Znamo, naime, da ako se zemaljski šator u kome živimo i razruši, imamo stan od Boga, večni dom na nebesima koji nije sagrađen ljudskom rukom. Jer, u ovom šatoru uzdišemo i čeznemo da preko njega obučemo na sebe naše nebesko obitavalište. Zaista, kada ga obučemo na sebe, nećemo biti neodeveni. Mi, naime, koji živimo u šatoru tela, stenjemo pod njegovim teretom, ali ne želimo da ga se rešimo, nego da preko njega obučemo novo telo, tako da život proguta ono što je smrtno. A Bog nas je za to pripravio davši nam svoga Duha u zalog.
Zato smo uvek puni pouzdanja, iako znamo da dok god živimo u kući tela, daleko smo od Gospoda. Živimo, naime, po veri, a ne po gledanju. Ispunjeni, dakle, ovim pouzdanjem, najradije bismo izašli iz tela i nastanili se kod Gospoda. Zato se trudimo da mu ugodimo, bilo da smo već kod kuće ili u tuđini. Jer svi mi moramo da se pojavimo pred Hristovim sudom, da svako primi platu za ono što je za života činio u telu, bilo dobro ili zlo.
I pošto znamo za strah Gospodnji, uveravamo ljude. Bog nas potpuno poznaje, a nadam se da nas poznaje i vaša savest. Ne preporučujemo vam opet sami sebe, nego vam dajemo razlog da se ponosite nama, i da imate odgovor za one koji se razmeću pred drugima, a u srcu nisu takvi. Jer ako nismo prisebni, to je radi Boga, a ako smo pri sebi, to je radi vas. Hristova ljubav nas obuzima, jer smo došli do uverenja da je jedan umro za sve, što znači da su svi umrli. Hristos je umro za sve, da živi ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro i vaskrsao za njih.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
