Postanak 32:1-32
Postanak 32:1-32 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
I Jakov je otišao, a dok je bio na putu, došli su mu ususret Božji anđeli. Kad ih je ugledao, rekao je: »Ovo je Božji vojni tabor.« Zato je to mjesto nazvao Mahanaim. Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Ezavu, koji je bio u kraju Seiru, u zemlji Edom. Uputio ih je: Recite ovako mome gospodaru Ezavu: »Tvoj sluga Jakov kaže: ‘Živio sam kao stranac kod Labana i čekao ondje sve do sada. Imam goveda, magarce, sitnu stoku, sluge i sluškinje. Šaljem ti glasnike da te obavijeste, gospodaru, u nadi da ću steći tvoju naklonost’.« Glasnici su se vratili Jakovu i izvijestili ga: »Bili smo kod tvog brata Ezava i on ti dolazi ususret, a s njim i četiri stotine ljudi.« Jakov se ukočio od straha. Zatim je svoje ljude, sitnu stoku, krupnu stoku i deve podijelio u dva tabora. Mislio je: »Ako Ezav dođe do jedne skupine i napadne je, druga će pobjeći.« Tada se Jakov pomolio: »Bože moga djeda Abrahama, Bože moga oca Izaka, BOŽE koji si mi rekao: ‘Vrati se u svoju zemlju i svojoj rodbini. Ja ću učiniti da ti bude dobro’, nisam dostojan sve ljubavi i vjernosti koje si iskazao svome slugi. Imao sam samo štap kad sam prešao preko rijeke Jordan, a sad su od mene nastala dva tabora. Molim te, spasi me od mog brata Ezava jer se bojim da će doći i sve nas pobiti, čak i majke i djecu. A ti si rekao: ‘Znaj da ću učiniti da ti ide dobro i dati ti mnogo potomaka, kao bezbroj zrnaca morskog pijeska.’« Jakov je ondje prenoćio pa od onoga što je imao sa sobom pripremio dar za Ezava: 200 koza i 20 jaraca, 200 ovaca i 20 ovnova, 30 deva s njihovim mladuncima, 40 krava i 10 bikova, 20 magarica i 10 magaraca. Zatim ih je povjerio svojim slugama, svakom zasebno stado, i rekao im: »Idite preda mnom i napravite razmak između svakog stada.« Slugu je na čelu uputio: »Kad te moj brat Ezav sretne i upita: ‘Čiji si i kamo ideš? Čija je to stoka pred tobom?’, ti odgovori: ‘Pripada tvome slugi Jakovu. To je dar koji šalje mome gospodaru Ezavu. A on, evo, dolazi za nama.’« Zatim je uputio drugog i trećeg slugu, i tako sve koji su pratili stada: »I vi to isto recite Ezavu kad ga sretnete. I pazite da kažete: ‘Evo, tvoj sluga Jakov dolazi za nama.’« Jer, Jakov je mislio: »Primirit ću ga ovim darom koji šaljem ispred sebe pa, kad se kasnije sretnemo, možda će me lijepo primiti.« Tako je Jakov poslao dar Ezavu, a te je noći ostao u taboru. Tijekom noći Jakov je ustao i poslao obje svoje žene, obje svoje sluškinje i svojih jedanaest sinova da prijeđu potok Jabok preko gaza. Nakon što je njih poslao preko potoka, poslao je preko i svu svoju imovinu. Tako je Jakov ostao sam, ali se pojavio neki čovjek i hrvao se s njim do svanuća. Kad je čovjek vidio da ga ne može pobijediti, dok su se hrvali, udario ga je u zglob kuka i iščašio mu kuk. Zatim je rekao Jakovu: »Pusti me jer već sviće dan.« No Jakov odgovori: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.« Čovjek ga upita: »Kako se zoveš?« On odgovori: »Jakov.« »Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael«, rekao je, »jer si se borio s Bogom i s ljudima, i pobijedio.« Jakov je rekao: »Molim te, reci mi svoje ime.« Ali on odgovori: »Zašto me pitaš za ime?« I zatim je ondje blagoslovio Jakova. Jakov je to mjesto nazvao Penuel, Rekao je: »Vidio sam Boga licem u lice, a život mi je bio pošteđen.« Kad je otišao iz Penuela, iznad njega je granulo sunce, a on je hramao zbog povrijeđenog kuka. Zato Izraelci ni danas ne jedu mišić koji povezuje zglob kuka jer tu je Jakov bio udaren.
