Лука 19

Закхеј

1И кад је ушао у Јерихон, пролазио је кроз град. 2И, гле, ту беше човек звани Закхеј, који је био врховни цариник, и то богат. 3И трудио се да види Исуса ко је, али није могао од народа јер је био малог раста. 4Тако потрча напред и попе се на дивљу смокву да га види, јер је требало да он прође тим путем. 5И кад је Исус дошао на то место, погледа горе и рече му: „Закхеју, сиђи брзо јер данас треба да останем у твојој кући.” 6И сиђе брзо, па га прими радујући се. 7И сви који су видели почеше гунђати што је грешном човеку дошао у кућу да се одмори. 8Закхеј пак стаде и рече Господу: „Види, Господе, даћу половину свога имања сиромасима, и ако сам од кога што изнудио, вратићу четвороструко.” 9А Исус му рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и он Авраамов син; 10јер је Син човечји дошао да потражи и спасе оно што је изгубљено.”

Прича о десет кеса блага

(Мт 25, 14-30)

11И кад су они ово слушали, настави им причу зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се царство Божје појавити одмах. 12Рече тако: „Један човек угледна рода оде у далеку земљу да прими за себе царство и да се врати. 13Пошто је позвао својих десет слугу, даде им десет кеса блага и рече им: ‘Послујте док се не вратим.’ 14Али његови грађани су га мрзели и послаше за њим посланике да кажу: ‘Нећемо да овај завлада над нама!’ 15А кад се он вратио – примивши царство – рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који привредио. 16Тако први дође и рече: ‘Господару, твоја кеса блага донела је десет кеса блага.’ 17И рече му: ‘Добро, добри слуго, што си ми био веран у нечем сасвим малом; ево ти власт над десет градова.’ 18Дође и други говорећи: ‘Твоја кеса блага, господару, донела је пет кеса блага.’ 19Рече и овоме: ‘И ти буди над пет градова.’ 20И трећи дође говорећи: ‘Господару, ево твоја кеса блага, коју сам чувао у убрусу; 21бојао сам се тебе зато што си строг човек, узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси посејао.’ 22Њему рече: ‘Зли слуго, судићу ти по твојим речима. Знао си да сам строг човек, да узимам што нисам оставио и да жањем што нисам посејао, 23што онда ниси дао мој новац у мењачницу? И ја бих га по доласку примио с каматом.’ 24А онима што су били присутни рече: ‘Узмите од њега ту кесу блага и дајте ономе што има десет.’ 25Тада му рекоше: ‘Господару, он има десет кеса блага.’ 26‘Кажем вам да ће се дати сваком ко има, а од онога који нема, узеће се и оно што има. 27Него, те моје непријатеље који нису хтели да будем цар над њима доведите овамо и посеците их преда мном.’”

Христос узлази у Јерусалим

Изгон трговаца из храма

(Мт 21, 1-16; Мк 11, 1-16; Јн 12, 12-16)

28А пошто је ово рекао, пође на пут даље, идући горе у Јерусалим. 29И кад се приближио Витфаги и Витанији код горе која се зове Маслинска, посла двојицу ученика говорећи: 30„Идите у село које је према вама и, кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на које нико од људи никад није сео, па га одвежите и доведите. 31И ако вас ко пита зашто одвезујете, овако реците: ‘Господу је потребно.’” 32А послани одоше и нађоше како што им је рекао. 33И кад су одвезали магаре, рекоше им његови господари: „Што одвезујете магаре?” 34Они пак рекоше: „Господу је потребно.” 35И доведоше га Исусу, па ставише своје хаљине на магаре и посадише Исуса. 36А кад је ишао, простираху своје хаљине по путу. 37И кад се већ приближио месту где се силази с Маслинске горе, све мноштво ученика поче у радости да хвали Бога из гласа за сва чудеса која су видели, 38говорећи: „Нека је благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!” 39А неки фарисеји из народа рекоше му: „Учитељу, забрани својим ученицима.” 40И одговори им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће викати.”

41А кад се приближи, угледа град и заплака над њим говорећи: 42„Кад би и ти бар у овај дан сазнао шта је за твој мир; али је сад скривено од твојих очију. 43Јер ће доћи дани на тебе и твоји непријатељи окружиће те опкопом, па ће те опколити и навалиће на тебе са свих страна, 44и сравниће са земљом тебе и твоју децу, те неће оставити у теби камен на камену зато што ниси упознао време кад си похођен.”

45И ушавши у храм, поче да изгони продавце 46говорећи им: „Написано је: ‘Мој дом нека буде дом молитве’, а ви сте начинили од њега разбојничку пећину.”

47И учио је сваки дан у храму, а првосвештеници, књижевници и народне старешине гледаху да га погубе, 48али нису нашли шта би му учинили јер га је сав народ одано слушао.

Markert nå:

Лука 19: SNP_CNZ

Marker

Del

Kopier