1. Knjiga dnevnika 13:1-14

David je većao sa zapovednicima nad hiljadama i stotinama i sa svim vojvodama. David reče svem zboru Izrailjevom: „Ako smatrate da je to dobro i ako je po volji Gospoda, Boga našega, hajde da poručimo ostaloj braći po celoj Izrailjevoj zemlji, i sveštenicima i Levitima po gradovima sa svojim pašnjacima, da se okupe k nama. Prenesimo k sebi Kovčeg Boga našega, jer ga nismo tražili za Saulovog doba.“ Sav zbor se složio da se tako uradi, jer je to bilo pravo u očima svega naroda. Tako je David okupio sav Izrailj od Sihora egipatskog do Levo-Amata, da donesu Kovčeg Božiji iz Kirijat-Jarima. David i sav Izrailj su otišli u Valu, to jest, Kirijat-Jarim u Judi, da donesu odande Kovčeg Boga, Gospoda, koji nosi ime po Gospodu koji sedi nad heruvimima. Kovčeg Božiji su doneli na novim zapregama iz Avinadavovog doma, a Uza i Ahijo su vozili zaprege. David i sav Izrailj se veselio pred Gospodom iz sve snage, s pesmama, lirama, bubnjevima, dairama, i trubama. Kad su došli do Hadonovog gumna, Uza pruži ruku i prihvati Kovčeg Božiji, jer su ih volovi nagnuli u stranu. Ali Gospod planu gnevom na Uzu i udari ga na tom mestu jer je stavio ruku na Kovčeg. Tako je umro pred Bogom. David je bio ljut zbog toga što je Gospod usmrtio Uzu, pa je prozvao to mesto Fares-Uza , i tako se zove do danas. Tog dana se David uplašio od Boga, pa je rekao: „Kako ću ja onda doneti Kovčeg Božiji k meni?“ David nije odneo Kovčeg k sebi u Davidov grad, nego ga je sklonio u kuću Gaćanina Ovid-Edoma. Kovčeg Božiji je ostao tri meseca u kući Ovid-Edoma, i Gospod je blagoslovio Ovid-Edoma i sve što je imao.