Աստվածաշնչի հայտնի հատվածներ Постање 6-ից

Կիսվել

покаја се Господ што је створио човека на земљи и ражалости се у срцу свом.

Тада Господ, видевши колико је људско неваљалство велико и како им је свака помисао у њиховој памети зла

Само Ноје нађе милост пред Господом.

Ово је Нојев живот: Ноје је био човек праведан и непорочан целога живота. По Богу је ходио.

Онда Господ рече: „Истребићу људе које сам створио с лица земље, од човека до стоке, гмизавце и птице небеске, јер сам се покајао што сам их начинио.”

Кад су се људи намножили по земљи, родише им се и кћери. Кад су синови Божји видели кћери људске како су лепе, узимали су их за жене, које год су хтели. Тада рече Господ: „Неће мој дух остати у човеку довека. Човек је само тело, нека му буде век сто двадесет година.” У оно време, а и касније, било је дивова на земљи, кад су синови Божји општили с кћерима људским, па им оне рађале децу. То су били јунаци из давнина.

Ноје учини тако, све што му је Бог заповедио, тако је учинио.

Тада рече Бог Ноју: „Свакоме телу је дошао крај преда мном јер се земља напунила безакоњем. Ево, уништићу их заједно са земљом.

Начини себи ковчег од дрвета гофера и направи преграде у ковчегу и облепи га смолом изнутра и споља.

Погледа Бог на земљу и виде како се земља искварила. Свако биће поквари свој пут по земљи.

Од свега што живи, од свих бића уведи у ковчег од сваке врсте по двоје да преживе с тобом, а нека буду мужјак и женка.