Јован 6

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14, 13-33; Мк 6, 30-52; Лк 9, 10-17)

1После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског. 2А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима. 3Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима. 4А беше близу Пасха, јудејски празник. 5Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: „Одакле ћемо купити хлеба да се ови нахране?” 6Ово је пак рекао кушајући га, јер је сам знао шта ће чинити. 7Одговори му Филип: „За две стотине динара хлеба њима није довољно да сваки нешто мало добије.” 8Рече му један од његових ученика Андреј, брат Симона Петра: 9„Има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?” 10А Исус рече: „Посадите људе.” Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи. 11Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели. 12А кад се наситише, рече својим ученицима: „Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне!” 13Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комада од пет јечмених хлебова – што претече онима који су јели.

14Људи пак, видевши чудо које учини, рекоше: „Ово је заиста пророк који треба да дође на свет.” 15Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку да би га прогласили царем, повуче се опет сам у гору.

Исус хода по води

16А кад би вече, сиђоше његови ученици на море, 17па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима, 18док се море узбуркало од силнога ветра. 19Пошто су пловили око двадесет пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише. 20Но он им рече: „Ја сам, не плашите се.” 21Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли.

Исус – хлеб живота

22Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог чамца сем једнога и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли. 23Дођоше из Тиверијаде други чамци близу места где су јели хлеб кад је Господ захвалио Богу. 24И кад народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса. 25А кад га нађоше с оне стране мора, рекоше му: „Рави, како си се нашао овде?”

26Одговори им Исус и рече: „Заиста, заиста, кажем вам: тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се. 27Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечји дати, јер је њега потврдио Бог Отац.” 28Тада му рекоше: „Шта да радимо да бисте чинили дела Божја?” 29Одговори Исус и рече им: „Ово је дело Божје – да верујете у онога кога је он послао.” 30Они му пак рекоше: „Какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш? 31Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: ‘Хлеб с неба даде им да једу.’” 32Рече им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: није вам Мојсије дао хлеб с неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб с неба. 33Јер Божји хлеб је онај што силази с неба и даје живот свету.” 34Тада му рекоше: „Господе, дај нам свагда тај хлеб.” 35Рече им Исус: „Ја сам хлеб живота, ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднети никада.” 36Али вам рекох: „Иако сте ме видели – не верујете. 37Све што ми даје Отац, доћи ће к мени, и онога који иде к мени нећу избацити, 38јер нисам сишао с неба да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао. 39А ово је воља онога који ме је послао: да не изгубим ништа од онога што ми је дао, него да то васкрснем у последњи дан. 40Јер је то воља мога Оца да сваки који гледа Сина и верује у њега – има живот вечни, те да га ја васкрснем у последњи дан.”

41Јудејци су гунђали против њега зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао с неба”, 42и говораху: „Није ли то Исус, син Јосифов, чијег оца и мајку знамо? Како сад каже да је сишао с неба?” 43Одговори Исус и рече им: „Не гунђајте међу собом. 44Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути у последњи дан. 45У Пророцима је написано: ‘И биће сви од Бога научени.’ Сваки ко је чуо од Оца и научио, долази к мени. 46Не да је ко видео оца, сем Онога који је од Бога, тај је видео Оца. 47Заиста, заиста, кажем вам: ко верује, има вечни живот.

48Ја сам хлеб живота. 49Очеви ваши једоше ману у пустињи и умреше. 50Ово је хлеб који силази с неба, да се од њега једе и не умре. 51Ја сам живи хлеб који је сишао с неба. Ако ко једе од овога хлеб, живеће довека; и хлеб који ћу ја дати јесте тело моје – за живот света.” 52А Јудејци се препираху међу собом говорећи: „Како он може да нам да своје тело да једемо?”

53Тада им Исус рече: „Заиста, заиста, кажем вам: ако не једете тело Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи. 54Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан. 55Јер моје тело је право јело и моја крв је право пиће. 56Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57Као што је мене послао живи Отац, и ја живим зато што живи Отац, тако ће и онај који мене једе живети кроз мене. 58То је хлеб који је сишао с неба. Не као што су очеви јели и умрли; ко једе овај хлеб, живеће довека.” 59Ово је рекао кад је учио у Кафарнауму у синагоги.

Речи вечнога живота

60Чувши то многи од његових ученика рекоше: „Тврда је ово беседа; ко може да је слуша?” 61Пошто је Исус знао у себи да његови ученици гунђају због тога, рече им: „Ово вас саблажњава? 62А шта ако видите Сина човечјег како иде горе, тамо где је пре био? 63Дух је оно што оживљава, а тело ништа не помаже. Речи које сам вам ја рекао Дух су и живот су. 64Него, има међу вама неких који не верују.” Знао је, наиме, Исус од почетка који не верују и ко ће га издати. 65И рече: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.”

66Од тада многи од његових ученика одоше натраг и нису више ишли с њим. 67А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да идете?” 68Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота; 69ми смо уверени и сазнали смо да си ти светац Божји.” 70Одговори им Исус: „Зар нисам ја изабрао вас, Дванаесторицу? И – један од вас је ђаво.” 71А рекао је за Јуду, сина Симона Искариотског, јер је овај намеравао да га изда, он, један од Дванаесторице.

Selectat acum:

Јован 6: SNP_CNZ

Evidențiere

Partajează

Copiază