Աստվածաշնչի հայտնի հատվածներ Постање 11-ից

Կիսվել

Господ рече: „Гле, један народ и један језик међу њима! Ово је тек почетак њихових дела. Сада их ништа неће спречити да ураде што год науме. Хајде да сиђемо и да им пометемо језик да не разумеју један другог!”

Потом рекоше: „Сазидајмо себи град и кулу којој ће врх бити до неба, да стекнемо име да се не бисмо расејали по земљи.”

Зато се зове Вавилон, јер је онде Господ помешао језике свима на земљи и одатле их раселио у све крајеве.

Тада су на целој земљи били један језик и исте речи.

Тада се Господ спусти да види град и кулу које су подизали синови човечји.

Тако их Господ расу оданде по свој земљи, па не сазидаше град.