2. Knjiga dnevnika 20:5-30

Josafat je stao pred zbor Judejaca i Jerusalimljana, u Domu Gospodnjem pred novim dvorištem i reče: „O, Gospode, Bože naših otaca! Nisi li ti Bog na nebesima i ne vladaš li nad carstvima svih naroda? Nije li u tvojoj ruci sila i moć, i niko ne može da ti se odupre? Zar ti nisi odagnao stanovnike ove zemlje ispred Izrailja, tvoga naroda, i dao je doveka potomcima tvog prijatelja Avrahama? Oni su se nastanili u njoj i u njoj izgradili Svetilište tvom imenu, rekavši: ’Ako nas zadese pošast, mač osude, pomor, glad, stajaćemo pred ovim Domom i pred tobom – jer ovaj Dom nosi tvoje ime – i zavapićemo u svojoj nevolji, a ti nas čuj i spasi.’ A sada su ovde Amonci, Moavci i još neki sa gore Sir. Nisi dozvolio Izrailju kada je izašao iz Egipta da prođe preko njihove zemlje, pa je morao da ih zaobilazi, a nije ih istrebio. I sad nam vraćaju tako što su došli da nas oteraju sa tvog poseda koji si nam ti dao u nasledstvo. O, Bože naš, zar im nećeš suditi? U nama nema snage pred ovim velikim mnoštvom koje dolazi na nas. Ne znamo šta da uradimo. Naše su oči uprte u tebe!“ Sva je Juda stajala pred Gospodom sa svojom decom, sa ženama i sinovima. I tada je na Levita Jazila – Zaharijevog sina, Venajinog sina, Jeielovog sina, Matanijevog sina – Asafovog potomka, usred zbora došao Duh Gospodnji. On reče: „Pazite dobro, svi Judejci i Jerusalimljani, i ti, caru Josafate! Ovako vam govori Gospod: ’Vi se ne plašite i ne klonite srcem pred ovim velikim mnoštvom, jer ova bitka nije vaša nego Gospodnja. Sutra siđite na njih dok se budu uspinjali uz Zis i naći ćete ih na kraju doline, pred pustinjom Jeruil. Ne borite se u ovoj bici. Stanite, postavite se i gledajte kako će vas Gospod izbaviti, o, Judo i Jerusalime! Ne plašite se i ne klonite srcem! Sutra izađite pred njih jer je Gospod sa vama!’“ Tada se Josafat poklonio licem do zemlje, a svi su Judejci i Jerusalimljani pali ničice pred Gospodom i poklonili mu se. Ustali su Leviti, potomci Katovi i potomci Korejevi da na sav glas slave Gospoda, Boga Izrailjevog. Tako su ujutru rano ustali i otišli u Tekuja pustinju. Kada su izlazili, Josafat stade i reče: „Čujte me, Judejci i Jerusalimljani! Verujte u Gospoda, svoga Boga, i održaćete se; verujte prorocima njegovim i uspećete.“ Onda se posavetovao sa narodom i postavio one koji pevaju Gospodu i one u svetoj odeći, da idu pred vojskom i slave ga: „Hvalite Gospoda jer je milost njegova doveka.“ Kada su počeli radosno da kliču i slave, Gospod postavi zasedu Amoncima, Moavcima i još nekima sa gore Sir, koji su krenuli na Judu. Tako su bili poraženi. Naime, Amonci i Moavci su ustali na one sa gore Sir da ih sasvim unište i istrebe. A kada su ih istrebili, počeli su međusobno da se satiru. Judejci su stigli do stražarnice u pustinji kada su pogledali na mnoštvo – gle, mrtvaci leže po zemlji. Niko nije preživeo. Tada su Josafat i njegov narod počeli da plene njihov tabor. Našli su obilje vrednosti i dragocenosti na mrtvacima, toliko plena da ga nisu mogli poneti. Toliko je toga bilo da su tri dana plenili po taboru. Četvrtog dana su se okupili u dolini Veraha gde su blagoslovili Gospoda. Zato je narod nazvao ovo mesto „Dolina blagoslova“, kako se i zove sve do danas. Tada su se, s Josafatom na čelu, u Jerusalim vratili svi Judejci i Jerusalimljani. Radovali su se jer ih je Gospod obradovao nad njihovim neprijateljima. Došli su u Jerusalim, u Dom Gospodnji sa lirama, harfama i trubama. Strah Gospodnji je zahvatio sva carstva zemalja kada su čula da se Gospod borio sa neprijateljima Izrailja. Josafatovo carstvo je bilo u miru i Bog njegov mu je dao počinak svuda unaokolo.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na 2. Knjiga dnevnika 20:5-30