YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

1. Knjiga o carevima 3:1-28

1. Knjiga o carevima 3:1-28 NSPL

Solomon se sprijateljio s faraonom, carem Egipta, oženivši se njegovom ćerkom. Doveo ju je u Davidov grad i tamo je ostala dok nije dovršio gradnju svoga dvora, Doma Gospodnjeg, i zida oko Jerusalima. Narod je, međutim, prinosio žrtve na uzvišicama, jer u to vreme još nije bio sagrađen Dom Gospodnjem imenu. Solomon je voleo Gospoda, sledeći uputstva svoga oca Davida, samo što je prinosio žrtve i kad na uzvišicama. Car ode u Gavaon da tamo prinese žrtve, jer je tamo bila glavna uzvišica. Solomon je prineo hiljadu svespalnica na tom žrtveniku. Gospod se u Gavaonu ukazao Solomonu noću u snu. Bog reče: „Traži šta želiš i ja ću ti dati.“ Solomon reče: „Ti si iskazao veliku milost svome sluzi, mome ocu Davidu, koji je hodio pred tobom u vernosti, pravednosti i poštenju srca. Ti si mu sačuvao ovu veliku milost i dao mu sina da sedne na njegov presto, kako je to danas. A sad, Gospode, Bože moj, ti si postavio svoga slugu za cara umesto moga oca Davida. Ali ja sam još veoma mlad i ne znam vladati. Sluga je tvoj usred tvog naroda, koji si izabrao, velikog naroda koji je toliko brojan da se ne da izbrojiti. Daj svome sluzi poslušno srce da može suditi tvome narodu, i da može prosuditi šta je dobro a šta zlo; jer ko može suditi tvome narodu koji je tako veliki?“ Gospodu je bilo milo što je Solomon to tražio. Bog mu na to reče: „Pošto si tražio ovo, a nisi tražio za sebe ni dug život, ni bogatstvo, ni život svojih neprijatelja, nego si tražio razum da prosudiš šta je pravo, evo, učiniću po tvojoj reči. Dajem ti mudro srce i razum; takvog kao što si ti nije bilo pre tebe, a ni posle tebe se neće pojaviti neko kao što si ti. Dajem ti i ono što nisi tražio: bogatstvo i slavu, tako da se niko od careva neće moći meriti s tobom za sveg tvoga veka. Ako budeš sledio moje puteve i držao moje uredbe i zapovedi kao što je sledio tvoj otac David, tada ću produžiti i tvoj život.“ Solomon se probudio, ali bio je to san. Kad se vratio u Jerusalim, stao je pred Kovčeg saveza Gospodnjeg i prineo žrtve svespalnice i žrtve mira. Zatim je priredio gozbu za sve svoje sluge. Potom su k caru došle dve žene, bludnice, i stale pred njega. Jedna od žena reče: „Molim te, moj gospodaru. Ja i ova žena smo živele u istoj kući. Ja sam rodila dete dok je ona bila u kući. Tri dana nakon mog poroda, rodila je i ova žena. Bile smo same; s nama nije bilo nikoga u kući, samo smo nas dve žene bile u kući. Ali tokom noći umre sin ove žene, jer je legla na njega. Ustane ona usred noći i uzme mog sina koji je bio uz mene; a tvoja je sluškinja spavala. Ona ga je uzela u svoje naručje, a svog mrtvog sina je položila u moje naručje. Probudim se ujutro da podojim svog sina, a on mrtav. Pošto je bilo jutro, ja ga pažljivo pogledam; vidim, nije to moj sin koga sam rodila.“ Ali druga žena reče: „Ne, moj sin je živ, a tvoj sin je mrtav.“ Na to prva reče: „Ne, nego je tvoj sin mrtav, a moj sin je živ.“ Tako su govorile pred carom. Tada car reče: „Jedna kaže: ’Moj sin je onaj živi, a tvoj sin je mrtav’, a druga kaže: ’Ne, nego je tvoj sin mrtav, a moj je onaj živi.’“ Car naredi: „Donesite mi mač.“ Oni donesoše mač pred cara. Car reče: „Presecite živo dete na dva dela, pa dajte jednu polovinu jednoj, a drugu polovinu drugoj.“ Međutim, žena čiji je sin bio živ, ispunjena sažaljenjem prema svome sinu, reče: „Molim te, moj gospodaru, daj joj živo dete, samo ga nemoj ubiti!“ A ona druga reče: „Neće biti ni moje ni tvoje; preseci ga!“ Tada car reče: „Dajte živo dete prvoj ženi; ne ubijajte ga. Ona je njegova majka.“ Kad je sav Izrailj čuo za presudu koju je izrekao car, imali su strahopoštovanje za njega, jer su videli da je u njemu Božija mudrost da deli pravdu.