1. Knjiga dnevnika 21:1-30
1. Knjiga dnevnika 21:1-30 Novi srpski prevod (NSPL)
Međutim, ustao je Satana protiv Izrailja; on je podstakao Davida da izbroji Izrailj. David reče Joavu i knezovima narodnim: „Idite i popišite Izrailj od Vir-Saveje do Dana, pa mi javite, da znam koliko ih je.“ Joav reče caru: „Neka Gospod, Bog tvoj, umnoži narod stoput više. Ipak, gospodaru moj care, nisu li svi oni tvoji podanici? Zašto moj gospodar car traži ovo? Zašto da navuče greh na Izrailj?“ Ipak careva reč je bila jača od Joava. Tako je Joav otišao, prošao kroz sav Izrailj i vratio se u Jerusalim. Tada je Joav izvestio Davida o broju popisanog naroda; sveg Izrailja je bilo milion i stotinu hiljada ljudi spremnih da se late mača, a Judejaca je bilo četiri stotine sedamdeset hiljada ljudi vičnih maču. Međutim, Joav nije uvrstio Levijevo i Venijaminovo pleme, jer mu je careva naredba bila mrska. To je bilo zlo u očima Gospodnjim, pa je udario Izrailj. Tada je David rekao Bogu: „Teško sam zgrešio zbog toga što sam učinio ovu stvar. A sad, oprosti krivicu svome sluzi, jer sam učinio veliku ludost.“ Gospod reče Gadu, Davidovom videocu: „Idi i reci Davidu: ’Govori Gospod: nudim ti tri stvari; izaberi jednu od njih, a ja ću to dovesti na tebe.’“ Gad dođe Davidu i reče mu: „Govori Gospod: ’Izaberi: hoćeš li da na tebe dođu tri godine gladi, ili da tri meseca trpiš poraz od tvojih dušmana i da te sustiže mač tvojih neprijatelja, ili da tri dana Gospodnji mač, pomor, hara po zemlji, te da Anđeo Gospodnji pustoši sve krajeve Izrailja? Razmisli i odluči kakav odgovor da donesem onome koji me je poslao.’“ David odgovori Gadu: „Na velikoj sam muci… Neka padnem u ruke Gospodnje, jer je veliko njegovo milosrđe; samo da ne padnem u ljudske ruke.“ Tada je Gospod poslao pomor na Izrailj, i umrlo je sedamdeset hiljada ljudi u Izrailju. Bog je poslao Anđela na Jerusalim da ga uništi, ali baš kad je trebalo da ga uništi, Gospod je pogledao i odustao od nevolje. Tada je rekao Anđelu koji je usmrćivao narod: „Dosta je! Povuci svoju ruku!“ A Anđeo Gospodnji je stajao kod gumna Orne Jevusejca. Kad je David podigao svoj pogled, ugledao je Anđela Gospodnjeg kako stoji između zemlje i neba sa isukanim mačem u ruci, koja je bila ispružena nad Jerusalimom. Tada su David i starešine pali ničice obučeni u kostret. David reče Bogu: „Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam zgrešio i učinio ovo opako delo; ali ovo stado, šta su oni učinili? O, Gospode, Bože moj, neka tvoja ruka padne na mene i na dom moga oca; samo da tvoj narod ne bude pomoren!“ Tada je Anđeo Gospodnji poslao Gada da kaže Davidu da ode i podigne Gospodu žrtvenik na gumnu Orne Jevusejca. David ode i učini po Gadovoj reči, koju je rekao u ime Gospodnje. Dok je Orna vršio pšenicu, okrenuo se i ugledao Anđela. Njegova četiri sina su se sakrila. A David je otišao k Orni. Kad je Orna pogledao, video je Davida, pa je izašao sa gumna i poklonio se Davidu licem do zemlje. David reče Orni: „Daj mi ovo mesto, gumno, da na njemu podignem žrtvenik Gospodu. Prodaj mi ga po punoj ceni, da se zaustavi ova pošast nad narodom.“ Orna odgovori Davidu: „Uzmi, pa neka moj gospodar učini što mu je po volji. Evo, ja ću dati volove za žrtvu svespalnicu, mlat za drva i pšenicu za žitnu žrtvu; sve ću to dati.“ Car reče Orni: „Ne, nego ću ih kupiti po punoj ceni. Neću prineti Gospodu nešto što pripada tebi, i neću prineti svespalnice koje me ništa ne koštaju.“ David je platio Orni za to mesto u vrednosti od šest stotina zlatnih šekela. Tamo je David sagradio žrtvenik Gospodu i prineo žrtve svespalnice i žrtve mira. Zatim je prizvao Gospoda, a on se odazvao ognjem sa neba na žrtveniku za žrtve svespalnice. Onda je Gospod zapovedio Anđelu i on je vratio mač u korice. U ono vreme, kad je David video da se Gospod odazvao na gumnu Orne Jevusejca, počeo je tamo da prinosi žrtve. Prebivalište Gospodnje koje je napravio Mojsije u pustinji i žrtvenik za žrtve svespalnice bili su u ono vreme na uzvišici kod Gavaona. Međutim, David nije mogao da ide k njemu da pita Boga za savet, jer ga je bio obuzeo strah od mača Anđela Gospodnjeg.
