1. Knjiga o carevima 18:1-28

Posle mnogo dana, dođe reč Gospodnja Iliji, u trećoj godini: „Idi i pokaži se Ahavu, a ja ću poslati kišu na zemlju.“ Tako Ilija ode u susret Ahavu. A u Samariji je vladala ljuta glad. Ahav pozva Avdiju, upravitelja dvora. Avdija se veoma bojao Gospoda. Kad je Jezavelja ubijala proroke Gospodnje, Avdija je uzeo stotinu proroka i sakrio ih. Pedeset ih je sakrio u jednu pećinu i hranio ih hlebom i vodom. Ahav reče Avdiji: „Obiđi zemlju i sve izvore vode i sve potoke; možda ćemo naći kakvu travu da održimo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka.“ Podelili su između sebe zemlju, gde će koji proći; Ahav je krenuo jednim putem, a Avdija je otišao drugim putem. Dok je Avdija išao putem, Ilija mu izađe u susret. Prepoznavši ga, Avdija pade ničice i reče: „Jesi li to ti, gospodaru Ilija?“ On mu odgovori: „Ja sam. Idi i reci svome gospodaru: ’Ilija je ovde.’“ Avdija reče na to: „Kakav sam greh učinio te daješ svoga slugu u ruke Ahavove, da me ubije? Živoga mi Gospoda, Boga tvoga, nema naroda ni carstva gde moj gospodar nije poslao da te traže. Kad bi rekli: ’Nema ga ovde’, on bi naterao to carstvo ili narod da se zakunu da te nisu našli. A ti mi sad kažeš: ’Idi i reci svome gospodaru da je Ilija ovde.’ Kad ja odem od tebe, Duh Gospodnji će te odneti ni sam ne znam gde. Međutim, kad ja budem došao da to javim Ahavu, a on te ne nađe, on će me ubiti! A tvoj sluga se boji Gospoda od svoje mladosti. Zar nije bilo javljeno mome gospodaru šta sam uradio kad je Jezavelja ubijala proroke Gospodnje? Ja sam sakrio stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu pećinu i hranio ih hlebom i vodom. A ti mi sad kažeš: ’Idi i reci svome gospodaru da je Ilija ovde.’ Pa, on će me ubiti!“ Ilija reče: „Živoga mi Gospoda nad vojskama, kome služim, danas ću se pokazati pred njim.“ Avdija ode da se sretne s Ahavom, i pošto mu je javio, Ahav ode da se sretne sa Ilijom. Kad je ugledao Iliju, Ahav mu reče: „Jesi li ti onaj što dovodi nevolju na Izrailja?“ Ilija odgovori: „Nisam ja taj što je doveo nevolju na Izrailja; to si ti i dom tvoga oca. Vi ste napustili Gospodnje zapovesti i otišli za Valima. A sada mi saberi sav Izrailj na gori Karmil i četiri stotine pedeset Valovih proroka, i četiri stotine Aštartinih proroka, koji jedu za Jezaveljinim stolom.“ Ahav posla po sav Izrailj i sabra proroke na goru Karmil. Tada Ilija pristupi svem narodu i reče: „Dokle ćete hramati na obe noge? Ako je Gospod Bog, sledite njega, a ako je to Val, sledite njega.“ Narod mu nije odgovorio ni reči. Tada Ilija reče narodu: „Samo sam ja ostao od proroka Gospodnjih, dok je Valovih proroka četiri stotine pedeset. Neka nam se daju dva junca; neka oni izaberu sebi jednog junca, pa neka ga raseku na delove i polože ga na drva, ali neka ne podmeću vatru. Ja ću uraditi isto sa drugim juncem i položiti ga na drva. Vatru neću podmetati. Vi onda prizovite ime svoga boga a ja ću prizvati ime Gospodnje. Onaj bog koji se odazove vatrom, taj je Bog.“ Sav narod odgovori: „Predlog je dobar.“ Ilija reče Valovim prorocima: „Izaberite sebi jednog junca i pripremite ga najpre, jer vas je više. Zatim prizovite ime svoga boga, ali ne podmećite vatru.“ Oni uzmu junca koji im je dan i pripreme ga. Zatim su prizivali ime Valovo od jutra do podneva, govoreći: „O, Vale, odgovori nam!“ Ali nije bilo ni glasa, ni odgovora. Onda su igrali oko žrtvenika koji je bio napravljen. Kad je došlo podne, Ilija im se podsmehnu i reče: „Vičite glasnije, jer on je bog! Možda se zamislio, ili je zauzet; možda je otputovao, ili spava, pa ga treba probuditi.“ Tada su počeli još glasnije da viču i da se paraju noževima i šilima po svom običaju, dok ih nije oblila krv.