Luka 7:1-50
Luka 7:1-50 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Nakon što je narodu rekao sve to, uputio se u Kafarnaum. Tamo je živio neki časnik čiji je sluga bio jako bolestan, na pragu smrti, a časniku je bio vrlo drag. Kad je časnik čuo za Isusa, poslao je židovske starješine da ga zamole da dođe i spasi život njegovom slugi. Kad su stigli k Isusu, počeli su ga usrdno moliti: »On zaslužuje da mu to učiniš jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.« Isus je otišao s njima i, kad je već bio blizu kuće, časnik mu je poslao ususret svoje prijatelje s porukom: »Gospodine, nemoj se zamarati jer nisam dostojan da dođeš pod moj krov. Zato i nisam došao pred tebe, ali reci riječ i moj će sluga ozdraviti. Jer, kao što sam i sâm podređen drugima, tako i ja imam vojnike pod sobom. Jednome kažem: ‘Idi!’ i on ode, a drugome: ‘Dođi!’ i on dođe. I svojem slugi kažem: ‘Učini to!’ i on posluša.« Kad je Isus to čuo, ostao je zadivljen. Okrenuo se gomili koja ga je slijedila i rekao im: »Kažem vam, nisam naišao na ovakvu vjeru ni u Izraelu.« A kad su se oni što ih je časnik poslao vratili, našli su slugu zdravog. Isus je zatim otišao u grad koji se zvao Nain. Slijedili su ga učenici i mnoštvo ljudi. Kad se približio gradskim vratima, ugledao je pogrebnu povorku. Neka je udovica pokapala sina jedinca. S njom je bilo i mnogo ljudi iz grada. Kad ju je Gospodin ugledao, sažalio se nad njom i rekao joj: »Nemoj plakati!« Prišao je i dotaknuo lijes, a oni koji su ga nosili zaustavili su se. Tada je rekao: »Mladiću, tebi govorim, ustani!« I mrtvac je ustao i progovorio, a Isus ga je predao njegovoj majci. Sve je obuzelo strahopoštovanje i počeli su slaviti Boga: »Među nama se pojavio veliki prorok« i »Bog je došao upomoć svom narodu!« Vijest o Isusu proširila se po cijeloj Judeji i okolici. Ivanovi su učenici sve to ispričali Ivanu. On je tada pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodinu da ga upitaju: »Jesi li ti onaj koji treba doći ili trebamo čekati drugoga?« Kad su došli k Isusu, rekli su mu: »Ivan Krstitelj nas je poslao da te pitamo: ‘Jesi li ti onaj koji treba doći ili trebamo čekati drugoga?’« U to je vrijeme ozdravio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, a mnogim je slijepima vratio vid. Zato im je odgovorio: »Idite i recite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi vide, hromi hodaju, gubavci ozdravljaju, gluhi čuju, mrtvi oživljavaju, a siromašnima se propovijeda Radosna vijest. Blago onomu tko se zbog mene ne pokoleba.« Nakon što su Ivanovi glasnici otišli, počeo je mnoštvu govoriti o Ivanu: »Što ste išli vidjeti u pustinji? Trsku koja se savija na vjetru? Ne? Što ste onda išli vidjeti? Čovjeka odjevenog u finu odjeću? Ne, ljudi koji nose finu odjeću i žive u raskoši nalaze se u kraljevskim palačama. Pa što ste onda išli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. On je onaj o kojem je pisano: ‘Gledaj, šaljem svoga glasnika ispred tebe. On će pred tobom pripremiti put.’ Kažem vam, među rođenima od žene nitko nije veći od Ivana. Pa, ipak, i onaj najmanji u Božjem kraljevstvu veći je od njega.« Svi koji su to čuli priznali su da je Božji nauk ispravan, čak i neki poreznici. To su bili oni koje je krstio Ivan. No farizeji i učitelji Zakona odbacili su plan koji je Bog imao za njih tako što su odbili da ih Ivan krsti. »S čime ću usporediti ljude ovog vremena? Kakvi su oni? Oni su kao djeca koja sjede na tržnici i jedni drugima dovikuju: ‘Svirali smo vam, ali niste plesali; pjevali smo vam tužaljku, ali niste plakali.’ Jer, Ivan Krstitelj došao je i nije jeo kruha niti je pio vina, a vi govorite: ‘U njemu je zli duh.’ Sin je Čovječji, pak, došao, jede i pije, a vi kažete: ‘Gledajte, ovaj je proždrljivac i pijanac, prijatelj poreznika i grešnika!’ No mudrost se pokazuje ispravnom na onima koji je prihvaćaju.« Neki je farizej pozvao Isusa k sebi na objed. Isus je otišao u farizejevu kuću i smjestio se za stol. U tom je gradu živjela neka žena koja je bila javna grešnica. Kad je doznala da Isus jede u farizejevoj kući, došla je i donijela alabastrenu posudu s mirisnim uljem. Stajala je iza Isusa, do njegovih nogu, i jecajući mu počela prati noge svojim suzama, brisati ih kosom, ljubiti i mazati ih mirisnim uljem. Kad je to vidio farizej, koji ga je pozvao k sebi, rekao je u sebi: »Da je ovaj čovjek prorok, znao bi tko je i kakva je ovo žena koja ga dodiruje. Znao bi da je grešnica.« Isus mu je rekao: »Šimune, moram ti nešto reći.« Šimun je odgovorio: »Samo reci, učitelju!« »Nekom su vjerovniku dugovala dvojica; jedan mu je dugovao petsto srebrnjaka, a drugi pedeset. Budući da mu nisu mogli vratiti, on im je obojici velikodušno oprostio dug. Koji će ga od njih sada više voljeti?« Šimun je odgovorio: »Pretpostavljam onaj kojemu je oprošten veći dug.« »Dobro si prosudio«, odgovorio mu je Isus. Na to se okrenuo prema ženi i rekao Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Ja sam došao u tvoju kuću i ti mi nisi dao vode da operem noge. A ona mi ih je oprala svojim suzama i obrisala svojom kosom. Ti me nisi dočekao poljupcem, a ona mi, otkako sam ušao, nije prestala ljubiti noge. Ti mi nisi pomazao glavu uljem, a ona mi je mirisnim uljem namazala noge. I zato ti kažem da su joj oprošteni mnogi grijesi jer je pokazala puno ljubavi. A onaj komu se malo prašta, malo i ljubi.« Onda je rekao ženi: »Grijesi su ti oprošteni.« Na to su oni koji su jeli s njim počeli govoriti jedan drugome: »Tko je ovaj da čak i grijehe oprašta?« A on joj je rekao: »Tvoja te vjera spasila. Idi u miru!«
Luka 7:1-50 Biblija kralja Jakova (BKJ)
I kad je dovršio sve te svoje besjede pred narodom koji je slušao, ušao je u Kapernaum. A nekom satniku bio je bolestan sluga koji mu je bio drag, gotovo je umirao. Kad je čuo za Isusa, poslao mu je židovske starješine zaklinjući ga da dođe i ozdravi mu slugu. I kad su oni došli k Isusu, usrdno su ga počeli zaklinjati govoreći kako je on dostojan da mu to učini: “Jer ljubi naš narod; on nam je i sinagogu sagradio.” Tada je Isus pošao s njima. A kad više nije bio daleko od te kuće, satnik mu je poslao prijatelje govoreći mu: “Gospodine, ne muči se jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov. Zato se nisam smatrao dostojnim doći k tebi; nego reci riječ i moj će sluga ozdraviti! Jer i ja sam čovjek podređen vlasti; imam pod sobom vojnike pa jednomu kažem: ʻIdi!ʼ i on ode; a drugomu: ʻDođi!ʼ i on dođe; i svojemu slugi: ʻUčini to!ʼ i on to učini.” Kad je Isus to čuo začudio mu se, te se okrenuo narodu koji ga je slijedio i rekao: “Kažem vam, tako veliku vjeru nisam našao ni u Izraelu!” A kad su se oni što su bili poslani vratili kući, našli su da je ozdravio sluga koji je bio bolestan. I dogodilo se sutradan da je on pošao u grad zvani Nain, a s njim su išli mnogi njegovi učenici i mnogo naroda. A kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca, sina jedinca majke njegove; a ona je bila udovica. I s njome je bilo mnogo naroda iz grada. A kad ju je Gospodin opazio, sažalio se nad njom te joj rekao: “Ne plači!” Onda se primaknuo, dotaknuo se mrtvačkih nosila, a oni koji su ga nosili mirno su stali. Tada je rekao: “Mladiću, tebi govorim! Ustani!” I onaj koji je bio mrtav sjeo je i počeo govoriti, a on ga je predao njegovoj majci. I sve je obuzeo strah te su slavili Boga govoreći: “Velik je prorok ustao među nama!” I “Bog je pohodio narod svoj!” I taj se glas o njemu proširio po cijeloj Judeji i po svoj okolici. A o svemu tome Ivanu su javili njegovi učenici. I kad je pozvao dvojicu svojih učenika, Ivan ih je poslao k Isusu govoreći: “Jesi li ti onaj koji treba doći ili da čekamo drugoga?” Kad su ti ljudi stigli k njemu, rekli su: “Ivan Krstitelj poslao nas je k tebi govoreći: ʻJesi li ti onaj koji treba doći ili da čekamo drugoga?