1. Knjiga o carevima 18:1-28
1. Knjiga o carevima 18:1-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: „Иди, покажи се Ахаву јер хоћу да пустим кишу на земљу.” Илија пође да се покаже Ахаву. У Самарији је владала велика глад. Тада Ахав дозва управитеља двора његовог Авдију. Авдија је имао велики страх од Господа. Кад је Језавеља убијала пророке Господње, узе Авдија сто пророка и сакри их по педесет у једну пећину. Он их је снабдевао храном и водом. Ахав рече Авдији: „Хајде, обићи ћемо све изворе и потоке. Можда ћемо наћи траву да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не би угинула стока.” Они поделише земљу коју ће претражити. Ахав оде сам једним путем, а Авдија оде сам другим путем. Док је Авдија путовао, гле, срете га Илија. Он га познаде, паде ничице и рече: „Јеси ли ти то, господару мој Илија?” Он му одговори: „Ја сам. Иди и кажи господару свом: ‘Ево Илије!’” Он рече: „Шта сам згрешио па да предаш слугу свога у руке Ахаву да ме погуби? Тако жив био Господ, Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже. Они рекоше: ‘Нема га.’ Тада он закле царство и народ да те нису нашли. Сад ти кажеш: ‘Иди господару свом и кажи му: Ево Илије.’ Кад ја одем од тебе, дух Господњи ће те однети не знам куда, па кад ја одем Ахаву и јавим му, а он те не нађе, мене ће убити. Слуга твој се боји Господа од младости своје. Зар није казано господару мом шта сам учинио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Како сам сакрио сто пророка Господњих, по педесет у једну пећину и снабдевао их храном и водом. А сада ти кажеш: ‘Иди и кажи господару свом: Ево Илије.’ Он ће ме убити!” Илија одговори: „Тако да је жив Господ над војскама пред којим сам стајао, данас ћу му се показати!” Тада отиде Авдија пред Ахава и исприча му. Онда Ахав пође у сусрет Илији. Кад Ахав угледа Илију, рече му Ахав: „Је ли ти доносиш несрећу Израиљу?” Он му одговори: „Нисам ја донео несрећу Израиљу, него ти и дом оца твога јер сте одбацили заповести Господње и пошли сте за Валом. Сад пошаљи да се саберу к мени сав Израиљ на Кармилску гору и четири стотине педесет Валових пророка и четири стотине Астартиних пророка који једу за столом Језавељиним.” Ахав посла к свим синовима Израиљевим, а сабра и оне пророке на Кармилску гору. Тада приступи Илија свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ – Бог, пођите за њим. Ако је Вал, идите за њим.” Народ му не одговори ништа. Тада Илија рече народу: „Ја сам остао једини пророк Господњи, а пророка Валових има четири стотине педесет. Дајте нам два јунца и нека они изаберу једног, нека га исеку на комаде и ставе на дрва, али нека не принесу огањ. Ја ћу припремити другог јунца и ставићу га на дрва и нећу принети огањ. Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње. Бог који одговори огњем – прави је Бог!” Сав народ одговори и рече: „Право је рекао!” Потом рече Илија пророцима Валовим: „Изаберите себи једног јунца и прво га ви припремите јер вас је више. Призовите имена богова ваших, али не приносите огањ.” Они узеше јунца који им припаде, припремише га и узвикиваху име Валово од јутра до подне говорећи: „Вале, услиши нас!” Никакав глас ни одговор не дођоше. Затим су скакали око жртвеника који су направили. Кад је било подне, Илија им се наруга говорећи: „Вичите јаче јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет, или је на путу, или можда спава, па нека се буди!” Они повикаше још јаче. По свом обичају, парали су се ножевима и шиљцима док их крв не обли.