1. Knjiga dnevnika 21:1-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Нечастиви устаде против Израиља и наговори Давида да преброји Израиљ. Давид рече Јоаву и вођама народним: „Идите, пребројте синове Изриљеве од Вирсавеје до Дана, па ми јавите да знам колико их има.” Међутим, Јоав рече: „Нека Господ да свом народу сто пута више него што има сад. Зар нису, господару мој, царе, они слуге господару моме? Зашто то тражи господар мој? Зашто да кривица буде на Израиљу?” Давидова реч надјача Јоавову. Јоав отиде, обиђе сав Израиљ, па се врати у Јерусалим. Јоав предаде Давиду број пописаног народа. Целог Израиља било је милион и сто хиљада људи вичних мачу, а Јудејаца четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу. Племе Левијево и Венијаминово није пребројао јер је Јоаву била мрска царева заповест. То је било мрско и у Божјим очима и казни Израиљ. Давид рече Богу: „Сагрешио сам веома што сам то учинио, али опрости слуги своме кривицу јер сам радио веома лудо.” Господ рече пророку Давидовом Гаду говорећи: „Иди и кажи Давиду да овако говори Господ: ‘Троје ти нудим, па изабери једно да ти учиним.’” Гад дође Давиду и рече: „Овако говори Господ, па бирај: ‘Или глад три године или три месеца да бежиш пред непријатељима својим, а мач непријатеља твојих да те стиже, или да три дана буде мач Господњи и помор по земљи и да анђео Господњи убија по свим крајевима Израиљевим.’ Сад види шта да одговорим оном који ме је послао.” Давид рече Гаду: „На великој сам муци. Нека паднем у руке Господу јер је велико милосрђе његово, а у руке људске да не паднем!” Тако пусти Господ помор на Израиљ и помре седамдесет хиљада људи. Бог посла анђела у Јерусалим да истребљује. Док је убијао, погледа Господ, сажали се на несрећу и рече анђелу који је убијао: „Доста је! Спусти руку своју!” Анђео Господњи је стајао код њиве Орнана Јевусејца. Давид подиже очи и виде анђела Господњег како стоји између земље и неба, а у руци му исукан мач који је подигао на Јерусалим. Тада падоше Давид и старешине ничице обучени у кострет. Потом Давид рече Богу: „Зар нисам ја заповедио да се преброји народ? Ја сам тај који је згрешио и зло учинио. Шта су учиниле ове овце? Господе, Боже мој! Нека се рука твоја обруши на мене и на дом оца мога, а не на тај народ да се затре.” Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да се успне и да начини жртвеник на њиви Орнана Јевусејца. Давид пође горе по речи Гадовој коју каза у име Господа. Када се Орнан окрену, виде анђела па се сакри са четири сина своја. Орнан је био у вршидби пшенице. Давид дође до Орнана. Орнан погледа, спази Давида, изађе с њиве и поклони се Давиду лицем до земље. Тада Давид рече Орнану: „Дај ми ту њиву да на њој начиним жртвеник Господу. Дај ми је за новац, колико вреди, да би престао помор у народу.” Орнан одговори Давиду: „Узми је и нека чини господар мој, цар, шта мисли да је добро. Види, дајем и волове за жртве паљенице, млатилице за потпалу и пшеницу за принос. Све то дарујем!” Давид рече Орнану: „Не, него ћу да купим за новац по цени, јер нећу да принесем Господу оно што је твоје, ни да принесем жртве паљенице које су поклоњене.” Потом Давид даде Орнану за оно место шест стотина сикала злата. Ту Давид начини жртвеник Господу и принесе жртве паљенице и жртве захвалне. Кад призва Господа, он га услиши и пусти огањ с неба на жртвеник за паљенице. Анђелу Господ заповеди да врати мач свој у корице. У то време Давид схвати да га је Господ услишио на њиви Орнана Јевусејца и принесе тамо жртве. Пребивалиште Господње које је Мојсије начинио у пустињи и жртвеник за жртве паљенице били су у то време на узвишењу у Гаваону. Давид више није могао да иде тамо да тражи Бога јер се уплашио мача анђела Господњег.
