Лука 23

Исус пред Пилатом

(Мт 27, 1-14; Мк 15, 1-5; Јн 18, 28-38)

1И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату. 2Тада почеше да га оптужују говорећи: „Нашли смо овога као отпађује наш народ и забрањује да се даје порез цару, а за себе говори да је Христос цар.” 3На то га Пилат упита: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му у одговору рече: „Ти кажеш.” 4Пилат пак рече првосвештеницима и светини: „Не налазим никакве кривице на овом човеку.” 5Али они наваљиваху говорећи: „Он буни народ учећи по целој Јудеји – почевши од Галилеје па довде.”

Исус пред Иродом Антипом

6Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац, 7и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. 8А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло јер је одавно желео да га види зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега. 9И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа. 10Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно. 11Тада га Ирод са својим војницима понизи и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату. 12А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у завади.

Исусова осуда

(Мт 27, 15-26; Мк 15, 6-15; Јн 18, 38—19, 16)

13Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ, 14па им рече: „Довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам га пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за коју га оптужујете. 15А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт. 16Зато хоћу да га ослободим – пошто га казним.” 17А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња. 18Али они сви скупа повикаше говорећи: „Узми овога, а Вараву нам ослободи.” 19Овај је био бачен у тамницу због некакве побуне у граду и због убиства. 20А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса. 21Али они викаху говорећи: „Распни га, распни!” 22Тада им по трећи пут рече: „Па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога, хоћу да га ослободим – пошто га казним.” 23Они су, међутим, наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача, 24те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи. 25Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због побуне и убиства. Исуса пак предаде њима на вољу.

Распеће

(Мт 27, 32-56; Мк 15, 21-41; Јн 19, 17-37)

26И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине, који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом. 27А за њим је ишло велико мноштво народа и жена, које су за њим жалиле и нарицале. 28Исус се обазре на њих и рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом. 29Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’ 30Тада ће почети да говоре горама: ‘Падните на нас’, и бреговима: ‘Покријте нас’; 31јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?” 32А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим. 33Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране. 34А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине. 35Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.” 36Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат 37и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!”

38А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.”

39А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.” 40А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен? 41А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.” 42И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.” 43А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.” 44А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог, 45при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола. 46Тада Исус повика веома гласно и рече: „Оче, предајем свој дух у твоје руке.” И кад ово рече, издахну. 47А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.” 48И сва светина која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса. 49А сви њени познаници стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје – и гледаху ово.

Исусов погреб

(Мт 27, 57-60; Мк 15, 42-47; Јн 19, 38-42)

50И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, честит и праведан човек, 51он није пристао на њихову одлуку и њихово дело, из Ариматеје, јудејског града, који је очекивао царство Божје, 52приступи Пилату и заиска Исусово тело. 53И кад га скиде, обави га платном, те га стави у гроб усечен у камену – у коме још нико никада није лежао. 54А био је петак, и субота освиташе. 55За њим су пошле и жене које су доше са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело. 56Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру – по закону.

Selectat acum:

Лука 23: SNP_CNZ

Evidențiere

Partajează

Copiază