ʼ ” A on je upravo u taj čas ozdravio mnoge od njihovih bolesti, muka i zlih duhova i mnogim je slijepcima podario vid. Tada im je Isus odgovorio rekavši: “Idite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli; da slijepi vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se propovijeda evanđelje. I blažen je svaki onaj kome ja nisam sablazan.” A kad su izaslanici Ivanovi otišli, počeo je govoriti narodu o Ivanu: “Što ste izašli u pustinju vidjeti? Trsku koju vjetar njiše? Nego što ste izašli vidjeti? Čovjeka odjevena u meku odjeću? Evo, oni koji su u finoj odjeći i žive u raskoši u kraljevskim su dvorima. Nego što ste izašli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više nego proroka! Ovo je onaj o kome je zapisano: ʻEvo, šaljem glasnika svoga pred licem tvojim, koji će pripremiti put tvoj pred tobom.ʼ Jer kažem vam, među rođenima od žena nema većeg proroka od Ivana Krstitelja; ali i najmanji u kraljevstvu Božjem veći je od njega.” I sav narod koji ga je slušao, i poreznici, krstili su se krštenjem Ivanovim dokazujući da je Bog u pravu. A farizeji i zakonoznanci odbacili su naum Božji za njih jer nisu htjeli da ih on krsti. A Gospodin je rekao: “S kime ću onda usporediti ljude ovoga naraštaja? I kome su nalik? Nalik su djeci što sjede na trgu i dovikuju jedni drugima te govore: ʻZasvirali smo vam u frulu, a niste zaplesali! Naricali smo vam, a niste zaplakali!ʼ Jer je došao Ivan Krstitelj; niti jede kruha niti pije vina, a vi govorite: ʻIma đavla!ʼ Došao je Sin čovječji; jede i pije, a vi govorite: ʻGle, čovjeka izjelice i vinopije, prijatelja poreznika i grešnika!ʼ Ali mudrost su opravdala sva djeca njezina.” A jedan ga je od farizeja zamolio da bi s njime jeo. I ušao je u farizejevu kuću i sjeo kako bi jeo. I gle, neka žena iz grada koja je bila grešnica, kad je doznala da je Isus sjedio pri jelu u farizejevoj kući, donijela je pomast u alabastrenoj posudi, i stala iza njega do njegovih nogu plačući. Počela mu je suzama prati noge i otirati ih kosom sa svoje glave te mu ljubiti noge i mazati ih pomašću. A kad je to vidio farizej koji ga je pozvao, rekao je u sebi govoreći: “Kad bi ovaj bio prorok, znao bi tko je i kakva je ova žena koja ga dodiruje: da je grešnica.” A Isus mu je odgovorio rekavši: “Šimune, imam ti nešto reći.” A on je rekao: “Učitelju, reci!” Neki je vjerovnik imao dvojicu dužnika. Jedan mu je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset. A kako nisu imali čime platiti, iskreno je oprostio obojici. Reci, koji će ga stoga od njih više ljubiti?” Šimun mu je odgovorio rekavši: “Pretpostavljam da onaj kome je više oprostio.” A on mu je rekao: “Pravo si prosudio.” Tada se okrenuo prema ženi i rekao Šimunu: “Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću; nisi mi dao vode za moje noge, a ona mi je suzama svojima oprala noge i kosom ih sa svoje glave obrisala. Nisi mi dao poljupca, a ova žena, otkako sam ušao, nije mi prestala ljubiti noge. Nisi mi glavu pomazao uljem, a ova žena mi je pomašću pomazala noge. Stoga ti kažem: mnogi su joj grijesi oprošteni, jer je mnogo ljubila; a kome se malo oprašta, malo ljubi.” A njoj je rekao: “Oprošteni su ti grijesi!” Nato su oni koji su sjedili s njim pri jelu počeli među sobom govoriti: “Tko je ovaj koji i grijehe oprašta?” A ženi je rekao: “Tvoja te vjera spasila. Idi u miru!”
