2. Korinćanima 4:6-18

Naime, isti Bog koji je rekao: „Neka zasvetli svetlost iz tame!“, zasvetlio je i u našim srcima, da poznamo Božiju slavu na licu Isusa Hrista. Ali ovo blago imamo u zemljanim posudama, da bude jasno da ova izvanredna snaga potiče od Boga, a ne od nas. Sa svih strana nas pritiskaju nevolje, ali nas ne slamaju, u nedoumici smo, ali nismo očajni, progonjeni smo, ali nismo napušteni, obaraju nas, ali nas ne uništavaju. Mi uvek na svome telu nosimo smrt Isusovu, da se i život Isusov pokaže na našem telu. Jer, dok god živimo, izloženi smo smrti radi Isusa, da se i život Isusov pokaže na našim smrtnim telima. Prema tome, smrt deluje u nama, a život u vama. I pošto imamo istog Duha vere kao onaj koji je napisao: „Poverovao sam, te zato govorim“, tako i mi verujemo, pa zato govorimo, jer znamo da će onaj koji je vaskrsao Gospoda Isusa, vaskrsnuti sa njim i nas, te nas zajedno sa vama postaviti uz sebe. Sve je to radi vas, da se milost Božija proširi na mnoge, te da njihovo zahvaljivanje bude izobilno, Bogu na slavu. Zato se ne predajemo, jer čak i ako se naš spoljašnji čovek raspada, onaj unutrašnji se iz dana u dan obnavlja. Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave. Mi, naime, ne pridajemo važnost onome što se vidi, nego onome što se ne vidi, jer vidljivo je privremeno, a nevidljivo je večno.