још живимо у вери, а не у гледању. Пуни смо поуздања и најрадије бисмо се иселили из тела и настанили се код Господа. Стога се и трудимо да му угодимо, било да смо већ настањени, било да смо далеко.
2. Korinćanima 5:1-9 Novi srpski prevod (NSPL)
Znamo, naime, da ako se zemaljski šator u kome živimo i razruši, imamo stan od Boga, večni dom na nebesima koji nije sagrađen ljudskom rukom. Jer, u ovom šatoru uzdišemo i čeznemo da preko njega obučemo na sebe naše nebesko obitavalište. Zaista, kada ga obučemo na sebe, nećemo biti neodeveni. Mi, naime, koji živimo u šatoru tela, stenjemo pod njegovim teretom, ali ne želimo da ga se rešimo, nego da preko njega obučemo novo telo, tako da život proguta ono što je smrtno. A Bog nas je za to pripravio davši nam svoga Duha u zalog. Zato smo uvek puni pouzdanja, iako znamo da dok god živimo u kući tela, daleko smo od Gospoda. Živimo, naime, po veri, a ne po gledanju. Ispunjeni, dakle, ovim pouzdanjem, najradije bismo izašli iz tela i nastanili se kod Gospoda. Zato se trudimo da mu ugodimo, bilo da smo već kod kuće ili u tuđini.
2. Korinćanima 5:1-9 Нови српски превод (NSP)
Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени. Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог. Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини.
2. Korinćanima 5:1-9 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer znamo da kad se zemaljska naša kuæa tijela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuæu nerukotvorenu, vjeènu na nebesima. Jer za tijem uzdišemo, želeæi obuæi se u svoj nebeski stan. I da se obuèeni, ne goli naðemo! Jer buduæi u ovome tijelu, uzdišemo otežali; jer neæemo da se svuèemo, nego da se preobuèemo, da život proždere smrtno. A onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha. Dobre smo dakle volje jednako, jer znamo da putujemo u tijelu, daleko od Gospoda. Jer po vjeri živimo a ne po gledanju. Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otiæi od tijela, i iæi ka Gospodu. Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo njemu ugodni.