1. Knjiga dnevnika 21:1-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сатана се диже против Израела и подстакну Давида да изврши попис Израела. Давид рече Јоаву и заповедницима војске: »Идите и пребројте Израелце од Беер-Шеве до Дана, па ме известите, да знам колико их има.« Јоав рече: »Учинио ГОСПОД да његовог народа буде још сто пута више. Али, мој господару царе, зар нису сви они твоји поданици? Зашто хоћеш да урадиш тако нешто? Зашто да навучеш кривицу на Израел?« Али царева реч била је јача од Јоавове, па Јоав оде, прође целим Израелом и врати се у Јерусалим. Он извести Давида о укупном броју мушкараца способних за војску: у целом Израелу било је милион и сто хиљада људи коју су умели да рукују мачем, а у Јуди четири стотине седамдесет хиљада. Али Јоав није пребројао Левите и Венијаминовце, јер му је царево наређење било одвратно. А то наређење је било зло и у Божијим очима, па он казни Израел. Тада Давид рече Богу: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.« ГОСПОД рече Гаду, Давидовом видеоцу: »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘« Гад оде Давиду и рече му: »Овако каже ГОСПОД: ‚Изабери: три године глади или да те три месеца сатиру непријатељи и да те њихови мачеви сустижу или три дана ГОСПОДЊЕГ мача – три дана помора у земљи када ће анђео ГОСПОДЊИ пустошити сваки део Израела.‘ Сада, дакле, одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.« Давид рече: »На великој сам муци. Дај да паднем у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост веома велика. Али немој да паднем у руке људима.« Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, од кога погину седамдесет хиљада људи у Израелу. А Бог посла анђела да уништи и Јерусалим. Али када је анђео почео то да чини, ГОСПОД то виде и сажали се због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!« Анђео је тада стајао код гумна Орнана Јевусејца. Давид подиже поглед и угледа анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји између неба и земље, а у руци му исукан мач дигнут над Јерусалимом. Тада се Давид и старешине обукоше у кострет и падоше ничице. Давид рече Богу: »Зар нисам ја наредио да се изброје мушкарци способни за војску? Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? ГОСПОДЕ, Боже мој, казни мене и моју породицу, али немој да овај помор остане на твом народу.« Тада анђео ГОСПОДЊИ нареди Гаду да каже Давиду да оде и подигне жртвеник ГОСПОДУ на гумну Орнана Јевусејца. И Давид оде, послушавши оно што му је Гад рекао у ГОСПОДЊЕ име. Док је Орнан вејао пшеницу, осврну се и виде анђела, а његова четири сина, која су била с њим, сакрише се. Уто се приближи Давид. Када га је Орнан угледао, сиђе са гумна и ничице му се поклони. Давид му рече: »Дај ми земљу на којој ти је ово гумно, да на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом. Продај ми је по пуној цени.« А Орнан рече: »Узми је! Нека мој господар цар уради што год му драго, а ја ћу, ево, дати волове за жртву паљеницу, млатила за дрва и пшеницу за житну жртву. Све ћу то дати.« Али цар Давид му одврати: »Не, хоћу да ти платим пуну цену. Нећу да узмем за ГОСПОДА оно што је твоје, нити да приносим жртве паљенице које ме ништа не стају.« Тако Давид за ону земљу плати Орнану шест стотина шекела злата, па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе му жртве паљенице и жртве за заједништво. Он призва ГОСПОДА, и ГОСПОД га услиши огњем који се с неба спусти на жртвеник за жртве паљенице. Тада ГОСПОД заповеди анђелу, и овај врати свој мач у корице. У то време, пошто је видео да га је ГОСПОД тамо услишио, Давид је приносио жртве на гумну Орнана Јевусејца. Боравиште ГОСПОДЊЕ, које је Мојсије био направио у пустињи, и жртвеник за жртве паљенице били су тада на узвишици у Гивону. Али Давид није смео да оде пред њега, да пита Бога, јер се бојао мача анђела ГОСПОДЊЕГ.
1. Knjiga dnevnika 21:1-30 Нови српски превод (NSP)
Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“ Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“ Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу. Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ. Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“ Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“ Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“ Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“ Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца. Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет. Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“ Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње. Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље. Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави ова пошаст над народом.“ Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“ Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“ Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела. Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице. У оно време, кад је Давид видео да се Господ одазвао на гумну Орне Јевусејца, почео је тамо да приноси жртве. Пребивалиште Господње које је направио Мојсије у пустињи и жртвеник за жртве свеспалнице били су у оно време на узвишици код Гаваона. Међутим, Давид није могао да иде к њему да пита Бога за савет, јер га је био обузео страх од мача Анђела Господњег.
