Јован 3
3
Разговор с Никодимом
1А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, старешина јудејски; 2овај дође Исусу ноћу и рече му: „Рави, знамо да си ти као учитељ дошао од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није с њим.” 3Одговори Исус и рече му: „Заиста, заиста, кажем ти: ако се ко не роди одозго, не може видети царства Божја.” 4Рече му Никодим: „Како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?” 5Одговори Исус: „Заиста, заиста, кажем ти: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје. 6Што је рођено од тела – тело је, а што је рођено од Духа – дух је. 7Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго. 8Ветар дува где хоће и фијук његов чујеш, али не зна одакле долази и куда иде. Тако је са сваким који је рођен од Духа.” 9Одговори Никодим и рече му: „Како може то бити?” 10Исус одговори и рече му: „Ти си израиљски учитељ и не знаш то? 11Заиста, заиста, кажем ти да говоримо оно што знамо и сведочимо што смо видели, ипак, не примате наше сведочанство. 12Не верујете кад сам вам говорио о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам кажем о небеским? 13И нико се није попео на небо сем онога што је сишао с неба, Син човечји.
14И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син човечји, 15да сваки ко верује има у њему живот вечни. 16Јер Бог је тако заволео свет да је свог Јединородног Сина дао да сваки ко верује у њега не пропадне, него да има вечни живот. 17Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. 18Ко верује у њега – томе се не суди; а ко не верује – већ је осуђен што није веровао у име Јединороднога Сина Божјег. 19А ово је суд: Светлост је дошла на свет, а људи заволеше таму више него светлост, јер дела њихова беху зла. 20Сваки, наиме, који рђаво ради, мрзи светлост и не иде на светлост да се не обелодане његова дела; 21а ко чини истину, иде на светлост да се покажу његова дела – да су у Богу учињена.”
Јованово сведочанство о Исусу
22После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао. 23А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде – и људи су долазили и крштавали се; 24Јован још не беше бачен у тамницу. 25Тада наста распра између Јованових ученика и једног Јудејцна о очишћењу. 26И дођоше Јовану и рекоше му: „Рави, онај што беше с тобом с оне стране Јордана, за кога си ти сведочио, види, он крштава и сви иду к њему.” 27Одговори Јован и рече: „Не може човек ништа узети ако му није дано с неба. 28Ви сте ми сами сведоци да сам рекао: ‘Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.’ 29Ко има младу, младожења је; а младожењин пријатељ који стоји и слуша га, веома се радује што чује младожењин глас. Ова моја радост се, дакле, испунила. 30Он треба да расте, а ја да се умањујем.”
31Који долази одозго над свима је, који је са земље земаљски је и говори земаљски. Који долази с неба над свима је; 32сведочи оно што је видео и чуо, и нико не прима његова сведочанства. 33Ко је примио његово сведочанство, потврдио је да је Бог истинит. 34Јер онај кога је Бог послао говори Божје речи; Бог, заиста, не даје Духа на меру. 35Отац љуби Сина и све је дао њему у руку. 36Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.
Pašlaik izvēlēts:
Јован 3: SNP_CNZ
Izceltais
Dalīties
Kopēt
Vai vēlies, lai tevis izceltie teksti tiktu saglabāti visās tavās ierīcēs? Reģistrējieties vai pierakstieties
Copyright © Biblijsko društvo Srbije