Ljetopisi 1 29:10-20

David je blagoslovio BOGA pred svima okupljenima: Blagoslovljen bio zauvijek, BOŽE, Bože našeg pretka Izraela. BOŽE, tvoja je veličina i moć i slava i veličanstvo i sjaj, jer je tvoje sve na nebu i na zemlji. BOŽE, tvoje je kraljevstvo. Ti si uzvišen kao glava svemu. Od tebe dolaze bogatstvo i čast, ti si vladar nad svime. U tvojoj je ruci snaga i moć da sve uzdigneš i ojačaš. Bože naš, sada ti zahvaljujemo i slavimo tvoje slavno ime. Ali tko sam ja, tko je moj narod, da možemo dati toliko dragovoljnih priloga? Sve dolazi od tebe, a mi ti dajemo samo ono što smo dobili iz tvoje ruke. Mi smo samo pred tobom stranci, kao što su bili i svi naši preci. Naši su dani na zemlji kao sjena i u tome nemamo nade. BOŽE naš, ovo obilje, koje smo spremili da podignemo Hram za tvoje sveto ime, sve je to iz tvoje ruke i sve tebi pripada. Znam, Bože moj, da ti gledaš kakvo je srce i da ti je milo poštenje. Sve sam ti ovo dao dragovoljno i iskreno. A sad sam s radošću gledao kako te dragovoljno daruje narod koji je ovdje. BOŽE naših predaka Abrahama, Izaka i Izraela, održi zauvijek ovu želju u srcu svog naroda i učvrsti im srce u odanosti tebi. I daj mom sinu Salomonu da se svim srcem drži tvojih zapovijedi, propisa i uredbi, i da sve učini kako bi izgradio ovo zdanje za koje sam sve pripremio. Tada je David rekao cijeloj zajednici: »Blagoslovite svog BOGA.« I svi su blagoslovili BOGA svojih predaka. Duboko su se poklonili i spustili do zemlje pred BOGOM i pred kraljem.