Postanak 32:1-32 Biblija kralja Jakova (BKJ)
A Jakov je otišao putem svojim. Zatim su ga sreli anđeli Božji. A kad ih je Jakov opazio, rekao je: “Ovo je vojska Božja!” Onda je ono mjesto prozvao imenom Mahanaim. Zatim je Jakov poslao pred sobom glasnike bratu svom Ezavu u pokrajinu Seir, u zemlju Edomsku, te im zapovjedio, govoreći: “Ovako recite gospodaru mome Ezavu: ‘Sluga tvoj Jakov govori tako: Boravio sam kod Labana i ostao sam tamo sve dosada; a imam goveda i magaraca i stada, te sluge i sluškinje. Tako sam poslao da poruče gospodaru mome, da bih mogao naći milost u očima tvojim.’ ” Zatim su se glasnici vratili Jakovu, govoreći: “Došli smo k bratu tvom Ezavu, a i on ide u susret tebi i s njim četiri stotine ljudi.” Tada se Jakov silno uplašio i uznemirio; onda je razdvojio ljude što su bili s njim i stada i goveda i deve, na dvije čete te rekao: “Ako Ezav krene na jednu četu i potuče je, onda će druga četa što je ostala pobjeći.” Onda je Jakov rekao: “O Bože oca moga Abrahama i Bože oca moga Izaka! GOSPODE, koji si mi rekao: ‘Vrati se zemlji svojoj i rodu svome, i ja ću s tobom dobro postupati!’ Nisam dostojan ni najmanje od svega milosrđa i svih istina koje si pokazivao svome slugi; jer sam sa štapom svojim prešao Jordan ovaj, a sada sam postajem dvije čete. Izbavi me, molim te, iz ruke brata moga, iz ruke Ezavove, jer ga se bojim, da ne bi došao i udario me i majku s djecom; a ti si rekao: ‘Ja ću ti zasigurno dobro činiti i sjeme tvoje umnožiti kao pijeska morskog što se od mnoštva ne može izbrojiti.’ ” I ondje je prenoćio tu istu noć; onda je, od onog što mu je bilo pri ruci, uzeo dar za brata svog Ezava: dvjesto koza i dvadeset jaraca, dvjesto ovaca i dvadeset ovnova; trideset deva dojilica s mladunčadi njihovim, četrdeset krava i deset junaca, dvadeset magarica i deset magarčića. Zatim ih je predao u ruku slugama svojim, svako stado zasebno, te rekao slugama svojim: “Prođite prije mene i napravite prostor između stada i stada!” A prvom je zapovjedio govoreći: “Kada te sretne brat moj Ezav i upita te, govoreći: ‘Čiji si ti i kuda ideš, i čije je ovo pred tobom?’, tada mu odgovori: ‘Oni su sluge tvoga Jakova; to je dar poslan gospodaru svome Ezavu; a, evo, i on je za nama.’ ” A tako je zapovjedio drugom i trećem, i svima koji su išli za stadima, govoreći: “Na ovaj način kažite Ezavu kad ga nađete. I još recite: ‘Evo sluge tvog Jakova za nama.’ Jer je rekao: “Umirit ću ga darom koji ide preda mnom, a poslije toga ću mu vidjeti lice; možda će primiti od mene.” Tako je dar otišao pred njim, a on je prenoćio onu noć u taboru. Onda je one noći ustao i uzeo obje žene svoje i obje sluškinje svoje i jedanaest sinova svojih, te prešao preko gazova Jaboka, pa ih je poveo i preveo preko potoka; zatim je prenio preko što je imao. Tako je Jakov ostao sâm; i ondje se jedan čovjek hrvao s njim do svanuća dana. A kad je vidio da ga nije nadvladao, dotaknuo mu je čašicu na bedru, te se bedrena čašica Jakovljeva iščašila dok se s njim hrvao. Zatim mu je rekao: “Pusti me, jer dan sviće!” A on mu je odgovorio: “Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.” Onda ga je upitao: “Kako ti je ime?” A on je odgovorio: “Jakov.” Tada je rekao: “Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael, jer si se kao knez nadjačavao s Bogom i s ljudima, i nadvladao si.” Nato ga je Jakov zamolio i rekao: “Molim te, reci mi ime svoje!” A on je odgovorio: “Zašto me pitaš za ime moje?” I ondje ga je blagoslovio. A mjestu onome Jakov je nadjenuo ime Penuel: “Jer sam vidio Boga licem u lice, i život mi je pošteđen.” I kako je prošao Penuel, sunce se nad njim uzdiglo; a na bedro svoje je hramao. Zbog toga sinovi Izraelovi do dana današnjega ne jedu tetivu koja se stegnula, što je na bedrenoj čašici, zato što je on dotaknuo Jakovljevo bedro po tetivi koja se stegnula.