Јован 8

Жена ухваћена у прељуби

1Исус оде на Маслинску гору. 2А ујутру дође опет у храм, и сав је народ долазио к њему, а он седе и учаше их. 3Тада књижевници и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби, па је поставише у средину 4и рекоше му: „Учитељу, ова жена је ухваћена управо кад је чинила прељубу. 5А Мојсије нам је у Закону наредио да такве жене камењем убијемо. Шта ти кажеш на то?” 6Ово пак рекоше кушајући га, да би имали за шта да га оптуже. Но Исус се саже доле и писаше прстом по земљи. 7Али како су га и даље питали, исправи се и рече им: „Ко је од вас безгрешан, нека први баци камен на њу.” 8И опет се саже, те писаше по земљи. 9А они чувши то излажаху један по један, почевши од најстаријих до последњих. Тако оста сам Исус и жена, стојећи на средини. 10Исус се тада исправи и рече јој: „Жено, где су? Ниједан те не осуди?” 11Она рече: „Нико, Господе.” На то јој Исус рече: „Не осуђујем те ни ја; иди и одсад више не греши.”

Исус светлост свету

12Опет прозбори Исус говорећи: „Ја сам светлост света; ко иде за мном, неће ходити по тами, него ће имати животну светлост.” 13Фарисеји пак рекоше: „Ти сведочиш сам за себе; није истинито твоје сведочанство.” 14Одговори Исус и рече им: „И ако сведочим за себе самога, моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем; а ви не знате одакле долазим нити куда идем. 15Ви судите по спољашњости, ја не судим никоме. 16Ако ја и судим, мој суд је истинит, јер нисам сам, него ја и Отац који ме је послао. 17И у вашем закону стоји написано да је истинито сведочанство двојице људи. 18Ја сведочим за себе, а сведочи за мене и Отац који ме је послао.” 19Тада му рекоше: „Где је твој отац?” Одговори Исус: „Не знате ни мене ни мога Оца; кад бисте знали мене, знали бисте и мога Оца.” 20Ове речи је изговорио код ризнице кад је учио у храму; нико га не ухвати јер још не беше дошао његов час.

Упозорење неверним Јудејцима

21Тада им опет рече: „Ја одлазим и тражићете ме, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим – ви не можете доћи.” 22На то Јудејци рекоше: „Да неће да се убије кад каже: ‘Куд ја одлазим, ви не можете доћи’?” 23Рече им још: „Ви потичете одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога свега, ја нисам од овога света. 24Добро вам рекох да ћете умрети у својим гресима; ако, наиме, не поверујете да сам то ја, умрећете у својим гресима.” 25Тада му рекоше: „Ко си ти?” Рече им Исус: „Што вам уопште и говорим? 26Имам много да говорим о вама и да судим; али је истинит онај који ме је послао и ја говорим свету оно што сам чуо од њега.” 27Нису схватили да им је говорио о Оцу. 28Зато им рече Исус: „Кад подигнете Сина човечјег, тада ћете сазнати да сам то ја и да ништа не чиним сам од себе, него говорим оно што ме је научио Отац. 29И са мном је онај који ме је послао; није ме оставио самог, јер ја свагда чиним оно што је њему угодно.”

Христова истина и Авраамови потомци

30Кад је ово говорио, многи повероваше у њега. 31Стога рече Исус Јудејцима који су му поверовали: „Ако ви останете у мојој науци, онда сте заиста моји ученици, 32и сазнаћете истину, и истина ће вас ослободити.” 33Одговорише му: „Ми смо Авраамово потомство и никад никоме нисмо робовали. Како ти говориш: ‘Бићете слободни?’” 34Одговори им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам да је сваки који греши роб греха. 35А роб не остаје у кући довека; Син остаје довека. 36Ако вас, дакле, Син ослободи, бићете стварно слободни. 37Знам да сте Авраамово потомство; али тражите да ме убијете зато што моја реч нема места у вама. 38Ја говорим оно што сам видео од свога Оца; чините и ви што сте чули од вашега оца.” 39Одговорише и рекоше му: „Авраам је наш отац.” Исус им рече: „Ако сте Авраамова деца, чините Авраамова дела. 40Ви, међутим, сада тражите да убијете мене, човека који вам је казао истину коју је чуо од Бога. Авраам тако шта није учинио. 41Ви чините дела свога оца.” Рекоше му: „Ми нисмо рођени из блуда, једног оца имамо – Бога.”

42Рече им Исус: „Кад би Бог био ваш отац, волели бисте мене; јер сам ја од Бога изашао и дошао; и нисам сам од себе дошао, него ме је он послао. 43Зашто не разумете мој говор? Зато што не можете да слушате моју реч. 44Ви потичете од оца ђавола и хоћете да чините жеље свога оца. Он је био убица људски од почетка и у истини се није учврстио, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, од свога говори, пошто је лажа и отац лажи. 45Мени не верујете што вам говорим истину. 46Ко ме од вас прекорева за грех? Ако говорим истину, зашто ми ви не верујете? 47Ко је од Бога, слуша речи Божје; зато ви не слушате што нисте од Бога.”

48Одговорише Јудејци и рекоше му: „Не говоримо ли ми лепо да си ти Самарићанин и да је демон теби?” 49Одговори Исус: „Немам ја демона, него поштујем свога Оца, а ви ме презирете. 50Ја не тражим своје славе; има ко тражи и суди. 51Заиста, заиста, кажем вам: ако ко одржи моју реч, неће видети смрти довека.” 52Рекоше му Јудејци: „Сад смо сазнали да је демон у теби. Авраам је умро, а и пророци. Ти пак кажеш: ‘Ако ко сачува моју реч, неће окусити смрти довека.’ 53Да ниси ти већи од оца нашега Авраама, који је умро? И пророци помреше; за кога се ти сам издајеш?” 54Одговори Исус: „Ако ја прослављам самога себе, ништавна је моја слава; мене прославља мој Отац, за кога ви говорите да је ваш Бог, 55и – ви га нисте упознали, а ја га познајем. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа, као и ви; него, знам га и држим његову реч. 56Авраам, отац ваш, радовао се да види мој дан, и видео је и обрадовао се.” 57На то му рекоше Јудејци: „Немаш још педесет година, а видео си Авраама?” 58Рече им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: ја постојим пре но што се Авраам родио.” 59Тада узеше камење да баце на њега, али се Исус сакри и изађе из храма.

Selectat acum:

Јован 8: SNP_CNZ

Evidențiere

Partajează

Copiază