1. Korinćanima 14:1-25

Težite za ljubavlju, pokažite revnost za duhovne darove, a posebno da prorokujete. Naime, ko govori drugim jezikom, ne govori ljudima, već Bogu, jer ga niko ne razume, pošto on govori tajne. A ko prorokuje, govori ljudima na izgradnju, ohrabrenje i utehu. Ko govori drugim jezikom, izgrađuje samo sebe, a ko prorokuje, izgrađuje crkvu. Hteo bih da svi govorite drugim jezicima, ali još više da prorokujete, jer je onaj koji prorokuje korisniji od onoga što govori drugim jezicima, osim ako ih tumači, da bi crkva mogla da se izgrađuje. Ako vam ja, braćo, dođem i govorim drugim jezicima, kakvu ćete korist imati od toga, ako vam uz to ne saopštim bilo otkrivenje ili znanje, bilo proroštvo ili pouku? Ako neživi instrumenti koji daju zvuk, svirala ili harfa, ne prave razliku u tonovima, ko će znati šta se svira? Ili ako truba ispusti nejasan zvuk, ko će se spremiti za boj? Isto tako, ako govorite drugim jezikom koji nije razumljiv, ko će znati šta je izrečeno? Govorićete u vetar. Zaista, na svetu ima toliko jezika, i svaki od njih ima značenje. Prema tome, ako ne znam šta jezik znači, biću stranac onome koji govori, a i on će meni biti stranac. Isto tako i vi, pošto već pokazujete revnost za duhovne darove, nastojte da obilujete u onim darovima koji izgrađuju crkvu. Zato onaj koji govori drugim jezikom, neka se moli da može da ga protumači. Naime, ako se ja molim drugim jezikom, moj duh se moli, ali moj um ostaje bez koristi. Šta, dakle, da činim? Moliću se duhom, ali moliću se i umom, pevaću hvalospeve duhom, ali pevaću hvalospeve i umom. Jer ako ti blagosiljaš Boga Duhom, kako će neupućeni reći „amin“ na tvoje zahvaljivanje, kad ne zna šta govoriš? Doduše, ti lepo zahvaljuješ Bogu, ali se drugi ne izgrađuje. Zahvalan sam Bogu što govorim drugim jezicima više od svih vas. Ipak, u crkvi ću radije reći pet razumljivih reči da se svi pouče, nego deset hiljada reči drugim jezikom. Braćo, ne razmišljajte detinjasto, ali budite kao mala deca koja nisu vična zlu. U mislima, pak, budite zreli. U Zakonu je napisano: „Preko onih koji govore drugim jezicima, i usana tuđinaca, govoriću ovome narodu, ali me ni onda neće poslušati – govori Gospod.“ Tako drugi jezici nisu znak za vernike, nego za nevernike. Međutim, proroštvo je za vernike, a ne za nevernike. Ako se, dakle, sva crkva okupi, pa svi počnu da govore drugim jezicima, a pritom uđu neupućeni ili neverni, neće li reći da ste ludi? Ali, ako neupućeni ili nevernik naiđe, a svi prorokuju, sve ga kori, sve ga osuđuje, tada se obelodanjuju tajne njegovog srca. Tako će pasti ničice i pokloniti se Bogu, pa će ispovediti da je Bog zaista u vama.