1. Knjiga Samuilova 17:1-54

Filistejci okupiše svoju vojsku da ratuju. Okupili su se kod Sokota, koji pripada Judi, a utaborili se između Sokota i Azeke, u Efes-Damimu. Saul i Izrailjci su se okupili i utaborili u dolini Ili, pa su se svrstali u bojni red protiv Filistejaca. Filistejci su bili na jednom brdu, a Izrailjci na drugom. Između njih je bila dolina. Tada je iz filistejskog tabora istupio izazivač po imenu Golijat iz Gata. Bio je visok šest lakata i pedalj. Na glavi je imao bronzanu kacigu, a na sebi je imao ljuskav oklop od bronze težine pet hiljada šekela. Na nogama je imao bronzane štitnike i bronzani kopljić između ramena. Šipka njegovog koplja bila je kao vratilo, a šiljak koplja mu je bio težak šest stotina gvozdenih šekela. Pred njim je išao njegov štitonoša. On je, dakle, stao i dozivao Izrailjeve bojne redove govoreći im: „Zašto izlazite da se svrstate za boj? Nisam li ja Filistejac a vi Saulove sluge? Izaberite jednog čoveka, pa neka siđe k meni! Ako me svlada u dvoboju i pogubi me, mi ćemo vam biti podanici, a ako ja svladam njega i pogubim ga, vi ćete nama biti podanici.“ Filistejac je nastavio: „Ja sam danas osramotio bojne redove Izrailja! Dovedite mi čoveka da se borimo!“ Kad su Saul i svi Izrailjci čuli ove Filistejčeve reči, smeli su se i veoma uplašili. David je bio sin jednog Efraćanina iz Vitlejema Judinog, po imenu Jesej, koji je imao osam sinova. U Saulovo vreme Jesej je bio vremešan i odmakao u godinama. Jesejeva tri starija sina su bila otišla za Saulom u rat. Ta tri sina koji su otišli u rat zvali su se: Elijav, prvenac, drugi Avinadav a treći Šama. David je bio najmlađi. Tri najstarija su otišla za Saulom. David je odlazio od Saula i vraćao se da napasa ovce svoga oca u Vitlejemu. A Filistejac je istupao ujutro i uveče i postavljao se četrdeset dana. Jesej reče svome sinu Davidu: „Uzmi za svoju braću ovu efu prženog žita i ovih deset hlebova, pa se požuri svojoj braći u tabor. A ovih deset sireva odnesi zapovedniku nad hiljadu. Vidi kako su tvoja braća, i donesi od njih neki znak.“ Saul je bio s njima i sa svim izrailjskim ljudstvom u dolini Ili ratujući protiv Filistejaca. David porani ujutro, ostavi stado čuvaru i ode kako mu je zapovedio njegov otac Jesej. Došao je u tabor baš kad je vojska izašla u bojni red i podigla bojni poklik. Izrailjci i Filistejci su svrstali svoje borbene redove jedni prema drugima. David je ostavio svoje stvari kod čuvara opreme, pa je otrčao do bojnog reda; došao je da upita braću jesu li dobro. Dok je on razgovarao s njima, iz filistejskih redova je istupio izazivač, po imenu Golijat iz Gata, i izgovorio iste reči kao pre. A David je to čuo. Kad su ga Izrailjci videli, svi su pobegli od njega, jer su se veoma uplašili. Izrailjci su govorili: „Jeste li videli ovog čoveka? On izlazi da sramoti Izrailja. Car će dati veliko blago onome ko ga pogubi. Daće mu još i svoju ćerku za ženu, a dom njegovog oca oslobodiće od poreza.“ David upita ljude što su stajali s njim: „Šta će dobiti čovek koji pogubi ovog Filistejca i skine sramotu s Izrailja? I ko je taj neobrezani Filistejac da sramoti bojne redove živoga Boga?“ Narod mu odgovori isto: „To će se učiniti za čoveka koji ga pogubi.“ Kad je Elijav, Davidov najstariji brat, čuo kako on razgovara s ljudima, razgnevio se na Davida i rekao: „Zašto si došao? Kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja tvoju obest i zlobu tvoga srca: ti si došao da vidiš bitku!