1. Knjiga o carevima 18:1-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После много времена, треће године, реч ГОСПОДЊА дође Илији: »Иди и појави се пред Ахавом, а ја ћу послати кишу на земљу.« И Илија оде да се појави пред Ахавом. Глад у Самарији била је страшна, па Ахав позва Авдију, управитеља палате. А Авдија се силно бојао ГОСПОДА. Када је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом. Ахав рече Авдији: »Хајде да обиђемо све изворе и потоке у земљи. Можда нађемо траве да сачувамо у животу коње и мазге, да не морамо да убијемо ниједну од наших животиња.« Онда поделише земљу коју ће претражити, па Ахав оде на једну страну, а Авдија на другу. Док је Авдија ишао путем, ето му Илије у сусрет. Авдија га препозна, паде ничице и рече: »Јеси ли то ти, господару Илија?« »Јесам«, одврати Илија. »Иди и реци свом господару: ‚Ево Илије.‘« »Шта сам то згрешио«, упита Авдија, »да мене, свог слугу, предајеш у руке Ахаву, да ме погуби? Живога ми ГОСПОДА, твога Бога, нема народа ни царства куда мој господар није послао некога да те тражи. И кад год је неки народ или царство јавило да ниси тамо, терао их је да се закуну да те нису нашли. А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ Откуд знам куда Дух ГОСПОДЊИ може да те однесе кад ја одем. Ако одем и кажем то Ахаву, а он те не нађе, убиће ме. А ја, твој слуга, бојим се ГОСПОДА од своје младости. Зар ниси чуо, господару, шта сам учинио кад је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке? Стотину њих сам сакрио у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом. А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ Убиће ме!« Илија рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, колико данас ћу се појавити пред Ахавом.« Авдија оде Ахаву и рече му за Илију, па Ахав пође Илији у сусрет. Када је угледао Илију, рече му: »Јеси ли то ти, изазивачу невоља у Израелу?« »Не изазивам ја невоље у Израелу«, одговори Илија, »него ти и твоја породица. Одбацили сте ГОСПОДЊЕ заповести и пошли за Ваалима. Него, сада позови сав Израел да се окупи преда мном на гори Кармел, а доведи и четири стотине педесет Ваалових пророка и четири стотине Ашериних пророка, који једу за Језавељином трпезом.« Ахав позва све Израелце и окупи пророке на гори Кармел. Илија изађе пред сав народ и рече: »Докле ћете се још колебати између две стране? Ако је ГОСПОД Бог, идите за њим, а ако је Ваал Бог, идите за њим.« Али народ му не одговори ниједном речју. Тада Илија рече народу: »Ја сам једини остао од ГОСПОДЊИХ пророка, а Ваал има четири стотине педесет пророка. Дајте нам два јунца, па нека они изаберу једнога за себе. Нека га исеку на комаде и положе на дрва, али нека не пале ватру. Ја ћу припремити другог јунца и положити га на дрва, али нећу палити ватру. Онда ви призовите име свога бога, а ја ћу призвати ГОСПОДЊЕ име. Бог који одговори огњем – тај је прави Бог.« Сав народ рече: »Добро кажеш.« Илија рече Вааловим пророцима: »Изаберите једног јунца, па га ви први припремите, јер вас има много. Призовите име свога бога, али не палите ватру.« Тако они узеше јунца и припремише га, па су од јутра до поднева призивали Ваалово име. »Ваале, услиши нас!« викали су. Али ни од кога гласа ни одговора. А они су скакали око жртвеника који су направили. У подне Илија поче да им се руга. »Вичите гласније«, рече. »Јер, бог је то. Можда се занео у мисли, или је заузет, или је на путу. Можда спава, па га треба пробудити.« Тада они завикаше још гласније, па су се до крви засецали мачевима и копљима, као што им је био обичај.