1. Knjiga dnevnika 21:1-30 Sveta Biblija (SRP1865)
Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja. I reèe David Joavu i knezovima narodnijem: idite, izbrojte sinove Izrailjeve od Virsaveje dori do Dana, pa mi javite da znam koliko ih ima. Ali Joav reèe: neka doda Gospod narodu svojemu koliko ga je sada još sto puta toliko; nijesu li, care gospodaru moj, svi sluge gospodaru mojemu? zašto traži to gospodar moj? zašto da bude na grijeh Izrailju? Ali rijeè careva nadjaèa Joava. I tako otide Joav i obide svega Izrailja, pa se vrati u Jerusalim. I dade Joav broj prepisanoga naroda Davidu; i bijaše svega naroda Izrailjeva tisuæa tisuæa i sto tisuæa ljudi koji mahahu maèem, a naroda Judina èetiri stotine i sedamdeset tisuæa ljudi koji mahahu maèem. A plemena Levijeva i Venijaminova ne izbroji s njima, jer mrska bješe Joavu zapovijest careva. A ne bješe mila Bogu ta stvar; zato udari Izrailja. I David reèe Bogu: sagriješih veoma što to uradih; ali uzmi bezakonje sluge svojega, jer veoma ludo radih. A Gospod reèe Gadu vidiocu Davidovu govoreæi: Idi kaži Davidu i reci: ovako veli Gospod: troje ti dajem, izberi jedno da ti uèinim. I doðe Gad k Davidu i reèe mu: tako veli Gospod, biraj: Ili glad za tri godine, ili tri mjeseca da bježiš od neprijatelja svojih i maè neprijatelja tvojih da te stiže, ili tri dana maè Gospodnji i pomor da bude u zemlji i anðeo Gospodnji da ubija po svijem krajevima Izrailjevijem. Sada dakle gledaj što æu odgovoriti onomu koji me je poslao. A David reèe Gadu: u tjeskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je veoma velika milost njegova; a ljudima da ne zapadnem u ruke. I tako pusti Gospod pomor na Izrailja, te pade Izrailja sedamdeset tisuæa ljudi. I posla Gospod anðela u Jerusalim da ga ubija; i kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se sa zla; i reèe anðelu koji ubijaše: dosta, spusti ruku svoju. A anðeo Gospodnji stajaše kod gumna Ornana Jevusejina, A David podiže oèi svoje i vidje anðela Gospodnjega gdje stoji izmeðu zemlje i neba a u ruci mu go maè, kojim bješe zamahnuo na Jerusalim; i pade David i starješine nièice, obuèeni u kostrijet. I reèe David Bogu: nijesam li ja zapovjedio da se izbroji narod? ja sam dakle zgriješio i zlo uèinio; a te ovce šta su uèinile? Gospode Bože moj, neka se ruka tvoja obrati na me i na dom oca mojega; ali ne na taj narod da ga potre. Tada anðeo Gospodnji reèe Gadu da kaže Davidu da izide gore i naèini oltar Gospodu na gumnu Ornana Jevusejina. I izide David po rijeèi Gadovoj, koju mu reèe u ime Gospodnje. A Ornan okrenuv se ugleda anðela, i sakri se sa èetiri sina svoja. Jer Ornan vrsijaše pšenicu. Utom doðe David do Ornana; i pogledav Ornan kad vidje Davida izide iz gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje. Tada reèe David Ornanu: daj mi to gumno da naèinim na njemu oltar Gospodu; za novce koliko vrijedi daj mi ga, da bi prestao pomor u narodu. A Ornan reèe Davidu: uzmi i neka èini gospodar moj car što mu je drago; evo dajem i volove za žrtve paljenice, i kola za drva, i pšenicu za dar; sve to dajem. A car David reèe Ornanu: ne, nego æu kupiti za novce šta vrijedi, jer neæu da prinesem Gospodu što je tvoje ni da prinesem žrtve paljenice poklonjene. I dade David Ornanu za ono mjesto na mjeru šest stotina sikala zlata. I ondje naèini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice. I zapovjedi Gospod anðelu, te vrati maè svoj u korice. U ono vrijeme vidjev David da ga Gospod usliši na gumnu Ornana Jevusejina prinošaše žrtve ondje. A šator Gospodnji, koji naèini Mojsije u pustinji, i oltar za žrtve paljenice bijaše u to vrijeme na visini u Gavaonu. I David ne može iæi k njemu da traži Boga, jer se uplaši od maèa anðela Gospodnjega.