“ David odgovori: „Šta sam sad uradio? Zar se ne sme reći ni reč?“ Onda se okrenuo od njega prema nekom drugom i ponovio iste reči. Narod mu je odgovorio isto kao prvi put. Kad je narod čuo njegove reči, javili su Saulu, koji je poslao po njega. David reče Saulu: „Neka nikom ne klone srce zbog njega! Tvoj sluga će izaći na dvoboj sa ovim Filistejcem.“ Saul odgovori Davidu: „Ne možeš ti izaći na dvoboj sa ovim Filistejcem, jer si ti još dečak, a on je ratnik od svoje mladosti.“ David odvrati Saulu: „Tvoj je sluga čuvao ovce svoga oca, pa kad bi došao lav ili medved i ugrabio ovcu iz stada, ja bih krenuo za njim, udario ga i istrgao je iz njegovih usta. Ako bi me on napao, ja bih ga zgrabio za grivu i udarao ga dok ne umre. Tvoj sluga je ubio lava i medveda, pa će i ovaj neobrezani Filistejac proći kao jedan od njih, zato što je vređao bojne redove Boga živoga.“ David još dodade: „Gospod koji me je izbavio od lava i medveda, on će me izbaviti i od ovog Filistejca.“ Saul na to reče Davidu: „Idi, i neka Gospod bude s tobom!“ Tada je Saul obukao Davidu svoje ratno odelo; stavio mu je bronzanu kacigu na glavu, i obukao mu oklop. Zatim mu je pripasao svoj mač preko odela. David je pokušao da hoda, ali kako nije navikao na to, rekao je Saulu: „Ne mogu da hodam u ovome, jer nisam navikao.“ Zato je David skinuo to sa sebe. David uze svoj štap, izabra iz potoka pet glatkih kamenova, i stavi ih u džep svoje pastirske torbe, pa s praćkom u ruci ode pred Filistejca. A Filistejac, pred kojim je išao štitonoša, primicao se sve bliže Davidu. Filistejac je pogledao, pa kad je video Davida, podsmehnuo mu se, jer je bio mlad, rumenih obraza i lepog izgleda. Filistejac reče Davidu: „Zar sam ja pseto da na mene izlaziš sa štapom?“ Kad je Filistejac isproklinjao Davida svojim bogovima, rekao mu je: „Dođi k meni, da dam tvoje telo pticama nebeskim i zverima poljskim.“ David mu odvrati: „Ti ideš na mene s mačem, kopljem i kopljićem, a ja idem na tebe u ime Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevih bojnih redova, koje si ti vređao. Još danas će te Gospod predati u moje ruke, a ja ću te ubiti i odseći ti glavu. Još danas ću dati leševe iz filistejskog tabora pticama nebeskim i zverima zemaljskim. Tako će sva zemlja znati da ima Boga u Izrailju. A znaće i sav ovaj zbor da Gospod ne spasava mačem i kopljem. Naime, bitka pripada Gospodu, i on će vas predati u naše ruke.“ Kad je Filistejac krenuo da se približava Davidu, David brzo istrča na bojište u susret Filistejcu. David segnu rukom u torbu i uze odande kamen, baci ga iz praćke, i pogodi Filistejca u čelo. Kamen mu se zari u čelo i on pade licem na zemlju. Tako je David svladao Filistejca praćkom i kamenom: udario ga je i ubio bez mača u ruci. Onda je David potrčao i stao nad Filistejcem, uzeo njegov mač, izvadio ga iz korica i ubio ga. Zatim mu je njime odsekao glavu. Kad su Filistejci videli da je njihov junak poginuo, dali su se u beg. Tada su se digli ljudi iz Izrailja i Jude, pa su uz bojni poklik gonili Filistejce sve do Gaja i do akaronskih vrata. Smrtno ranjeni Filistejci padali su na sarajimskom putu sve do Gata i Akarona. Kad su se Izrailjci vratili iz potere za Filistejcima, opljačkali su njihov tabor. A David je uzeo Filistejčevu glavu i doneo je u Jerusalim. Njegovo oružje je stavio u svoj šator.