Јован 12
12
Помазање у Витанији
Исус улази у Јерусалим
(Мт 26, 6-13; 21, 1-11; Мк 14, 3-9; 11, 1-11; Лк 19, 26-40)
1На шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар, кога је Исус васкрсао из мртвих. 2Онде му приредише вечеру, и Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су с њим лежали за трпезом. 3Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза Исусове ноге, те му отре ноге својом косом; и кућа се напуни мирисом од мира. 4А Јуда Искариотски, један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рече: 5„Зашто се ово миро није продало за три стотине динара и то дало сиромасима?” 6Али ово рече не зато што се бринуо за сиромахе, него што је био лопов, код њега је била благајна, те је узимао што се у њу стављало. 7Но Исус рече: „Пусти је, нека сачува то за дан мога погреба. 8Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.” 9Тако дознаше многи Јудејци да је онде, па дођоше не само ради Исуса него и да виде Лазара, кога је васкрсао из мртвих. 10Првосвештеници пак одлучише да убију и Лазара, 11јер су многи Јудејци одлазили због њега и веровали у Исуса.
12Сутрадан многи народ, који је дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, 13узе гране од палми, па му изађе у сусрет и викаше: „Осана, нека је благословен који долази у име Господње, и то – цар Израиљев.” 14А Исус нађе магаре, те седе на њега, као што је написано: 15„Не бој се, кћери Сиона; ево иде твој цар седећи на магарету.” 16Ово његови ученици прво нису разумели, али кад се Исус прославио, тада се сетише да је то било написано за њега и да су му то учинили. 17А народ који је био уз њега сведочио је да је он позвао Лазара из гроба и васкрсао из мртвих. 18Због тога му је народ и изашао у сусрет јер су чули да је он учинио то чудо. 19Фарисеји пак рекоше међу собом: „Видите да ништа не можете; ето, свет оде за њим.”
Последње Исусове речи народу
20А међу онима што су ишли горе да се помоле Богу о празнику беху и неки Грци. 21Они приђоше Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, те га мољаху говорећи: „Господине, желимо да видимо Исуса.” 22Филип оде и рече Андреју; затим Андреј и Филип одоше и рекоше Исусу. 23А Исус им одговори: „Дошао је час да се прослави Син човечји. 24Заиста, заиста, кажем вам: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, доноси много рода. 25Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овом свету – сачуваће га за вечни живот. 26Ако ко мени служи, нека иде за мном, и где сам ја, онде ће бити и мој служитељ; ако ко мени служи, њега ће поштовати Отац.
27Моја душа је сад узнемирена, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа; не, због овога сам дошао до овога часа. 28Оче, прослави своје име.” Тада дође глас с неба: „Прославио сам и опет ћу прославити.” 29А народ, који је стајао и чуо, рече: „Гром је загрмео”; други рекоше: „Анђео му је говорио.” 30Исус одговори и рече: „Овај глас није се чуо ради мене, него ради вас. 31Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље; 32а ја ћу, кад будем подигнут са земље, привући све к себи.” 33Ово је пак рекао да покаже каквом ће смрћу умрети. 34Тада му народ одговори: „Ми смо чули из Закона да Христос остаје довека; како ти кажеш да треба подићи Сина човечјег? Ко је тај Син човечји?” 35На то им Исус рече: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости да вас мрак не обузме; ко иде по мраку, не зна куд иде. 36Док имате светлости, верујте у светлост, да будете синови светлости.” Исус то рече, па оде и сакри се од њих.
Јудејци не верују у Исуса
37Иако је толика чуда учинио пред њима, нису веровали у њега, 38да се испуни реч пророка Исаије, који је изрекао: „Господе, ко је поверовао нашој проповеди? И коме се откри рука Господња?” 39Зато нису могли да верују што је још Исаија рекао: 40„Заслепио им је очи и окаменио је њихова срца да не виде очима и не разумеју срцем, и не обрате се – и не излечим их.” 41Ово рече Исаија зато што је видео његову славу и говорио о њему. 42Ипак су многи од старешина поверовали у њега, али због фарисеја нису јавно исповедали да их не би искључили из синагоге; 43јер су више волели људску славу неголи славу Божју.
Подстицај на веру
44А Исус узвикну и рече: „Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао, 45и ко гледа мене, гледа онога који ме је послао. 46Ја сам дошао на свет као светлост, да ниједан који верује у мене не остане у мраку. 47И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити; јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет. 48Ко мене одбацује и не прима моје речи, има свога судију; реч коју сам изговорио, она ће му судити у последњи дан. 49Јер ја нисам говорио сам од себе, него Отац који ме је послао, он ми је дао налог шта да кажем и шта да говорим. 50И знам да је његова заповест живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим онако како ми је говорио Отац.”
Pašlaik izvēlēts:
Јован 12: SNP_CNZ
Izceltais
Dalīties
Kopēt
Vai vēlies, lai tevis izceltie teksti tiktu saglabāti visās tavās ierīcēs? Reģistrējieties vai pierakstieties
Copyright © Biblijsko društvo Srbije