1. Knjiga dnevnika 21:1-30

Međutim, ustao je Satana protiv Izrailja; on je podstakao Davida da izbroji Izrailj. David reče Joavu i knezovima narodnim: „Idite i popišite Izrailj od Vir-Saveje do Dana, pa mi javite, da znam koliko ih je.“ Joav reče caru: „Neka Gospod, Bog tvoj, umnoži narod stoput više. Ipak, gospodaru moj care, nisu li svi oni tvoji podanici? Zašto moj gospodar car traži ovo? Zašto da navuče greh na Izrailj?“ Ipak careva reč je bila jača od Joava. Tako je Joav otišao, prošao kroz sav Izrailj i vratio se u Jerusalim. Tada je Joav izvestio Davida o broju popisanog naroda; sveg Izrailja je bilo milion i stotinu hiljada ljudi spremnih da se late mača, a Judejaca je bilo četiri stotine sedamdeset hiljada ljudi vičnih maču. Međutim, Joav nije uvrstio Levijevo i Venijaminovo pleme, jer mu je careva naredba bila mrska. To je bilo zlo u očima Gospodnjim, pa je udario Izrailj. Tada je David rekao Bogu: „Teško sam zgrešio zbog toga što sam učinio ovu stvar. A sad, oprosti krivicu svome sluzi, jer sam učinio veliku ludost.“ Gospod reče Gadu, Davidovom videocu: „Idi i reci Davidu: ’Govori Gospod: nudim ti tri stvari; izaberi jednu od njih, a ja ću to dovesti na tebe.’“ Gad dođe Davidu i reče mu: „Govori Gospod: ’Izaberi: hoćeš li da na tebe dođu tri godine gladi, ili da tri meseca trpiš poraz od tvojih dušmana i da te sustiže mač tvojih neprijatelja, ili da tri dana Gospodnji mač, pomor, hara po zemlji, te da Anđeo Gospodnji pustoši sve krajeve Izrailja? Razmisli i odluči kakav odgovor da donesem onome koji me je poslao.’“ David odgovori Gadu: „Na velikoj sam muci… Neka padnem u ruke Gospodnje, jer je veliko njegovo milosrđe; samo da ne padnem u ljudske ruke.“ Tada je Gospod poslao pomor na Izrailj, i umrlo je sedamdeset hiljada ljudi u Izrailju. Bog je poslao Anđela na Jerusalim da ga uništi, ali baš kad je trebalo da ga uništi, Gospod je pogledao i odustao od nevolje. Tada je rekao Anđelu koji je usmrćivao narod: „Dosta je! Povuci svoju ruku!“ A Anđeo Gospodnji je stajao kod gumna Orne Jevusejca. Kad je David podigao svoj pogled, ugledao je Anđela Gospodnjeg kako stoji između zemlje i neba sa isukanim mačem u ruci, koja je bila ispružena nad Jerusalimom. Tada su David i starešine pali ničice obučeni u kostret. David reče Bogu: „Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam zgrešio i učinio ovo opako delo; ali ovo stado, šta su oni učinili? O, Gospode, Bože moj, neka tvoja ruka padne na mene i na dom moga oca; samo da tvoj narod ne bude pomoren!“ Tada je Anđeo Gospodnji poslao Gada da kaže Davidu da ode i podigne Gospodu žrtvenik na gumnu Orne Jevusejca. David ode i učini po Gadovoj reči, koju je rekao u ime Gospodnje. Dok je Orna vršio pšenicu, okrenuo se i ugledao Anđela. Njegova četiri sina su se sakrila. A David je otišao k Orni. Kad je Orna pogledao, video je Davida, pa je izašao sa gumna i poklonio se Davidu licem do zemlje. David reče Orni: „Daj mi ovo mesto, gumno, da na njemu podignem žrtvenik Gospodu. Prodaj mi ga po punoj ceni, da se zaustavi ova pošast nad narodom.“ Orna odgovori Davidu: „Uzmi, pa neka moj gospodar učini što mu je po volji. Evo, ja ću dati volove za žrtvu svespalnicu, mlat za drva i pšenicu za žitnu žrtvu; sve ću to dati.“ Car reče Orni: „Ne, nego ću ih kupiti po punoj ceni. Neću prineti Gospodu nešto što pripada tebi, i neću prineti svespalnice koje me ništa ne koštaju.“ David je platio Orni za to mesto u vrednosti od šest stotina zlatnih šekela. Tamo je David sagradio žrtvenik Gospodu i prineo žrtve svespalnice i žrtve mira. Zatim je prizvao Gospoda, a on se odazvao ognjem sa neba na žrtveniku za žrtve svespalnice. Onda je Gospod zapovedio Anđelu i on je vratio mač u korice. U ono vreme, kad je David video da se Gospod odazvao na gumnu Orne Jevusejca, počeo je tamo da prinosi žrtve. Prebivalište Gospodnje koje je napravio Mojsije u pustinji i žrtvenik za žrtve svespalnice bili su u ono vreme na uzvišici kod Gavaona. Međutim, David nije mogao da ide k njemu da pita Boga za savet, jer ga je bio obuzeo strah od mača Anđela Gospodnjeg.