Jovan 6
6
Isus hrani pet hiljada ljudi
1Posle ovoga je Isus otišao na drugu stranu Galilejskog jezera (to jest, Tiverijadskog jezera). 2Sledilo ga je mnogo naroda, jer su posmatrali znake koje je činio na bolesnima. 3Isus je otišao na jednu goru i seo tamo sa svojim učenicima. 4Bila je blizu Pasha, judejski praznik.
5Isus podiže pogled i opazi da pristiže mnogo sveta. Upitao je Filipa: „Gde da kupimo hleba da nahranimo ovoliko sveta?“ 6Ovo je rekao iskušavajući Filipa, a u stvari je znao šta će učiniti.
7Filip mu odgovori: „Da kupimo hleba i za dve stotine srebrnjaka ne bi bilo dovoljno da svaki dobije nešto malo!“
8Jedan od učenika, Andrija, brat Simona Petra, reče mu: 9„Tu je jedan momčić koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe. Ipak, to nije dovoljno da se nahrani toliki narod.“
10Isus im reče: „Neka narod poseda!“ Bilo je tu dosta trave. Ljudi tako posedaše, njih oko pet hiljada. 11Onda je Isus uzeo hlebove, zahvalio Bogu, pa ih je dao onima koji su sedeli. Tako je učinio i sa ribama, te je svako jeo koliko je hteo.
12Kada su se svi nasitili, Isus reče svojim učenicima: „Pokupite preostale komade da ne propadnu.“ 13Učenici sakupiše dvanaest kotarica preostalog hleba od onih pet ječmenih hlebova koje je narod jeo.
14Kada su ljudi videli kakav je znak Isus učinio, rekli su: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe na svet!“ 15Međutim, Isus je znao da oni hoće da ga zacare na silu, pa je zato otišao na jednu goru da bude sam.
16Kada se spustilo veče, njegovi učenici su sišli do jezera. 17Ukrcali su se na brodić i uputili se prema Kafarnaumu. Bilo se već smračilo, a Isus nikako da dođe. 18Počeo je da duva jak vetar i more se uzburkalo. 19Učenici su veslali nekih dvadeset pet do trideset stadija#6,19 5 do 6 km. kada su opazili Isusa kako hoda po moru. Kada se približio čamcu, učenici se uplašiše. 20Isus im reče: „To sam ja, ne bojte se!“ 21Tada su hteli da ga ukrcaju u brodić, ali brodić se odjednom našao na mestu prema kom su se uputili.
Isus – hleb života
22Sutradan su ljudi koji su ostali s druge strane jezera, opazili da je tamo ostao samo jedan brodić. Znali su, naime, da Isus nije ušao u brodić sa svojim učenicima, nego su učenici otišli sami. 23A iz Tiverijade prispeše drugi brodići, blizu mesta gde je narod jeo hleb za koji je Gospod bio zahvalio Bogu. 24Kada je, dakle, narod video da tamo nema ni Isusa ni njegovih učenika, ušli su u brodiće i otišli u Kafarnaum da ga traže.
25Našli su ga s druge strane jezera i rekli mu: „Učitelju, kada si došao ovamo?“
26Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me vi zato što ste videli znake, nego zato što ste jeli hlebove i nasitili se. 27Ne radite za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život. Takvu hranu će vam dati Sin Čovečiji, jer je na njega Bog Otac utisnuo svoj pečat.“
28Oni ga upitaše: „Šta treba da radimo da bismo činili dela koja Bog traži?“
29Isus im odgovori: „Ovo je delo koje Bog traži: da verujete u onoga koga je on poslao.“
30Oni ga onda upitaše: „Kakav ćeš znak učiniti, da bismo verovali u tebe kad ga vidimo? Šta ćeš, dakle, da učiniš? 31Naši preci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano u Pismu: ’Dade im hleb sa neba da jedu.’“
32Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istinski hleb. 33Hleb koji Bog daje jeste onaj koji silazi sa neba i daje život svetu.“
34Tada mu rekoše: „Gospode, daj nam zauvek taj hleb!“
35Isus im reče: „Ja sam hleb života; ko dolazi k meni neće ogladneti i ko veruje u mene nikada neće ožedneti. 36Ali ja sam vam rekao da, iako me vidite, nećete da verujete. 37Svako koga mi daje Otac dolazi k meni, a onoga koji dolazi k meni neću odbaciti. 38Jer ja nisam sišao sa neba da činim svoju volju, nego volju Boga koji me je poslao. 39Ovo je volja Boga koji me je poslao: da ne izgubim nijednoga od onih koje mi je On dao, nego da ih vaskrsnem u Poslednji dan. 40Volja moga Oca je da ko god me vidi i poveruje u mene, ima večni život, a ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan.“
41Na to su Jevreji počeli da gunđaju, zato što je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao sa neba.“ 42Rekoše: „Zar nije to Isus, Josifov sin? Zar mu ne znamo oca i majku? Kako to sad kaže da je sišao sa neba?“
43Isus im reče: „Ne gunđajte među sobom! 44Niko ne može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me je poslao, a ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan. 45U Prorocima je zapisano: ’Svi će biti od Boga učeni.’ Svako ko sluša Oca i prihvati njegovo učenje, dolazi k meni.
