1. Knjiga Samuilova 20
20
Jonatanova odanost
1David je pobegao iz Najota kod Rame pa je došao k Jonatanu i rekao mu: „Šta sam uradio? Šta je moja krivica? Čime sam se ogrešio o tvoga oca da mi radi o glavi?“
2Jonatan mu odgovori: „Daleko bilo! Nećeš ti umreti! Moj otac ne čini ništa, ni veliko ni malo, a da mi to ne poveri. Zašto bi moj otac krio to od mene? To ne može biti.“
3David se još zakleo: „Tvoj otac dobro zna da sam stekao tvoju naklonost, pa misli: ’Jonatan ne sme saznati za ovo, da se ne bi ožalostio.’ Zaista, živoga mi Gospoda, i života mi tvoga, od smrti me deli samo jedan korak.“
4Jonatan reče Davidu: „Šta hoćeš da učinim za tebe?“
5David odgovori Jonatanu: „Sutra je mladina, a ja moram da sednem s carem za trpezu. Ti me pusti, a ja ću se sakriti u polju do treće večeri. 6Ako tvoj otac primeti da sam odsutan, ti reci: ’David me je usrdno molio da ga pustim da otrči do Vitlejema, svoga grada, jer se tamo prinosi godišnja žrtva za celu porodicu.’ 7Ako on kaže: ’U redu’ onda je tvoj sluga bezbedan. A ako plane gnevom, znaj da je rešio da mi naudi. 8Stoga budi milostiv svome sluzi, jer si stupio s njim u savez Gospodnji. A ako sam skrivio nešto ubij me sam. Zašto bi me vodio k svome ocu?“
9Jonatan reče na to: „Daleko bilo! Kad bih zaista znao da je moj otac rešio da ti naudi, zar ti ne bih to javio?“
10David reče Jonatanu: „Ko će mi javiti ako tvoj otac odgovori oštro?“
11Jonatan odgovori Davidu: „Hajde, izađimo u polje.“ Njih dvojica izađu u polje.
12Tada Jonatan reče Davidu: „Gospod, Bog Izrailjev, neka mi bude svedok! Prekosutra u ovo vreme, iskušaću svoga oca. Ako odgovor bude povoljan po Davida, a ja ti tada ne pošaljem poruku da ti to obznanim, 13neka Gospod plati Jonatanu i još više. Ako li je moj otac naumio da ti naudi, i to mi otkrije, ja ću te pustiti da odeš u miru. Neka Gospod bude s tobom kao što je bio s mojim ocem. 14Ako još budem bio živ, ti ćeš mi iskazati Gospodnju milost, kako ne bih poginuo. 15A ti nemoj nikada uskratiti milosti mome domu, čak i kad Gospod istrebi Davidove neprijatelje s lica zemlje.“
16Tako je Jonatan sklopio savez s domom Davidovim, govoreći: „Neka Gospod traži račun od Davidovih neprijatelja.“ 17Jonatan je, zatim, iznova zakleo Davida svojom ljubavlju, jer ga je voleo kao svoj život.
18Jonatan reče Davidu: „Sutra je mladi mesec. Primetiće se da te nema, jer će tvoje mesto biti prazno. 19Ti siđi prekosutra i idi na ono mesto gde si se sakrio kad se stvar dogodila, i ostani kod kamena Ezela. 20Ja ću odapeti tri strele pokraj kamena, kao da gađam metu. 21Evo, ja ću poslati momka k tebi da nađe strele. Ako kažem momku: ’Eno, strele su onde kraj tebe, donesi ih!’, ti onda dođi, jer si bezbedan; nema opasnosti, tako bio živ Gospod! 22A ako kažem momku: ’Eno, strele su tamo podalje od tebe’, ti idi, jer te Gospod šalje. 23Što se tiče ovoga što smo se ja i ti dogovorili, znaj: Gospod je svedok između mene i tebe doveka.“
24Tako se David sakrio u polju. Došao je mladi mesec i car je seo za sto da jede. 25Kad je car, po svom običaju, seo na mesto do zida, Jonatan je ustao, a Avenir je seo do Saula. Davidovo mesto je bilo prazno. 26Saul nije ništa rekao tog dana, misleći: „Nešto mu se dogodilo. Mora da je nečist; svakako je nečist.“ 27Međutim, Davidovo mesto je bilo prazno i narednog dana nakon mladog meseca. Saul upita svoga sina Jonatana: „Zašto sin Jesejev nije došao na obed ni juče ni danas?“
28Jonatan odgovori Saulu: „David me je usrdno molio da ga pustim da ode do Vitlejema. 29Rekao je: ’Pusti me, molim te, jer naša porodica prinosi žrtvu u gradu. Brat mi je to lično naložio. Sad, ako sam stekao tvoju naklonost, dozvoli mi da skoknem i vidim svoju braću.’ Zato nije došao za carev sto.“
30Saul na to planu gnevom na Jonatana i reče: „Izrode i buntovniče! Zar ja ne znam da si stao na stranu Jesejevog sina, na svoju sramotu, i na sramotu majke koja te je rodila? 31Jer sve dok sin Jesejev živi na zemlji nećeš biti bezbedan ni ti ni tvoje carstvo. Zato pošalji po njega, neka ga dovedu k meni, jer je zaslužio smrt.“
32Jonatan odgovori svome ocu Saulu: „Zašto mora da se pogubi? Šta je učinio?“
33Tada Saul baci koplje na Jonatana da ga probode. Jonatan je shvatio da je njegov otac rešio da ubije Davida. 34Jarostan, Jonatan ustane od stola. Tog drugog dana mladog meseca nije jeo, jer mu je bilo žao Davida što ga je njegov otac osramotio.
35Ujutro je Jonatan izašao u polje na sastanak s Davidom. S njim je bio i jedan mladi momak. 36Jonatan reče momku: „Potrči i nađi strele koje ću odapeti!“ Momak potrča, a Jonatan odape strelu preko njega. 37Kad je momak došao do mesta kuda je odapeo strelu, Jonatan viknu za momkom govoreći: „Nije li strela tamo podalje od tebe?“ 38„Požuri, ne stoj!“ – doviknu Jonatan za njim. Jonatanov momak pokupi strele i vrati se svome gospodaru. 39Momak nije znao ništa; samo su Jonatan i David znali u čemu je stvar. 40Tada je Jonatan dao momku svoje oružje i rekao mu: „Odnesi ovo u grad.“
41Momak ode, a David izađe iz svog skrovišta na jugu, pade ničice na zemlju i pokloni se tri puta. Zatim su se izljubili, pa su plakali zajedno, naročito David.
42Tada Jonatan reče Davidu: „Idi u miru, jer smo se zakleli jedan drugome u ime Gospodnje, rekavši: ’Gospod neka bude svedok između mene i tebe, i između mog potomstva i tvog potomstva doveka.’“
David je zatim ustao i otišao, a Jonatan se vratio u grad.
Trenutno izabrano:
1. Knjiga Samuilova 20: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.