1. Knjiga o carevima 17:1-16

Ilija Tesvićanin, iz Tesve galadske, reče Ahavu: „Živoga mi Gospoda, Boga Izrailjevog, kome služim: narednih godina neće biti ni rose, ni kiše, osim na moju zapovest.“ Reč Gospodnja dođe Iliji: „Idi odavde i kreni na istok, pa se sakrij kod potoka Horata, istočno od Jordana. Pićeš iz potoka, a ja sam naredio gavranima da te tamo hrane.“ On ode i učini po reči Gospodnjoj. Pošto je otišao, nastanio se kod potoka Horata, istočno od Jordana. Gavrani su mu svako jutro i veče donosili hleb i meso, a pio je iz potoka. Međutim, nakon izvesnog vremena potok je presušio, jer nije bilo kiše u zemlji. Tada mu dođe reč Gospodnja: „Ustani i idi u Sareptu sidonsku i nastani se tamo. Evo, ja sam zapovedio tamo jednoj ženi udovici da te hrani.“ On je ustao i otišao u Sareptu. Kad je došao na gradska vrata, udovica je skupljala granje. On je pozva i reče: „Donesi mi malo vode u krčagu, da pijem.“ Kad je ona pošla da donese, on joj doviknu: „Donesi mi i malo hleba u ruci!“ Ona mu odgovori: „Živoga mi Gospoda, Boga tvoga, nemam nikakvog hleba osim šake brašna u ćupu i malo ulja u krčagu. Evo, skupljam grančicu, dve, da odem kući i da spremim sebi i svom sinu, da pojedemo, pa da umremo.“ Ilija joj reče: „Ne boj se, nego idi i uradi kako si rekla; ali prvo napravi meni hleb od toga i donesi mi, pa onda idi i spremi za sebe i svoga sina. Jer govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Brašno u ćupu se neće potrošiti i ulje u krčagu neće nestati, dok Gospod ne pusti kišu na zemlju.’“ Ona ode i učini kako joj je Ilija rekao; jeli su i ona i on i sav njen dom za dugo vremena. Brašno u ćupu se nije potrošilo niti je ulje u krčagu nestalo, prema reči koju je Gospod rekao preko Ilije.