46Ipak, Oca niko nije video, osim onog koji je došao od Boga; on je video Oca.
47Zaista, zaista vam kažem: ko veruje u mene, ima večni život. 48Ja sam hleb života. 49Vaši preci su jeli manu u pustinji, a ipak su pomrli. 50Ali hleb koji dolazi sa neba je takav da ko jede od njega ne umire. 51Ja sam hleb života koji je sišao sa neba. Ko bude jeo od ovog hleba, živeće zauvek. Hleb koji ću ja dati je moje telo koje dajem da bi svet živeo.“
52Na ovo Jevreji počeše žestoko da negoduju. Pitali su se: „Kako ovaj može da nam da svoje telo da jedemo?“
53Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina Čovečijeg i ne pijete krv njegovu, nećete imati života u sebi. 54Ko jede moje telo i pije moju krv, ima večni život i ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan. 55Jer je moje telo istinska hrana i moja krv je istinsko piće. 56Ko jede moje telo i pije moju krv, ostaje u meni i ja u njemu. 57Kao što je mene poslao živi Otac, te ja živim zbog Oca, tako će i onaj koji mene jede živeti zbog mene. 58Ovo je taj hleb koji je sišao sa neba. On nije kao onaj što su jeli vaši preci, jer su oni, ipak, pomrli. Ko jede ovaj hleb, živeće zauvek.“ 59Ovo je Isus izrekao u Kafarnaumu, dok je poučavao u sinagogi.
60Kad su to čuli, mnogi od njegovih učenika rekoše: „Teško je usvojiti ovo učenje. Ko može da ga prihvati?“ 61Isus je u sebi znao da njegovi učenici gunđaju zbog njegove besede, te im je rekao: „Zar vas ovo navodi da odustanete? 62A šta ćete reći kada budete gledali Sina Čovečijeg da se vraća tamo gde je pre bio?
63Duh Božiji je taj koji daje život. Čovek to ne može. Reči koje sam vam rekao Duh su i život su. 64Ali, ima među vama onih koji ne veruju.“ Naime, Isus je od početka znao da neki neće verovati u njega i ko će ga izdati. 65Tada reče: „Zato sam vam rekao: ’Niko ne može doći k meni, ako mu to Otac ne omogući.’“
66Tada su ga mnogi učenici napustili i nisu više išli za njim.
67Zato je Isus upitao Dvanaestoricu: „Da nećete i vi da odete?“
68Odgovori mu Simon Petar: „Gospode, kome da odemo? Ti imaš reči večnog života. 69Mi smo uvereni i znamo da si ti sveti Božiji poslanik.“
70Isus im reče: „Nisam li baš ja izabrao vas Dvanaestoricu? A ipak, jedan od vas je đavo.“ 71Isus je ovo rekao misleći na Judu, sina Simona Iskariota, jer je on bio taj koji će ga izdati, iako je bio jedan od Dvanaestorice.
Selectat acum:
Jovan 6: NSPL
Evidențiere
Partajează
Copiază
Dorești să ai evidențierile salvate pe toate dispozitivele? Înscrie-te sau conectează-te
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