Luka 7:1-50 Knjiga O Kristu (KOK)
Kad je završio s govorom pred ljudima, Isus ode u Kafarnaum. Ondje je nekom stotniku bio nasmrt bolestan sluga kojega je veoma cijenio,. Kad je stotnik čuo za Isusa, pošalje k njemu židovske starješine s molbom da mu dođe iscijeliti slugu. Oni usrdno zamole Isusa: “On zaslužuje da mu to učiniš jer voli naš narod. Čak nam je i sinagogu izgradio.” Isus tako pođe s njima. Kad su već stigli nadomak kući, stotnik pošalje prijatelje s porukom: “Gospodine, ne muči se. Nisam dostojan da uđeš u moju kuću. Nisam dostojan ni da dođem k tebi, nego samo reci da moj sluga ozdravi i on će ozdraviti! Jer i ja moram slušati svoje nadređene. A podređenom vojniku kažem: ‘Idi!’ i on ode, te drugome: ‘Dođi!’ i dođe; a sluzi kažem: ‘Učini to!’ i on učini.” Kad je to čuo, Isus se zadivi. Okrene se mnoštvu koje je išlo za njim te reče: “Kažem vam, takve vjere nisam vidio ni u koga u cijelom Izraelu!” Kad su se stotnikovi prijatelji vratili kući, našli su slugu posve zdrava. Nakon toga Isus ode u gradić zvan Nain. Pratili su ga učenici i silno mnoštvo ljudi. Kad su se približili gradskim vratima, naiđe pogrebna povorka. Pokapali su sina jedinca majke udovice. Majku je pratilo mnogo ljudi iz grada. Kad ju je Gospodin opazio, sažali se nad njom te joj reče: “Ne plači!” Priđe zatim nosilima i dotakne ih. Nosioci zastanu, a on reče: “Mladiću, tebi govorim, ustani!” Mrtvi mladić ustane i progovori, a Isus ga dade majci. Sve obuzme silan strah te su slavili Boga govoreći: “Velik je prorok ustao među nama. Bog pohodi svoj narod!” I glas o tome Isusovu djelu pronese se svom Judejom i okolicom. Učenici Ivana Krstitelja javili su Ivanu o Isusovim djelima. Ivan pozove dvojicu svojih učenika i pošalje ih Gospodinu da ga upitaju: “Jesi li ti zaista onaj koji treba doći ili da čekamo drugoga?” Oni dođu k Isusu. “Ivan Krstitelj poslao nas je da te upitamo: ‘Jesi li ti zaista onaj koji treba doći ili da čekamo drugoga?’” Upravo tada Isus mnoge iscijeli od bolesti, oslobodi zloduha i mnogim slijepcima vrati vid. Zatim odgovori Ivanovim učenicima: “Idite Ivanu i ispričajte što ste čuli i vidjeli: slijepcima se vraća vid, hromi hodaju, gubavci ozdravljaju, gluhi čuju, mrtvi ustaju i Radosna vijest se propovijeda siromasima. Recite mu i ovo: ‘Blago onome tko se zbog mene ne sablazni!’” Kad su Ivanovi glasnici otišli, Isus počne govoriti mnoštvu o Ivanu. “Kad ste izišli u pustinju, što ste išli gledati? Samo trsku kako se povija na vjetru? Ili ste išli vidjeti raskošno odjevena čovjeka? Ali takvi žive u kraljevskim palačama. Ili ste išli vidjeti proroka? Da, on je i više od proroka. Jer Ivan je čovjek o kojemu u Svetome pismu piše: ‘Gledajte, šaljem pred vas svojega glasnika i on će vam pripraviti put.’ Zaista vam kažem, od svih ljudi koji su ikada rođeni nije bilo većega od Ivana. Pa ipak, i najmanji u kraljevstvu Božjemu veći je od njega!” Sav narod koji ga je slušao, pa čak i pokvareni ubirači poreza, uvide nato Božju pravednost i krste se Ivanovim krštenjem. Farizeji i zakonoznanci, naprotiv, ne dopuste da ih Ivan krsti te tako onemoguće Božju nakanu za njih. “S kime dakle da usporedim ovaj naraštaj? Kome li su slični? On je poput djece koja sjede i igraju se na gradskome trgu, pa jedna drugoj dovikuju: ‘Veselo smo vam zasvirali, ali niste htjeli zaplesati. Onda smo vam zapjevali tužaljke, ali ni plakati niste htjeli.’ Jer, došao je Ivan Krstitelj. Nije kruha jeo ni vina pio, a vi kažete: ‘Ima zloduha.’ Onda sam došao ja, Sin Čovječji. Jedem i pijem, pa sada kažete: ‘Izjelica je i pijanac, prijatelj je ubiračima poreza i drugim grešnicima!’ Ali Božja će se mudrost opravdati djelima pred svom svojom djecom.” Neki farizej pozove Isusa k sebi na objed te Isus dođe i zauzme mjesto za stolom. Uto dođe neka žena koja je bila javna grešnica. Doznala je da je Isus u gradu pa je donijela alabasternu posudu mirisne pomasti. Plačući, klekne otraga do njegovih nogu. Suze su joj kapale po njegovim nogama pa ih je otirala svojom kosom. Zatim mu je cjelivala noge i mazala ih mirisnom pomašću. Kad je Isusov domaćin farizej to vidio, pomisli: “Kad bi on zaista bio prorok, znao bi kakva je ta žena koja ga dotiče. Pa ona je grešnica!” “Šimune, imam ti nešto reći”, nato će Isus. “Reci, učitelju”, odgovori Šimun. “Neki je vjerovnik imao dvojicu dužnika. Jedan mu je dugovao petsto, a drugi pedeset srebrnjaka. Nisu mu imali odakle vratiti dug, pa ga on obojici oprosti. Što misliš, tko će ga od njih dvojice zato više voljeti?” “Vjerojatno onaj kojemu je više oprostio”, odgovori Šimun. “Dobro si zaključio”, reče mu Isus. Okrene se zatim prema ženi i reče mu: “Pogledaj ovu ženu! Kad sam ti ušao u kuću, ti mi nisi ponudio ni vode da operem noge, a ona mi ih je oprala suzama i otrla svojom kosom. Ti me nisi ni pozdravio poljupcem, a ona mi nije prestala cjelivati noge otkad je došla. Nisi mi u znak dobrodošlice ni glavu pomazao maslinovim uljem, a ona mi je skupocjenom pomašću pomazala noge. Ako mi iskazuje mnogo ljubavi, to je zato što su joj oprošteni mnogi grijesi; no komu je malo oprošteno, pokazuje malo ljubavi.” Zatim reče ženi: “Grijesi su ti oprošteni!” Ljudi za stolom počnu međusobno govoriti: “Tko je ovaj da i grijehe oprašta?” A Isus reče ženi: “Spasila te tvoja vjera. Idi u miru.”