1. Knjiga o carevima 18:1-28 Novi srpski prevod (NSPL)
Posle mnogo dana, dođe reč Gospodnja Iliji, u trećoj godini: „Idi i pokaži se Ahavu, a ja ću poslati kišu na zemlju.“ Tako Ilija ode u susret Ahavu. A u Samariji je vladala ljuta glad. Ahav pozva Avdiju, upravitelja dvora. Avdija se veoma bojao Gospoda. Kad je Jezavelja ubijala proroke Gospodnje, Avdija je uzeo stotinu proroka i sakrio ih. Pedeset ih je sakrio u jednu pećinu i hranio ih hlebom i vodom. Ahav reče Avdiji: „Obiđi zemlju i sve izvore vode i sve potoke; možda ćemo naći kakvu travu da održimo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka.“ Podelili su između sebe zemlju, gde će koji proći; Ahav je krenuo jednim putem, a Avdija je otišao drugim putem. Dok je Avdija išao putem, Ilija mu izađe u susret. Prepoznavši ga, Avdija pade ničice i reče: „Jesi li to ti, gospodaru Ilija?“ On mu odgovori: „Ja sam. Idi i reci svome gospodaru: ’Ilija je ovde.’“ Avdija reče na to: „Kakav sam greh učinio te daješ svoga slugu u ruke Ahavove, da me ubije? Živoga mi Gospoda, Boga tvoga, nema naroda ni carstva gde moj gospodar nije poslao da te traže. Kad bi rekli: ’Nema ga ovde’, on bi naterao to carstvo ili narod da se zakunu da te nisu našli. A ti mi sad kažeš: ’Idi i reci svome gospodaru da je Ilija ovde.’ Kad ja odem od tebe, Duh Gospodnji će te odneti ni sam ne znam gde. Međutim, kad ja budem došao da to javim Ahavu, a on te ne nađe, on će me ubiti! A tvoj sluga se boji Gospoda od svoje mladosti. Zar nije bilo javljeno mome gospodaru šta sam uradio kad je Jezavelja ubijala proroke Gospodnje? Ja sam sakrio stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu pećinu i hranio ih hlebom i vodom. A ti mi sad kažeš: ’Idi i reci svome gospodaru da je Ilija ovde.’ Pa, on će me ubiti!“ Ilija reče: „Živoga mi Gospoda nad vojskama, kome služim, danas ću se pokazati pred njim.“ Avdija ode da se sretne s Ahavom, i pošto mu je javio, Ahav ode da se sretne sa Ilijom. Kad je ugledao Iliju, Ahav mu reče: „Jesi li ti onaj što dovodi nevolju na Izrailja?“ Ilija odgovori: „Nisam ja taj što je doveo nevolju na Izrailja; to si ti i dom tvoga oca. Vi ste napustili Gospodnje zapovesti i otišli za Valima. A sada mi saberi sav Izrailj na gori Karmil i četiri stotine pedeset Valovih proroka, i četiri stotine Aštartinih proroka, koji jedu za Jezaveljinim stolom.“ Ahav posla po sav Izrailj i sabra proroke na goru Karmil. Tada Ilija pristupi svem narodu i reče: „Dokle ćete hramati na obe noge? Ako je Gospod Bog, sledite njega, a ako je to Val, sledite njega.“ Narod mu nije odgovorio ni reči. Tada Ilija reče narodu: „Samo sam ja ostao od proroka Gospodnjih, dok je Valovih proroka četiri stotine pedeset. Neka nam se daju dva junca; neka oni izaberu sebi jednog junca, pa neka ga raseku na delove i polože ga na drva, ali neka ne podmeću vatru. Ja ću uraditi isto sa drugim juncem i položiti ga na drva. Vatru neću podmetati. Vi onda prizovite ime svoga boga a ja ću prizvati ime Gospodnje. Onaj bog koji se odazove vatrom, taj je Bog.“ Sav narod odgovori: „Predlog je dobar.“ Ilija reče Valovim prorocima: „Izaberite sebi jednog junca i pripremite ga najpre, jer vas je više. Zatim prizovite ime svoga boga, ali ne podmećite vatru.“ Oni uzmu junca koji im je dan i pripreme ga. Zatim su prizivali ime Valovo od jutra do podneva, govoreći: „O, Vale, odgovori nam!“ Ali nije bilo ni glasa, ni odgovora. Onda su igrali oko žrtvenika koji je bio napravljen. Kad je došlo podne, Ilija im se podsmehnu i reče: „Vičite glasnije, jer on je bog! Možda se zamislio, ili je zauzet; možda je otputovao, ili spava, pa ga treba probuditi.“ Tada su počeli još glasnije da viču i da se paraju noževima i šilima po svom običaju, dok ih nije oblila krv.
