1. Knjiga Samuilova 20:24-34

Tako se David sakrio u polju. Došao je mladi mesec i car je seo za sto da jede. Kad je car, po svom običaju, seo na mesto do zida, Jonatan je ustao, a Avenir je seo do Saula. Davidovo mesto je bilo prazno. Saul nije ništa rekao tog dana, misleći: „Nešto mu se dogodilo. Mora da je nečist; svakako je nečist.“ Međutim, Davidovo mesto je bilo prazno i narednog dana nakon mladog meseca. Saul upita svoga sina Jonatana: „Zašto sin Jesejev nije došao na obed ni juče ni danas?“ Jonatan odgovori Saulu: „David me je usrdno molio da ga pustim da ode do Vitlejema. Rekao je: ’Pusti me, molim te, jer naša porodica prinosi žrtvu u gradu. Brat mi je to lično naložio. Sad, ako sam stekao tvoju naklonost, dozvoli mi da skoknem i vidim svoju braću.’ Zato nije došao za carev sto.“ Saul na to planu gnevom na Jonatana i reče: „Izrode i buntovniče! Zar ja ne znam da si stao na stranu Jesejevog sina, na svoju sramotu, i na sramotu majke koja te je rodila? Jer sve dok sin Jesejev živi na zemlji nećeš biti bezbedan ni ti ni tvoje carstvo. Zato pošalji po njega, neka ga dovedu k meni, jer je zaslužio smrt.“ Jonatan odgovori svome ocu Saulu: „Zašto mora da se pogubi? Šta je učinio?“ Tada Saul baci koplje na Jonatana da ga probode. Jonatan je shvatio da je njegov otac rešio da ubije Davida. Jarostan, Jonatan ustane od stola. Tog drugog dana mladog meseca nije jeo, jer mu je bilo žao Davida što ga je njegov otac osramotio.