Šta onda čine oni koji se krštavaju za mrtve? Ako mrtvi ne uskrsavaju, zašto se krste za njih? Zašto smo i mi svaki čas u opasnosti? Ja svaki dan umirem, braćo, tako mi vas, moje dike po našem Gospodu Isusu Hristu. Ljudski govoreći, kakvu korist imam od toga što sam se borio sa „zverima“ u Efesu? Ako mrtvi ne vaskrsavaju, onda,
„Da jedemo i pijemo,
jer sutra ćemo da pomremo.“
Ne zavaravajte se: „Loše društvo kvari dobre običaje.“ Dođite k sebi i ne grešite više, jer neki ljudi ne znaju Boga. Ovo vam govorim na sramotu.
Ipak, neko može da pita: „Kako mrtvi vaskrsavaju? U kakvom će se telu pojaviti?“ Bezumniče! Seme koje poseješ ne oživljava ako ne umre. Pa i kada seješ, ne seješ izraslu biljku, nego golo zrno, bilo pšenično ili kakvo drugo. A Bog svakom semenu daje telo kakvo hoće, i to svakom semenu njemu svojstven oblik. Jer nije svako telo isto: ljudsko telo je drugačije od tela zveri, telo zveri je drugačije od tela ptica, a telo ptica je drugačije od tela riba. Takođe postoje nebeska i zemaljska tela; ali je sjaj nebeskih tela drugačiji od sjaja zemaljskih tela. Sunce ima svoj sjaj, mesec svoj, a zvezde, opet, svoj sjaj. Pa i zvezda se od zvezde razlikuje po sjaju.
Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih. Seje se propadljivo telo, a vaskrsava nepropadljivo; seje se u sramoti, a vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, a vaskrsava u sili; seje se prirodno telo, a vaskrsava duhovno.
Ako, naime, postoji prirodno telo, postoji i ono duhovno. Jer, ovako je napisano: „Adam, prvi čovek, postade živo biće.“ Poslednji Adam postade Duh koji daje život. Ali nije bilo prvo duhovno telo, nego prirodno, a zatim duhovno. Prvi čovek je zemljan, načinjen od praha zemaljskog, drugi čovek je s neba. Kakav je bio zemljani čovek, takvi su i zemljani ljudi; kakav je nebeski čovek, takvi su i oni nebeski. I kao što u sebi nosimo sličnost sa zemljanim čovekom, tako ćemo nositi sličnost sa nebeskim čovekom.
Ovo kažem, braćo, jer telo i krv ne mogu uzeti učešća u Carstvu Božijem, niti može raspadljivo dobiti u posed neraspadljivo.