Trećeg dana Jerovoam i sav Izrailj dođu Rovoamu, pošto je car rekao: „Vratite se k meni za tri dana.“ Car im odgovori grubo, odbacujući savet koji su mu dale starešine. Rekao im je po savetu mladića: „Moj otac vam je natovario težak jaram, a ja ću još dodati na vaš teret; moj otac vas je šibao bičevima, a ja ću vas šibati škorpijama.“ Ali car nije poslušao narod, jer je Gospod tako uredio, da bi ispunio svoju reč, koju je Gospod rekao Jerovoamu, sinu Navatovom, preko Ahije Silomljanina.
Kad je sav Izrailj video da ih car nije poslušao, narod odgovori caru:
„Kakav deo mi imamo s Davidom?
Nema nama nasledstva sa sinom Jesejevim!
U svoje šatore, Izrailju!
Sad se, Davide, sam brini za svoj dom!“
Zatim su se Izrailjci vratili svojim kućama. Car Rovoam je vladao samo nad Izrailjcima koji su živeli u Judinim gradovima.
Car Rovoam je poslao Adorama, nadzornika prinudnog rada, ali ga je sav Izrailj kamenovao, pa je poginuo. Car Rovoam se brzo pope u svoje kočije i pobeže u Jerusalim. Tako se Izrailj pobunio protiv doma Davidovog sve do danas.
Kad je sav Izrailj čuo da se Jerovoam vratio, poslali su po njega i pozvali ga pred skupštinu. Tada su ga zacarili nad svim Izrailjem. Niko drugi nije ostao uz dom Davidov osim Judinog plemena.
Kad se Rovoam vratio u Jerusalim, sabrao je sav dom Judin i sve pleme Venijaminovo, stotinu osamdeset hiljada izabranih ratnika, da ratuju protiv doma Izrailjevog, da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomonovom.
Ali reč Božija dođe Semaju, čoveku Božijem: „Reci Rovoamu, sinu Solomonovom, caru Judinom, i svem domu Judinom i Venijaminovom, i ostalom narodu: ’Ovako kaže Gospod: ne izlazite da ratujete protiv svoje braće Izrailjaca. Neka se svako vrati svojoj kući, jer ova stvar dolazi od mene.’“ Tada su poslušali reč Gospodnju i vratili se kući, prema reči Gospodnjoj.
A Jerovoam je utvrdio Sihem, u Jefremovoj gori, i tu je živeo. Zatim se odselio odande i utvrdio Fanuil.
Jerovoam reče u svom srcu: „Sada bi carstvo moglo da se vrati domu Davidovom. Ako ovaj narod bude nastavio da odlazi u Dom Gospodnji u Jerusalimu da prinosi žrtve, srce ovog naroda će se vratiti njihovom gospodaru Rovoamu, caru Judinom. Onda će me ubiti i vratiti se Rovoamu, caru Judinom.“
Kad je car razmislio o ovome, napravio je dva zlatna teleta i rekao narodu: „Dovoljno ste odlazili u Jerusalim. Evo, tvojih bogova, Izrailju, koji su te izveli iz egipatske zemlje!“ Jedno tele je postavio u Vetilju, a drugo u Danu. To je bila prilika za greh jer je narod otišao pred ono tele u Danu.
On je podigao i kapele na uzvišicama, i postavio sveštenike iz redova naroda, koji nisu bili Leviti. Zatim je Jerovoam uveo praznik osmog meseca, petnaestog dana, poput praznika u Judi, prinoseći žrtve na žrtveniku. Isto je učinio u Vetilju, žrtvujući teladima koje je napravio. U Vetilju je postavio sveštenike uzvišica koje je napravio.
Jerovoam je žrtvovao petnaestog dana, osmog meseca – onog meseca kad je u svom srcu naumio da uvede praznik za Izrailjce – na žrtveniku koji je sagradio u Vetilju. Žrtvovao je i kadio na žrtveniku.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