1. Knjiga o carevima 18:1-28 Нови српски превод (NSP)
После много дана, дође реч Господња Илији, у трећој години: „Иди и покажи се Ахаву, а ја ћу послати кишу на земљу.“ Тако Илија оде у сусрет Ахаву. А у Самарији је владала љута глад. Ахав позва Авдију, управитеља двора. Авдија се веома бојао Господа. Кад је Језавеља убијала пророке Господње, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их. Педесет их је сакрио у једну пећину и хранио их хлебом и водом. Ахав рече Авдији: „Обиђи земљу и све изворе воде и све потоке; можда ћемо наћи какву траву да одржимо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.“ Поделили су између себе земљу, где ће који проћи; Ахав је кренуо једним путем, а Авдија је отишао другим путем. Док је Авдија ишао путем, Илија му изађе у сусрет. Препознавши га, Авдија паде ничице и рече: „Јеси ли то ти, господару Илија?“ Он му одговори: „Ја сам. Иди и реци своме господару: ’Илија је овде.’“ Авдија рече на то: „Какав сам грех учинио те дајеш свога слугу у руке Ахавове, да ме убије? Живога ми Господа, Бога твога, нема народа ни царства где мој господар није послао да те траже. Кад би рекли: ’Нема га овде’, он би натерао то царство или народ да се закуну да те нису нашли. А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ Кад ја одем од тебе, Дух Господњи ће те однети ни сам не знам где. Међутим, кад ја будем дошао да то јавим Ахаву, а он те не нађе, он ће ме убити! А твој слуга се боји Господа од своје младости. Зар није било јављено моме господару шта сам урадио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Ја сам сакрио стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину и хранио их хлебом и водом. А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ Па, он ће ме убити!“ Илија рече: „Живога ми Господа над војскама, коме служим, данас ћу се показати пред њим.“ Авдија оде да се сретне с Ахавом, и пошто му је јавио, Ахав оде да се сретне са Илијом. Кад је угледао Илију, Ахав му рече: „Јеси ли ти онај што доводи невољу на Израиља?“ Илија одговори: „Нисам ја тај што је довео невољу на Израиља; то си ти и дом твога оца. Ви сте напустили Господње заповести и отишли за Валима. А сада ми сабери сав Израиљ на гори Кармил и четири стотине педесет Валових пророка, и четири стотине Аштартиних пророка, који једу за Језавељиним столом.“ Ахав посла по сав Израиљ и сабра пророке на гору Кармил. Тада Илија приступи свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе ноге? Ако је Господ Бог, следите њега, а ако је то Вал, следите њега.“ Народ му није одговорио ни речи. Тада Илија рече народу: „Само сам ја остао од пророка Господњих, док је Валових пророка четири стотине педесет. Нека нам се дају два јунца; нека они изаберу себи једног јунца, па нека га расеку на делове и положе га на дрва, али нека не подмећу ватру. Ја ћу урадити исто са другим јунцем и положити га на дрва. Ватру нећу подметати. Ви онда призовите име свога бога а ја ћу призвати име Господње. Онај бог који се одазове ватром, тај је Бог.“ Сав народ одговори: „Предлог је добар.“ Илија рече Валовим пророцима: „Изаберите себи једног јунца и припремите га најпре, јер вас је више. Затим призовите име свога бога, али не подмећите ватру.“ Они узму јунца који им је дан и припреме га. Затим су призивали име Валово од јутра до поднева, говорећи: „О, Вале, одговори нам!“ Али није било ни гласа, ни одговора. Онда су играли око жртвеника који је био направљен. Кад је дошло подне, Илија им се подсмехну и рече: „Вичите гласније, јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет; можда је отпутовао, или спава, па га треба пробудити.“ Тада су почели још гласније да вичу и да се парају ножевима и шилима по свом обичају, док их није облила крв.
1. Knjiga o carevima 18:1-28 Sveta Biblija (SRP1865)
Poslije mnogo vremena, treæe godine, doðe rijeè Gospodnja Iliji govoreæi: idi, pokaži se Ahavu, i pustiæu dažd na zemlju. I otide Ilija da se pokaže Ahavu, a bijaše velika glad u Samariji. I Ahav dozva Avdiju, koji bijaše upravitelj dvora njegova; a Avdija se bojaše Gospoda veoma. Jer kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje, uze Avdija sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu peæinu, i hrani ih hljebom i vodom. I reèe Ahav Avdiji: poði po zemlji na izvore i na potoke, eda bismo našli trave da saèuvamo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka. I podijeliše meðu se zemlju kuda æe iæi; Ahav otide jednijem putem sam, a Avdija otide drugim putem sam. A kad Avdija bijaše na putu, gle, srete ga Ilija; i on ga pozna, i pade nièice, i reèe: jesi li ti, gospodaru moj Ilija? A on mu reèe: ja sam; idi, kaži gospodaru svojemu: evo Ilije. A on reèe: šta sam zgriješio, da slugu svojega predaš u ruke Ahavu da me pogubi? Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nema naroda ni carstva kuda nije slao gospodar moj da te traže: i rekoše: nema ga. A on zakle carstva i narode da te ne mogu da naðu. A ti sada kažeš: idi, kaži gospodaru svojemu: evo Ilije. A kad ja otidem od tebe, duh æe te Gospodnji odnijeti, a ja neæu znati kuda; pa da otidem i prokažem Ahavu, a on da te ne naðe, ubiæe me; a sluga se tvoj boji Gospoda od mladosti svoje. Nije li kazano gospodaru mojemu šta sam uèinio kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje? kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu peæinu, i hranih ih hljebom i vodom. A ti sada kažeš: idi, kaži gospodaru svojemu: evo Ilije. Ubiæe me. A Ilija reèe: tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, danas æu mu se pokazati. Tada otide Avdija pred Ahava, i kaza mu; i Ahav otide pred Iliju. A kad vidje Ahav Iliju, reèe mu Ahav: jesi li ti onaj što nesreæu donosiš na Izrailja? A on reèe: ne donosim ja nesreæe na Izrailja, nego ti i dom oca tvojega ostavivši zapovijesti Gospodnje i pristavši za Valima. Nego sada pošlji i saberi k meni svega Izrailja na goru Karmilsku, i èetiri stotine i pedeset proroka Valovijeh i èetiri stotine proroka iz luga, koji jedu za stolom Jezaveljinim. I posla Ahav k svijem sinovima Izrailjevijem, i sabra one proroke na goru Karmilsku. Tada pristupi Ilija ka svemu narodu i reèe: dokle æete hramati na obje strane? Ako je Gospod Bog, idite za njim; ako li je Val, idite za njim. Ali narod ne odgovori mu ni rijeèi. A Ilija reèe narodu: ja sam sam ostao prorok Gospodnji; a proroka Valovijeh ima èetiri stotine i pedeset. Dajte nam dva junca, i neka oni izberu sebi jednoga, i neka ga isijeku na komade i metnu na drva, ali ognja da ne podmeæu; a ja æu prigotoviti drugoga junca, i metnuæu ga na drva, ali ognja neæu podmetati. Tada prizovite ime svojih bogova, a ja æu prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odzove ognjem onaj neka je Bog. I sav narod odgovori i reèe: dobro reèe. Potom reèe Ilija prorocima Valovijem: izaberite sebi jednoga junca i prigotovite ga prvo, jer je vas više; i prizovite ime bogova svojih, ali ognja ne podmeæite. I uzeše junca, kojega im dade, i prigotoviše, i stadoše prizivati ime Valovo od jutra do podne govoreæi: Vale, usliši nas! Ali ni kaka glasa ni koga da odgovori. I skakahu oko oltara, koji naèiniše. A kad bi u podne, stade im se rugati Ilija govoreæi: vièite veæma; jer je on bog! valjada se nešto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili može biti spava, da se probudi. A oni stadoše vikati iza glasa, i parati se nožima i šilima po svom obièaju, dokle ih krv ne obli.